U svet dominacije i BDSM-a sam ušao sasvim spontano pre neke dve godine. Namerno kažem spontano, ne slučajno, jer verujem da to ništa nije bilo slučajno i da je to bio svet koji je čekao da ga otkrijem. Pored brojnih dobrih strana koje mi je doneo, doneo je i svest o tome koliko zapravo malo ljudi na našim prostorima poznaju ovu tematiku. Zbog toga sam rešio da se pozabavim najčešćim zabludama koje ljudi sa kojima sam dolazio u dodir imaju.
Da počnemo od osnova. Ja sam domina, što bi značilo da u odnosima koje ostvarujem sa muškarcima ja vodim glavnu reč. Muškarci koji žele da imaju bilo šta sa mnom treba da budu poslušni. I tu dolazimo do prve zablude, kada mnogi od njih to shvate bukvalno i plaše se da to znači da oni moraju da rade apsolutno sve što im ja naredim. Iako to zvuči idealno, realnost je malo drugačija. Moja dominantnost se ne podrazumeva i niko nije dužan da sluša moja naređenja samo zato što ja sebe smatram dominom. Kao što neko treba svojom poslušnošću da zasluži da mu posvetim svoje vreme, tako i ja svojim ponašanjem i stavom treba da zaslužim njegovo poštovanje, da bi on bio spreman da mi bude poslušan. U ovakvom tipu odnosa je mnogo toga zapravo fantazija, jer je meni itekako jasno da ja nad većinom muškaraca nemam moć u realnom životu, i da njegova spremnost da bude poslušan zavisi isključivo od njegove želje. Ja njega ne mogu da nateram ni na šta što on ne želi.
Tu dolazimo do jedne magične reči, koja glasi limiti. Limiti su lične granice svakog od nas, stvari koje ne želimo, ne prijaju nam, ne sviđaju nam se, ili ih se plašimo. Zato je u ovakvom tipu odnosa upoznavanje i komunikacija pre bilo kakve igre ključna stvar. Ja moram da znam limite druge osobe, koje meni moja savest nalaže da poštujem. Nije tako retka situacija da mi se jave muškarci koji nemaju prethodnog iskustva i nisu ni sigurni koji su im limiti. Ono što je dobra stvar jeste to da mi određene limite možemo da istražimo i tokom same igre, u nekom blažem obliku. Nije smak sveta ako ja tokom igre uradim nešto što drugoj strani ne prija i to shvatimo na licu mesta. Iskomuniciraćemo, daće mi se znak da to više ne radim (ukoliko prethodno već nisam sam shvatio da to ne ponavljam, što je veoma čest slučaj) i nastavljamo dalje. Nema razloga da se bilo ko plaši ukoliko mu se nešto ne svidi, ima apsolutno pravo na to, pogotovo u situaciji kada nešto doživljava prvi put.
Tu dolazimo do još jedne velike zablude. Mnogi muškarci su nagledani raznoraznog pornografskog sadržaja, pa to isto važi i za BDSM tematiku. Zato mnogi od njih misle da su, zbog silnog iskustva u gledanju, spremni na mnoge stvari u praksi, što je velika greška. To što si ti gledao kako neko drugi nešto radi i to ti se svidelo uopšte ne mora da podrazumeva da će ti se svideti ukoliko neko to isto radi tebi. A čak i da ti prija, to nešto se mora uvoditi postepeno, jer nemaš iskustva i nisi spreman za to odmah. Kroz praksu sam shvatio da je nestrpljenje odlika velikog broja muškaraca, jer uglavnom žele sve sad i odmah, bez svesti da to ne ide tako i da neće postići onaj efekat koji oni imaju u svojoj glavi. Zato je poželjno da, ukoliko već nemaju iskustva i žele da uđu u ovaj svet sa nekim ko ima, budu spremni da poslušaju savete, jer ti saveti dolaze iz iskustva i prakse, a ne iz filmova.
Nakon što im objasnim da dominacija podrazumeva i poštovanje granica, mnogi muškarci to pomešaju sa ispunjavanjem želja. U prevodu – ja ću poštovati ono što ne želiš i ispunjavati ti ono što želiš. Veliki broj muškaraca želi da bude poslušan, ali na način na koji su oni to zamislili u svojoj glavi (naredi mi da ti radim ono što ja hoću). Jedno je poštovanje tuđih granica, a sasvim drugo to da ja dobijem precizan spisak aktivnosti koje treba da pratim tokom igre. Dominacija onda tu gubi svaki smisao. Ukoliko želiš da budeš poslušan, to bi onda trebalo da znači da treba da slušaš – ono što ja želim, ne ono što ti želiš. Tvoje želje su potpuno nevažne, tvoja jedina želja bi trebalo da bude da zadovoljiš svoju gospodaricu ili gospodara na način na koji oni to žele.
Spomenuo sam granice i one su tu da se poštuju – ali i da se pomeraju. To se naravno ne radi na početku, kada je neko nov u svemu ovome, ali s vremenom, kada se izgradi neki odnos i poverenje između dve osobe, treba probati. Naglašavam reč poverenje, jer ako neko želi meni da prepusti da mu uradim nešto čega se možda boji ili mu ne prija, on mora da ima dovoljno poverenja u mene da ću ja pažljivo dozirati koliko ću preći određenu granicu i da ću se povući čim osetim da to ne ide. A možda se vremenom dođe do toga i da ide, jer sa iskustvom dolazi i pomeranje granica, koje naravno mora biti postepeno, da bi bilo izvodljivo.
Možda najveća zabluda koju muškarci imaju je da BDSM podrazumeva nanošenje bola. Iako bol može biti deo igre, nikako se ne podrazumeva. Postoje ljudi koji prosto uživaju da budu poslušni na razne druge načine, ali ne uživaju u tome da im se nanosi bol. I to je sasvim u redu, to ne znači da oni nisu za BDSM, već da uživaju u nekim drugim aspektima cele priče. Ono što je još jedna dobra strana BDSM-a je što pruža toliko širok spektar mogućnosti, jer se ne mora svesti na fizičko i telesno, već može biti i vrlo uzbudljiva psihološka igra. Mnogi ne razumeju da ključna reč nije sila, već kontrola. Iako te dve stvari mogu biti povezane, treba da znamo da se silom lako postiže kontrola, ali da se kontrola teško postiže na silu.
I za kraj, zabluda je da igra koja je započeta, mora da se završi. To nigde ne piše i, što bi rekao jedan od mojih vernih subova – „nije uklesano u kamenu“. Ponekad se desi i da igra ne ide tokom kojim smo očekivali, da je neko to drugačije zamišljao u glavi, a uživo mu to baš i ne odgovara. Ili se desi suprotna situacija, da mu se svidi i previše, ali je onda u tom slučaju intenzitet emocija i uzbuđenja prevelik i da on ne može da se nosi sa tim odjednom, nego mu treba vremena da to malo naknadno sam sa sobom procesuira. U oba slučaja je apsolutno legitimno napraviti pauzu i iskomunicirati. Ukoliko je izvodljivo, igru ćemo lako nastaviti. Ako igru nije moguće nastaviti, najbolje je da se prekine. To nije ništa strašno i niko ne treba toga da se plaši. Možda jedino nepisano pravilo koje može da se primeni i koje treba zapamtiti, a ne važi samo za BDSM svet jeste – svako u bilo kom trenutku ima pravo da se predomisli. I to je granica koju nikad ne treba preći.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 76 – februar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
