Koje beneficije imaju bračni i vanbračni parovi, a koje su uskraćene istopolnim parovima u Srbiji
Brak je definisan Porodičnim zakonom Republike Srbije članom 3. kao „zakonom uređena zajednica života žene i muškarca“, dok je vanbračna zajednica definisana članom 4. koji kaže da je „vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji“. I bračna i vanbračna zajednica isključuju istopolne parove, ali šta bi to pravo donelo LGBT osobama?
Bračna i vanbračna zajednica su izjednačene, ali samo u pravima i obavezama koje su definisane Porodičnim zakonom, dok to nije slučaj sa drugim zakonima. Porodični zakon reguliše bračne i imovinske odnose, odnose deteta i roditelja, usvajanje, starateljstvo, pravo na izdržavanje, zaštitu od nasilja u porodici… Istopolni parovi su apsolutno ignorisani ovim zakonom, osim kad je u pitanju zaštita od nasilja u porodici. Nasilje u porodici, kako je definisano ovih zakonom, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito se nasiljem smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede, prisiljavanje na seksualne odnose, ograničavanje slobode kretanja ili komunikacije, vređanje. Članovima porodice kada je ovaj član u pitanju smatraju se između ostalih i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, što podrazumeva istopolne parove.
Kad je u pitanju zajednička imovina, istopolni parovi moraju posebnim ugovorima da regulišu svoje odnose, jer se istopolne zajednice ne smatraju vanbračnim i ne mogu biti bračne i samim tim njihovi odnosi nisu regulisani Porodičnim zakonom. Istopolni partner je takođe ignorisan i kad je u pitanju Zakon o nasleđivanju, tako da se nasleđivanje mora regulisati testamentom, koji može biti oboriv pred sudom i nasleđena imovina se u tom slučaju smatra poklonom na koji se plaća porez.
Istopolni partneri su takođe ignorisani Zakonom o zdravstvenoj zaštiti tako da nemaju zakonsko pravo da budu informisani o zdravlju svog partnera ili da odlučuje o njegovom lečenju, ako on za to nije sposoban i ne mogu da preuzmu telo svog preminulog partnera, jer zakon ne podrazumeva istopolnog partnera kao deo porodice. Kad je u pitanju zdravstveno osiguranje, bračni ili vanbračni partner osiguranika je pokriven njime ako ga on sam već nema. Istopolni parovi su i u ovom slučaju ignorisani. Za razliku od bračnih partnera, u ovom slučaju vanbračni moraju da dokazuju da su vezi više od dve godine, kako bi ostvarili ovo pravo. To se dokazuje izjavom vanbračnih partnera, izjavom dva svedoka koji potvrđuju da taj par živi zajedno dve godine i fotokopijama ličnih karata partnera koje pokazuju istu adresu stanovanja.
Po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija osuđeni ima pravo na posetu bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u prvoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja. U članu 78. ovog zakona nisu eksplicitno navedeni istopolni partneri, ali upravnik zavoda može osuđenom odobriti i posete drugih lica. Kad je u pitanju boravak u posebnoj prostoriji pri poseti koji je definisan članom 82. ovog zakona stoji da osuđeni ima pravo da jednom u tri meseca boravi s bračnim drugom, decom ili drugim bliskim licem tri časa u posebnim prostorijama zavoda. Blisko lice može biti istopolni partner.
