Vaspitavanje dece u ovako turbulentnim društvima (učtiv izraz) kakvo je društvo u Srbiji, pravi je izazov za roditelja. Ko uči dete temeljnim vrednostima, da bude dobra osoba, pošteno i saosećajno, može ubrzo biti optužen kako svoje potomstvo nije naučio „da se snađe“. Zbilja, tu gde je „snalaženje“ drugo ime za kriminal, pljačku i nasilje nad slabijima, čestit roditelj ne zna šta da kaže svom sinu ili kćeri. A deca vide nepravdu i uvek imaju jake argumente, naročito kad već zađu u pubertet. „A kako je onaj pregazio devojku, pa prošao bez kazne?“, ili uništio fabriku, banku, grad ili državu, pitaće mladunče, a roditelj će ostati bez teksta i neće znati šta da odgovori. Tu je uvek i pitanje koje postavljaju sva deca, „kako to da toliko radiš (i nikad nisi sa mnom) a ništa ne zaradiš i ništa ne možeš da priuštiš?“ Priznajte, gutali ste bensedine i bromazepame posle ovakvih razgovora sa decom, jer nemate odgovore na potpuno smislena pitanja ili ste gutali sve ove lekove u toku priprema za „ozbiljan razgovor“ sa detetom.
I onda, na sve to, saznate da je vaše dete LGBT.
Kako sad prilagoditi teme za „ozbiljan razgovor“ o životnim činjenicama, kad o LGBT ljudima ne znate baš ništa ili znate sramotno malo? A tu su, oko vas. Žive u vašem malom selu ili velikom gradu. Gde ima ljudi, ima i LGBT ljudi. Možete da se pravite da ne znate, ali, kako to da vaše dve školske drugarice već trideset godina živa zajedno, idu na letovanja i zajedno neguju stare roditelje? Da, upravo njih dve.
U principu, saznanje da je dete LGBT ne dolazi pre puberteta i buđenja interesovanja dojučerašnjeg klinca/klinke za potencijalne ljubavne partnere. Nemoguće je kod beba i dece ranog osnovnoškolskog uzrasta primetiti da je LGBT (a i kad bi bilo moguće, mnogi roditelji bi negirali pred sredinom i pred sobom). Ali, pre ili kasnije, stiže trenutak istine; i, vrlo često, menja sve. Ako ima poverenja u roditelja, dete će, zbunjeno svojim osećanjima, pitati „zašto sam ja ovakav/ovakva?“ Tu je potrebna ljubav i podrška. Ako ste sposobni da ih pružite, sve će biti lakše. Ako niste, tražite pomoć. Za početak, pogledajte film „Dženina svadba“ (Jenny’s Wedding – 2015, režija: Mary Agnes Donoghue). Dženi je lepa i dobra devojka, socijalna radnica u malom mestu, veoma omiljena zbog posvećenosti s kojom rešava najteže slučajeve porodičnog nasilja, odlična u svom poslu. Ali, Dženi ima i devojku s kojom će da se venča. U početku su svi užasnuti – osim Dženinog starijeg brata, koji je sve shvatio i podržava. Od početka do kraja filma, cela mala zajednica staće na stranu prave ljubavi i poželeti Dženi i njenoj partnerki svaku sreću. Možete da pogledate film sa svojim detetom. Biće možda suza, a smejanja svakako kad se sve reši i krene prema srećnom kraju, jer to je film, znate. U životu će svakako biti potrebno da se detetu (i vama) obezbedi podrška.
Kako razgovarati sa LGBT detetom? Kao i sa svom ostalom decom. S ljubavlju i poštovanjem. Obično roditelji tvrde da je roditeljska ljubav „bezuslovna“. Da se ne lažemo: kome postavljamo više zahteva i uslova nego upravo svojoj deci? Mnogi roditelji su doživotno besni i razočarani jer im deca nisu postala slavne balerine ili nisu završila fakultet. I, onda, dete prizna – ili roditelj već nekako sazna – da dete neće ispuniti ni uslove o ženidbi/udaji za osobu drugog pola a pitanje je i da li će biti unučadi. To neki roditelji ne mogu da podnesu, bez obzira da li žive u maloj ili velikoj sredini, pa prekidaju kontakt s detetom ili uništavaju detetov život neprestanim prebacivanjem i zahtevima da se dete „leči“ čak iako je potpuno zdravo. Drugi krenu po manastirima i nadrilekarima dajući, ako imaju, grdne pare prevarantima svih boja i u različitim mantijama. Sve ovo može da se izbegne iskrenim razgovorom, ako ste sposobni za iskren razgovor.
Kako razgovarati o seksu sa LGBT detetom, kad nemate previše iskustva ni sa rođenim mužem/rođenom ženom, a i inače ne znate mnogo, a kamoli dovoljno, o seksu? Sin se zaljubio u nastavnika?
Ćerka voli devojku koja je strejt? Uvek možete da kažete „pa ne znam. Imaš na internetu, a postoje i sajtovi vaših organizacija“. Neće vam pasti kruna s glave ako priznate da ne znate.
Ali, nema izgovora ako dete pati zbog svađe ili raskida. O tome se razgovara – i razgovara se na isti način kao i sa detetom koje je strejt. Pružate podršku. Ne navaljujete da čujete detalje osim ako dete baš želi da priča o njima. Grlite. Ušuškavate dete u krevet, kao u doba ranog detinjstva, ako vam dozvoli. Spremate mu omiljeno jelo. Po potrebi, samo ćutite i budete prisutni. Ako je potomče u bedaku, ubeđujete ga da traži pomoć. Slobodno kažite „ja bih da ti pomognem, ali izgleda da te samo gnjavim. Da pitaš nekog stručnjaka?“
Uvek recite svom detetu da zaslužuje sve najbolje, pa i dobru vezu.
Takođe je neophodno da dete – svako dete, pa i LGBT – uputite da ne trpi u lošoj vezi. Da ne ostaje sa osobom koja je nasilna, manipulativna ili se loše ponaša prema vašem detetu. Malo discipline nikad nije na odmet. Insistirajte da dete vodi računa o sebi i svom zdravlju i raspoloženju, svakidašnjim troškovima, poslu i osobama koje voli. Kakve god ljubavne jade ima vaše LGBT dete, higijena ima da se održava redovno, nered da se pospremi a dugovi plate. Birajte zajedno poklon za rođendan ćerkine devojke ili sinovljevog dečka. Organizujte zabave i okupljanja na kojima će se vaše dete s partnerom/partnerkom osećati prijatno – jer i to roditelji rade, bila deca strejt ili LGBT. Negujte atmosferu otvorenog razgovora. Raspravljajte o religiji, poslu, porodici, svim temama koje zanimaju vas, vaše dete i osobu koju vaše dete voli. Događa se da partner/partnerka vašeg LGBT deteta postane važna osoba u vašem životu. Ako prihvatite stvarnost i ljude u njoj, može i vaš život postati bolji.
Budite oslonac, a ne deo problema koje mnoga društva i dalje prave LGBT ljudima.
Piše: G.P.F.
Više tekstova iz broja 75 – decembar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
