Prvo izdanje Knjige na dugme, jedino na čiji je dizajn Džinet Vinterson mogla da utiče, otvaralo se poput laptopa. Poglavlja nose nazive kompjuterskih simbola i komandi (Otvori hard disk, Novi dokument, Potraga, Pregled, Vidi kao ikonu…) kako bi čitaocu dočarali utisak da zapravo čita tekst sa računara. Prvo poglavlje je označeno simbolima muškog i ženskog hromozoma X i Y kojima autorka aludira na činjenicu da je u magičnom svetu interneta moguće poigravanje sa polnim i rodnim karakteristikama.

Za lezbijku Džinet Vinterson rođenoj 1959. godine i udomljenoj u hraniteljskoj porodici verskih fanatika (ili predanih evangelista) gde joj je mnogo toga bilo zabranjeno, naročito ako je imalo veze sa seksom ili seksualnom slobodom, ideja da se u sajberprostoru poigrava sa rodnim i polnim identitetima jeste nešto neodoljivo privlačno. Počela je da piše veoma rano. Već u šestoj godini, pripremajući se za posao misionara, napisala je svoje prve propovedi. Sa šesnaest godina, nakon što se autovala, napušta hraniteljsku porodicu i, radeći fizičke poslove, završava gimnaziju i studije književnosti na Oksfordu.

Postala je mlada zvezda britanske književnosti kada je u 25 godini objavila autobiografski roman Pomorandže nisu jedino voće koji joj je doneo nagradu Vitbred za najbolji prvi roman, a potom i nagradu BAFTA za filmski scenario po istoj knjizi.

Knjiga na dugme je, ako ne računamo knjige za decu, scenarija, stripove i dokumentarnu prozu, njen jedanaesti roman.

Knjiga na dugme objavljena je 2000. godine dok je internet još uvek bio relativno nov fenomen koji obećava. Ali, narator(ka) romana, prodaje priče preko interneta za mušterije koje su spremne da se tokom čitanja odreknu svoje ličnosti i postanu neko drugi. Ali nudi „slobodu da na samo jedno veče postaneš neko drugi“.
U pričama putujemo kroz prostor i vreme, od dvora kralja Artura do Osmanlijskog carstva na vrhuncu moći, i svedočimo velikim i nesrećnim čuvenim ljubavima poput onih između Lanselota i Ginevre, Tristana i Izolde, Paola i Frančeske… Kroz te priče prožimaju se emotivni susreti Ali i njene ljubavi. Dok se čitalac šeta ulicama savremenog Pariza, Londona i ostrva Kapri linija između ovih priča i realnosti polako bledi i sve više poprima obrise dijaloga između dve ljubavnice. Tako i saznajemo detalje o njima.

Zaplet Knjige na dugme čest je u delima Džinet Vinterson: žena se zaljubljuje u udatu ženu koja mora da bira između ljubavnice i svog supruga. Upravo zbog toga što su zarobljene u jednom vremenu sa svim društvenim pravilima koje im ono nameće one, kroz priče, „trče“ kroz druge periode kako bi izbegle da budu razotkrivene.

Gotovo svaka rečenica Knjige na dugme predstavlja aforizam o ljubavi, životu, prolaznosti… A to je njen najslabiji deo. Ove sentence uglavnom su besmislene rečenice upakovane sa željom da deluju smisleno, mudro ili logično. Moja omiljena je „U pepelu nema ničega sem pepela“.

Autorka romana pokušava da neke poznate citate prilagodi i stavi u kontekst svojih priča, što i nije originalna ideja. Kod Džulijana Barnsa, na primer, ovo deluje prirodno i izaziva željeni komičan efekat. Kod Džinet Vinterson deluju banalno i glupo. Na primer: „Celokupan život je više od jedne odluke. Ali neke odluke su važnije od drugih.“ Kada smo već kod Džulijana Barnsa interesantno je da je Džinet Vinterson tokom osamdesetih godina prošlog veka bila u vezi sa njegovom suprugom Pet Kavanah. Posle raskida Pet, koja je bila i Džinetin književni agent, se vratila suprugu sa kojim je živela do svoje smrti od tumora na mozgu.

Džinet je kasnije bila u vezi sa Pegi Rejnolds voditeljkom na BBC-u i pozorišnom režiserkom Deborom Verner. Možda je veza sa ovom poslednjom uticala da Knjiga na dugme bude adaptirana za pozorište.

Sa mudrošću kao što je „U životu ne postoji Google Earth da mi pomogne da pronađem pravi put“ Knjiga na dugme se svrstava kao odlična lektira za savremenu omladinu koja imaju problema sa koncentracijom i čiju pažnju ne drži nešto što je duže od jednog tvita ili GIF-a. „Seks između dve žene je geografija u ogledalu“ je svakako citat koji bi mogao da pokupi dosta lajkova, srca, šerova i retvitova.

Knjiga na dugme je emotivni bućkuriš, mnogo više zbirka nedovršenih priča nego roman, nezavršeno delo koje je nekako pobeglo iz uredničke fioke i završilo u slobodnoj prodaji. Ona je još jedan dokaz o tragediji autora koji rano bljesnu i slavu steknu prvom knjigom posle koje obično usledi niz velikih… hm… Knjiga na dugme.

Piše: M. Aranđelović

Related Posts