Pre sedam godina, Optimist je razgovarao s Dušanom Maljkovićem o njegovom radu, razmišljanjima i doprinosu LGBT zajednici. Danas, nakon tog vremenskog razmaka, vraćamo se razgovoru s njim kako bismo osvetlili šta se promenilo u njegovom životu i karijeri. Povod za intervju ovog puta bila je tvrdnja da mlađe generacije aktivista nisu upoznate s njegovim radom, što otvara pitanja kontinuiteta i generacijskog raskola unutar zajednice. Dušan, koji je poslednjih godina nagrađen i za svoje književno stvaralaštvo, svojim odgovorima ponovo nudi oštroumne uvide, osvrćući se na ejdžizam, aktivizam i potrebu za solidarnošću u vremenu koje često zaboravlja važnost istorije. U ovom razgovoru, pored refleksija na proteklih sedam godina, osvetljavamo i savremene izazove LGBT sektora, ulogu kvir teorije u svakodnevici, kao i lične filozofije koje Dušan deli sa čitaocima.
Prethodni intervju radili smo u ovo vreme 2017. godine. Šta se desilo u životu Dušana Maljkovića za to vreme?
Doktorat, ljubav, art. Vissi d’arte, vissi d’amore, kao što peva Pučinijeva Toska.
Motivacija za ovaj intervju bila je izjava zajedničke nam prijateljice da mladi aktivisti ne znaju ko je Dušan Maljković i šta je uradio za zajednicu, niti ih to zanima. Kako ti to komentarišeš?
Mislim da je u pravu. Ne vidim zašto bi to trebalo da ih zanima. Mladost je usmerena ka budućnosti, ne ka prošlosti. Kad budem mrtav i beo, neki arhivari i istraživači baviće se mojim tekstovima, izdanjima i radom. Svoje mesto u regionalnoj istoriji sam obezbedio, na mladima je tek da to učine.
Svima nam je poznato da je ejdžizam veliki problem gej zajednice, ali kako se boriti s tim?
Ne mislim da je to ekskluzivan problem gej zajednice, već evroaltantskog područja u celini. Danas tim područjem vladaju profitabilni ideali mladosti i lepote, dakle onog teško dostižnog, za šta treba izdvojiti veliku količinu novca. Dok god nam raznovrsne industrije od fitnesa do pornografije nude mlado fit telo kao ideal poželjnosti, stvari se neće promeniti. Budući da sve navedeno stoji u vezi sa profitom, borba protiv kapitalizma je jedan od načina – telo ne treba da u ovom sistemu bude samo lepo, nego i korisno, produktivno. Stari ljudi se, iz perspektive neoliberalne ekonomije, vide kao beskorisni višak. Socijalizam je deo rešenja, mada ne samo on, budući da je ejdžizam i kulturni fenomen koji ima i nezavisne aspekte u odnosu na ekonomiju. Treba nam pokret za prava star(iji)ih.
Gde su nestali LGBT ljudi naših godina? Gde su nestali LGBT aktivisti iz našeg vremena?
Nisu nestali. Neki su u Kanadi, kao Boban Stojanović, neki na vlasti, kao Boris Milićević. A neki su mrtvi, kao Dejan Nebrigić. Lepa Mlađenović je živa, zdrava i držeća.
Šta nam radi Centar za kvir studije?
Treba da do kraja godine objavimo doktorsku tezu Koena Slootmaeckersa o gej prajdovima u Beogradu. Takođe, održali smo i Prajd kvir studije, uspostavili regionalnu kulturnu saradnju sa Sarajevom i Skopljem, a nedavno smo imali tribinu o Zakonu o istopolnim zajednicama. Tu je i novi sajt posvećen teoriji, kulturi i umetnosti: www.querr.me. Sledeće godine ponovo kvir studije, ukupno 24 predavanja! Hip hip hooray!
Da li je kvir teorija luksuz belog kvir zapada, dok se na Bliskom istoku i drugim delovima sveta LGBT osobe suočavaju sa smrtnom opasnošću?
