Sasvim običan 13. septembarski dan u Spartanburgu, gradiću u Južnoj Karolini, jednoj od najkonzervativnijih saveznih država SAD… Sparina uz ogromnu vlažnost vazduha, Sunce koje na momente preti da vas spoji sa Tvorcem, i – Parada ponosa.
Naša ekipa bila je deo grupe koja je u organizaciji programa “Otvoreni svet” Američkog saveta i Ambasade SAD u Beogradu posetila ovaj deo SAD, u kojem LGBT prava još nisu na nivou ostatka te zemlje, ali su kudikamo veća od onih u Srbiji.
Južna Karolina deo je takozvanog “biblijskoj pojasa”, koji čine države američkog juga, poznate po snažnom uticaju crkve. Reklo bi se, savršen scenario za “Prajd na srpski način”. Ali…
Naša ekipa stigla je na lokaciju sa koje je krenula šetnja pola sata pre početka hepeninga. Prva stvar koja je bola oči bilo je gotovo neprimetno prisustvo policije. Na licu mesta moglo se primetiti jedva dvoje uniformisanih čuvara reda i mira, te nekoliko patrolnih vozila, radi regulisanja saobraćaja. Atmosfera opuštena i vesela, ljudi nasmejani i rasterećeni. Ništa nije slutilo na potencijalne incidente.
Na raskrsnici, tek nekoliko metara od učesnika Prajda, stajala je jedna od nekoliko manjih grupica vernika sa transparentima na kojima su bile poruke LGBT osobama, s pozivima da se “prizovu pameti i vrate na pravu stranu”.
Dijagonalno od njih stajao je policajac u civilu. Prišli smo mu da se raspitamo šta očekuje od ovog događaja.
– Ma, ovo nam je miran dan na poslu… Neće biti nikakvih problema – sa osmehom od uveta do uveta konstatovao je policajac.
– Koliko vaših kolega obezbeđuje ovaj događaj?
– Šest.
– Šta “šest”?
– Pa, šest… Zašto?
U tom trenutku policajac je prekinuo razgovor i izvinio nam se.
– Imamo potencijalni incident – rekao je zabrinuto i pokazao na suprotni kraj raskrsnice, gde je grupa verskih fanatika mlatarala transparentima i biblijama i pozivala LGBT osobe da se vrate veri i heteroseksualnosti. Jedan od učesnika Prajda im je odgovarao sa “bla-bla-bla”, i to je bilo to.
– Kakav incident – morali smo da upitamo policajca.
– Pa, oni preko puta… Što dobacuju jedni drugima…
– To je vama incident?!
– Pa, potencijalni…
Objasnili smo policajcu šta mi u Srbiji podrazumevamo pod incidentima na Paradi ponosa.
– U Beogradu je Prajd 2010. obezbeđivalo oko 6000 policajaca…
– Šta “6000”? – pogledao nas je zbunjeno.
– Pa, 6000 policajaca, što običnih, što specijalnih policijskih snaga – objasnili smo i, “kao Švaba tra-la-la”, izdeklamovali koliko je bilo uhapšenih i povređenih, te na šta je ličila srpska prestonica nakon Prajda. Policajac u civilu je ostao bez teksta.
Oko podneva je počela šetnja. Na čelu je bilo patrolno vozilo policije, koje je zatvaralo obližnje ulice da šetači mirno prođu. A u povorci, među oko 1000 ljudi, bilo je i kompletnih porodica, sa sve bebama u kolicima, staraca koji su došli da daju podršku svojim unucima i unukama, ratnih vojnih veterana koji smatraju da pare od njihovih poreza moraju da idu i LGBT osobama, penzionisanih profesora i drugih strejtera.
Nakon što je završena šetnja jedan od šestorice uniformisanih policajaca zamolio je šetače da uđu u park, u kojem je nastavljen program. Na povelikom prostoru nalazili su se štandovi LGBT i drugih organizacija koje se bave ljudskim i manjinskim pravima, kao i velika bina, na kojoj je održan muzički deo programa, koji je počeo tako što je lokalni gej hor prvo otpevao himnu SAD (naravno, svi u parku su stajali mirno), a potom čuveni hit Sindi Loper “True colors”.
U međuvremenu su se grupice vernika koje su “protestovale” protiv Parade ponosa razišle. A u pitanju je, ponovićemo, jedna od najkonzervativnijih država u SAD. Njihov maksimum protesta bili su transparenti „Grešnici, gorećete u paklu!“, „Gejevski ponos je razlog zbog kojeg je Sodoma spržena“, „Ja nisam homofobičan, ja sam teofobičan!”, „Muškarac s muškarcem, žena sa ženom su grozota!“, “Bože oprosti Americi” i njima slični, uz citate iz Svete knjige koji “potvrđuju” da su u pravu, odnosno da LGBT osobe prave grešku zbog koje im sleduje večno krčkanje u loncima devetog kruga pakla.
I sve je proteklo bez incidenata, što po američki, što po srpskim standardima. Bilo kakvih. Znaju šta bi im se desilo da su pokušali da naprave bilo kakav problem, ili ne daj bože napadnu učesnike Prajda ili policiju, u uređenom društvu u kojem se zakoni poštuju i sprovode.
Piše: Petar Petrović
