Fenomen drag queen pokreta sve je prisutniji u medijima, postepeno se šireći iz Amerike ka Evropi i zauzima sve značajnije mesto u svetu umetnosti, posebno u oblasti performansa. Ono što je nekada pripadalo underground kulturi, sada se sve više prepoznaje kao legitimna umetnička forma i važan deo popularne kulture. Drag kraljice nisu samo izvođači, već i umetnici, aktivisti i ikone stila, koje svojim nastupima pomeraju granice društvenih normi i stereotipa.
Njihova pojava ne simbolizuje samo zabavu, već i hrabar čin samoprihvatanja i slobodnog izražavanja identiteta. Kroz kreativnost, humor i često političku provokaciju, drag kraljice izazivaju publiku da preispita svoje stavove o polu, identitetu i društvenim pravilima. Upravo zbog toga su postale globalni simbol otpora, raznolikosti i borbe za ravnopravnost.
Danas drag kraljice sve češće nastupaju na velikim pozornicama, pojavljuju se u filmovima i serijama, a emisije poput RuPaul’s Drag Race dodatno su doprinele popularizaciji ovog pokreta širom sveta. Drag umetnost postala je most između marginalizovanih zajednica i šire publike, istovremeno inspirišući ljude svih generacija da prihvate svoju jedinstvenost i da bez straha iskažu svoj identitet.
Dok posmatramo njihove raskošne kostime, prenaglašenu šminku i upečatljive performanse širom sveta, retko se zapitamo o korenima drag queen pokreta. Ko je bila prva drag kraljica i kako je započeo ovaj fascinantni fenomen?
Da bismo to otkrili, moramo se vratiti u vreme kada je umetnost drag performansa zapravo bila i smela politička izjava te čin pobune.
Rani koreni drag queen pokreta kao društvenog, kulturnog i umetničkog fenomena
Istorija draga seže daleko u prošlost, gde je oblačenje u odeću suprotnog pola imalo značajnu ulogu u scenskoj umetnosti. Primere radi, u staroj Grčkoj i elizabetanskoj Engleskoj, ženama je bilo zabranjeno da nastupaju na sceni, pa su muškarci igrali ženske uloge. Iako ove predstave nisu bile drag u modernom smislu, postavile su temelje za uloge koje preispituju granice polova u umetnosti.
Što se samog pojma tiče, smatra se da termin drag potiče iz 19. veka, kada su muški izvođači opisivali osećaj kako im dugi suknji „vuku” (engl. drag) po pozornici. Međutim, koncept drag kraljice – muškaraca koji se oblače kao žene u svrhu izražavanja identiteta, umetnosti i aktivizma – zaista se razvio tek krajem 19. i početkom 20. veka.
Prva drag kraljica: Vilijam Dorsi Svon
Kada posmatramo neku pojavu ili fenomen uvek treba da imamo u vidu društvo-istorijski osnov, a potom i savremeni kontekst. Kada konkretno govorimo o drag queen pokretu odnosno o pojavi da se muškarci oblače u žensku garderobu, šminkaju i tako obučeni osmišljavaju umetnički performans, onda se svakako nameće pitanja ko je i kako započeo ovaj vid umetničkog izražavanja?
Prva drag kraljica u istoriji je Vilijam Dorsi Svon (William Dorsey Swann), Afroamerikanac rođen 1858. godine u ropstvu u gradu Hancock u Merilendu, u mnogočlanoj protestantskoj porodici. Nakon Američkog građanskog rata, njegovi roditelji su uspeli da kupe farmu. Svon je svoj prvi posao dobio u jednom hotelu gde je radio kao konobar.
Kada je imao 24 godine, uhvaćen je zbog krađe knjiga iz Vašingtonske biblioteke i predmeta iz kuće svojih poslodavaca. Svon je priznao krivicu za sitnu krađu i osuđen je na šest meseci zatvora.
Njegovi bivši poslodavci, sudija koji je presudio, i pomoćni američki tužilac podneli su molbu za predsedničko pomilovanje, obrazlažući da je Svon bio „slobodan od poroka, vredan, uljudan u svojim navikama i društvu, blage naravi, i ljubazan u ponašanju”. Peticija je naglašavala da je Svon pokušavao da unapredi svoje obrazovanje i finansijski obezbedi svoju porodicu, te da će njegovi bivši poslodavci rado ponuditi doživotno zaposlenje čistača na fakultetu.
Krajem 1800-ih, Svon je bio poznat po tome što je organizovao raskošne balove u Vašingtonu, gde su on i drugi muškarci – često iz marginalizovanih zajednica – nosili žensku odeću. Ovi događaji su bili prvi poznati okupljanja LGBTQ+ osoba u Sjedinjenim Američkim Državama.
Svonovi drag balovi nisu bili samo zabava; bili su čin prkosa prema društvenim normama. U vreme kada su homoseksualnost i oblačenje u odeću suprotnog pola bili kriminalizovani, ova okupljanja pružala su siguran prostor za izražavanje i zajedništvo. Sam Svon suočavao se sa policijskim racijama, hapšenjima i javnim osudama. Uprkos tome, nastavio je da se bori za pravo na okupljanje i izražavanje, čak je tražio pomilovanje od predsednika Grovera Klivlenda – izuzetan čin aktivizma za to vreme.
Takođe je učestvovao i u tzv. cakewalk performansima koji su naziv dobili na osnovu plesnog takmičenja među robovima iz 19. veka koji bi kao nagradu za najbolji ples dobijali tortu.
Drag u savremenoj kulturi
Nasleđe Vilijama Dorsija Svona utrlo je put generacijama drag kraljica. Do sredine 20. veka, drag kultura je počela da cveta u underground klubovima i kabareima, postajući simbol otpora i ponosa unutar LGBTQ+ zajednice. Ikone poput Marše P. Džonson i Silvije Rivera nosile su baklju, koristeći drag kao umetničku formu i platformu za aktivizam tokom Stounvolske pobune i kasnije.
Danas su drag kraljice prešle iz underground scene u mejnstrim kulturu, zahvaljujući delimično emisijama poput RuPaul’s Drag Race i globalnoj proslavi Prajda. Drag je sada prepoznat kao umetnička forma koja kombinuje modu, pozorište, komediju i politički komentar.
Priča o prvoj drag kraljici, Vilijamu Dorsiju Svonu, priča je o hrabrosti, kreativnosti i otpornosti. Njegovo nasleđe nas podseća da drag nisu samo šljokice i glamur – to je duboko priznanje identiteta i proslava različitosti. Od svojih skromnih početaka u tajnim okupljanjima do blistave prisutnosti na svetskoj sceni, drag i dalje izaziva norme, inspiriše promene i pokazuje neograničenu moć samoistraživanja i izražavanja.
Svon je umro 1925. u 65. godini života u Merilendu. Nakon smrti je kremiran. Nakon njegove smrti, lokalne vlasti su zapalile njegov dom.
U 2025. obeležava se 100 godina od njegove smrti.
Piše: Ana Stjelja
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
