Muškarac koji upražnjava seks sa drugim muškarcima žrtva je stereotipa da je opsednut veličinom penisa tog drugog muškarca, pa ne vidi dalje od toga. I mada ne postoji jasno definisana odrednica koja postavlja granicu između „malog“ i „velikog“, izuzev činjenice da na osnovu brojnih istraživanja znamo koliki je prosečan, jasno je da bi svako uvek voleo da ima veći. Sa tim u vezi, stereotip nije i to da smo opsednuti veličinom sopstvenog „vršnjaka“, već živa istina.

Savremena istraživanja na ovu temu potvrđuju da su generalno dimenzijom penisa više opterećeni ili fascinirani sami muškarci nego žene. Razlog za to se može kriti u činjenici da muški orgazam u mnogome zavisi od „njega“, nebitno da li ga doživljavamo sa ženom ili drugim muškarcem, dok ženama za postizanje seksualnog vrhunca muški polni organ nije od presudnog značaja, a obzirom na sve veći broj lezbejki po glavi stanovnika, reklo bi se da im nije ni neophodan. Kao prvo, žene koje god da su seksualne orijentacije, uglavnom apostrofiraju kako im je za emotivni odnos, pa i seksualni, važnija nežnost od same penetracije. Uz to, čuvena G tačka na koju mnogi muškarci gledaju kao na mit koji su žene izmislile kako bi ih dodatno maltretirale, nalazi se bliže vaginalnom otvoru zbog čega ženu, ako je tehničar, može da zadovolji i „mali“. Prosečan, svakako.

Dileme u vezi sa prosekom kada je reč o veličini penisa opet više muče muški nego ženski pol. Istina je da su, usled evolucije, prosečne vrednosti danas nešto veće nego ranije, ali one i dalje ne izlaze iz okvira od 13 do 16 cm, koliko god se trudili da ga povećamo. To potvrđuje i jedno od poslednjih, studioznih istraživanja na ovu temu sa preko 10000 testiranih penisa iz svih krajeva sveta. Ono je, uz to, dovelo do još zanimljivijeg zaključka da većina muškaraca svoj penis percipira dužim nego što jeste ili ga pogrešno meri jer su se kod više od 80% onih koji su obuhvaćeni ovom studijom razlikovali podaci o dužini koje su sami davali u odnosu na one do kojih su merenjima istih penisa dolazili oni koji su ovo istraživanje vršili.

Iako muškarac uglavnom potencira dužinu, za penetraciju u bilo kom obliku je presudniji obim penisa i trebalo bi, ako već pričamo o dimenzijama, da srećniji bude onaj kome je debeo nego onaj kome je dugačak, pogotovu ukoliko seks ima sa ženama jer se vagina širi svakim novim seksualnim odnosom i ne vraća u prvobitan položaj čak ni apstinencijom već isključivo hirurškim putem, za razliku od anusa koji se posle svakog vraća u prvobitan položaj. Širina ovih „otvora“ veoma je bitna jer je za muški orgazam presudna jačina trenja penisa u trenutku dok dostižemo vrhunac koji je intenzivniji ako je penis u datom trenutku stisnutiji, što samim tim implicira sigurniji užitak onome sa debljim penisom. Međutim, taj tehnički momenat u vremenu instant zadovoljstva mnogi muškarci potpuno zanemaruju.

Opterećenost dimenzijom „vršnjaka“ je kod muškog pola najpre u vezi sa samopouzdanjem pošto ga većina gradi na tome, pri čemu nije reč samo o samopouzdanju u krevetu već i izvan njega. Upravo iz tog razloga muškarci svog vole da predimenzioniraju iako veličina nikako nije preduslov da će im i seks biti uspešan. Naime, mnogi obdareni muškarci, pored toga što zbog veličine mogu imati problem sa erekcijom, neretko su i loši ljubavnici jer veruju kako je za uspeh u seksu dovoljno samo to što imaju dobru (veliku) alatku, pa se dalje ni ne trude ostavljajući tako svoje seksualne partnere razočaranim. Takvi, koliko god mahali svojim alatom ne uspevaju da fasciniraju ni ženu ni tipičnog gej muškarca, onog koga u svakom smislu jedino privlače muškarci i od koga se, po difoltu, očekuje da je duplo opsednut veličinom penisa, dakle i svog i partnerovog.

Paradoksalno je što su baš takvi, dakle ne muškarci koji samo upražnjavaju seks sa drugim muškarcem, već oni koji sebe identifikuju kao gej, žigosani stereotipom da im je kod partnera najvažnija veličina njegove kite pošto u praksi nije uvek tako. Štaviše, najčešće je upravo suprotno. Tipičan gej muškarac demonstrira ženski „mindset“ i on obožava veliku kitu ali ga muškarac koji je poseduje može fascinirati samo ukoliko uz to ima i ono još nešto, a pre svega da ume njome da „barata“. Tačnije, ženski gledano, on mora da bude i tehničar, naravno i nežan, grub po potrebi. Takvima veličina partnerove kite jeste bitna, ali nije primarna. Međutim, ako proširimo ciljnu grupu, pa muškarcima koji svoj identitet grade na tome što imaju seks sa drugim muškarcima dodamo i one koji ga takođe upražnjavaju, ali sebe identifikuju kao „biseks“, a sve češće i „strejt“ jer shvataju da je to što se krešu sa drugim muškarcima samo njihovo seksualno ponašanje koje ne uslovljava i njegov identitet, onda stereotip o opsednutosti veličinom kite kod partnera po principu “što veći to bolji” dobija svoj smisao.

U prilog tome idu najnovija istraživanja na „gay dating“ aplikacijama gde primarna, identitetska, podela na „strejt“ i „gej“ muškarce nema puno smisla jer se granica među njima značajno urušila upravo sa najezdom muškaraca koji SAMO imaju seks sa drugim muškarcima, a koje u nedostatku boljeg termina i dalje nazivamo biseksualcima. U pitanju je potpuno nova generacija muškaraca, koji sebe identifikuju kao „strejt“, a seksualno opšte i sa istim polom. Takvi su stidljivo krenuli sa „bro-jobom“ dajući tom terminu mnogo širi pojam i tragajući uglavnom za kitom većom od svoje. Posle prvog kontakta takvi se na nju lako navuku delimično kao na egzotiku posle dugogodišnjeg seksualnog opštenja sa ženama koje više nemaju puno toga da im pruže, ali najviše zato što im to zapravo prija. Ako takve percipiramo onakvima kakvi najčešće jesu – puni hibridnog testosterona u skladu sa aktuelnim „lifestyle-om“, usled koga imaju (seksualne) nagone koje žene teško mogu da zadovolje jer je seks prestao da bude čak i senzacionalan, pa postao grub – jasno je da su oni ponikli iz modernog hrama zvanog teretana. Silna, najpre spontana, pipkanja i odmeravanja u tamošnjim svlačionicama, uz maksimalan nivo libida i testosterona dovela su do toga da su muškarci i ako nisu gej poželeli da se „cepaju“ muški. Njima je seks sa drugim muškarcima ventil i nastavak treninga. Posle rastezanja najrazličitijih sprava i pomeranja fizičkih granica oni demonstriraju želju za pomeranjem sopstvenih granica izdržljivosti i u krevetu u koji ulaze kao u ring. Njihov pristup seksu je spartanski – ako su već odlučili da se potčine i „paganski“ prime kitu onda žele da je ona što veća – da zaboli. Jer Spartanac samo tako zna da je dostigao svoj cilj i da ga je pobedio .

Piše: Bogdan Petrović

Više tekstova iz Optimist magazina broj 47:

4 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.