Voda koju trenutno pijemo je luksuz u poređenju sa mnogim delovima Afrike koji nemaju zdravu pijaću vodu. Da li to znači da ne treba da je konzumiramo ili da treba da se borimo da se situaciju na crnom kontinentu popravi? Možda ovo treba pitati Ilona Maska, koji bi mogao da se upiše u istoriju humanitarizma kada bi rešio problem pijaće vode u Africi, a njegova kompanija ima dovoljno kapitala i znanja da to izvede. To su osobe koje treba pitati o luksuzu i stalno im ukazivati na njihov nemoral luksuza. Kvir teorija je, kao i mnoge druge tradicije u istoriji ideja – marksizam, psihoanaliza, rasna teorija – nadahnula mnoge pokrete i uz sve probleme i manjkavosti ipak promenila svet na bolje. Postala je deo akademskog mejnstrima i odomaćila LGBT+ zajednicu u univerzitetskim okvirima i van njih. U Srbiji, kvir studije koje sam organizova nisu bile luksuz – bile su otvorene za sve i besplatne, te su obrazovale i stvarale svojevrsnu zajednicu.
Koliko je uopšte kvir teorija relevantna za svakodnevni život LGBT+ zajednice?
Pokušao sam da odgovorim na to u prethodnom pitanju. Mislim da je dejstvo teorije dugotrajnije i temeljnije nego što se misli. Na primer, Džudit Batler, međunarodno poznato ime dovedeno do ikoničnosti, gostovala je u Srbiji, davala intervjue, dobila počasni doktorat, dakle „majka“ kvir teorije je ostavila nekakav uticaj u Srbiji. Studenti i studentkinje su se osnažile i sve je više diplomskih radova, mastera i doktorata koji se pozivaju na kvir teoriju. Na kvir studijama, pili bismo često kafu nakon izlaganja i tu bi se formirala grupa ljudi koja se nije nalazila u mejnstrim sceni u Srbiji, kojima Grajnder i hukap kultura nisu previše bliski. Dakle, pored dobrih predavanja, bilo je tu i prvih ljubavi, višestrukih orgazama i bolnih raskida.
Posle sedam godina od poslednjeg nam razgovora, kako ti se čini situacija u LGBT sektoru?
Čini mi se da se, po meni, ključni problem rascepa države i društva ne adresira. Kako dopreti do većine ljudi? Kako izaći iz sitnih krugova i organizacija po većim gradovima? Ja mislim solidarnošću i zajedničkom borbom. Jedan aktivista je na poslednjem Prajdu nosi parolu protiv Rio Tinta. Takvi izlasci iz gej okvira i briga o zajedničkom dobru su put da se izgrade šire mreže solidarnosti. Ako uspemo da i gej radničku borbu izvučemo iz okvira „osnaživanja pink ekonomije i preduzetništva“ kako nam neki nude ovih dana, mogli bismo se povezati sa sindikatima. Potrebna je široka društvena koalicija za promene.
Jednom si burno reagovao na moju izjavu da se ništa nije uradilo kad je u pitanju LGBT aktivizam u Srbiji?
Uradilo se mnogo, ali ne i dovoljno. Problem je u tome što međunarodna situacija ide u desno od pada Berlinskog zida i globalnog socijalizma. To otežava dalji progres. Problem je i promenljivosti zapadnih metoda i iskustva na Srbiju,. Mislim da je potrebno da se ponovo promisli strategija rada. Zato nam je potrebna kvir teorija i edukacija u najširem smislu. Da bismo adekvatno promišljali politike našeg rada.
Prošle godine dobio si Nagradu „Leposava Mijušković“ za najbolju kvir priču?
Tako je. I uvek kažem da je životna priča Leposave Mijušković zanimljivija od moje. Istražite je.
Mudrost dolazi sa godinama… Da li imaš neku mudrost ili savet koji bi podelio sa čitaocima Optimist magazina?
Da nikada ne ostare u ejdžističkom svetu i da ne menjaju svoja tela silikonom nego taj svet aktivizmom.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 81 – decembar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
