Estradnu filozofkinju, pevačicu i autorku romana „Misterija crne žene“, Vesnu Vukelić Vendi, mnogi pamte po rečenici da bi onima kojima smetaju gejevi „otkinula glavu“. Bila je među prvim javnim ličnostima koja se zalagala za prava homoseksualaca u našoj zemlji. Pri ulasku u kuću Velikog brata okarakterisana je kao „gej ikona“, a tokom učešća u rijalitiju, govorila je da možeš da se suzdržiš da ne kradeš, ali ne možeš da kažeš „ja hoću kao muškarac da volim žene, a prirodno volim muškarce“, dodajući da smo „tako rođeni“, da nas treba prihvatiti, kao i da LGBT+ zajednica ne sme da bude „u četiri zida“. Zbog toga je i začudio snimak od desetak sekundi nakon srpskog EvroPrajda koji je ubrzo postao viralan. U njegovom sadržaju su reči suprotne onima koje su navedene na početku teksta, nakon čega je Vesna okarakterisana kao neko ko ima homofobične stavove. Povod za razgovor koji vodimo zapravo je želja da dobijemo konačan odgovor – da li je Vesna Vukelić Vendi saveznica ili neprijateljica naše zajednice i na koga se odnosio „sporni snimak“ koji je bacio sumnju na godine njene podrške.
2011. godine prvi put si se u nekom od intervjua šire bavila LGBT+ zajednicom. Tada si izjavila sledeće: „Diskutovala sam sa svojim sveštenicima i smatram da državu prvo treba očistiti od kriminalaca, pa se onda pozabaviti problemima homoseksualaca, jer oni nisu bolesni, već različiti. Samo treba prihvatiti različite ljude, to je cela mudrolija.“ Takođe, kritikovala si što mnogi političari napadaju homoseksualce, jer ih ima i među njima, samo o tome ne govore. Kakav je tvoj stav o LGBT+ zajednici danas?
Moj odnos prema ovom pitanju nalazi svoje uporište još u osnovnoj školi, jer su od tada pa nadalje, homoseksualci i lezbijke sastavni deo mog života i oni danas čine devedeset posto mojih prijatelja. Neraskidiva veza između mene i njih takođe nije osvrt na 2011. kada sam se možda samo medijski više bavila tom temom, već je reč o obostranom dopadanju i ljubavi od najranije mladosti. Kvaka koja može otvoriti odgovor je da homoseksulaci uglavnom vole jake ličnosti, za sebe kažem da sam „žena sa muškim mozgom“ a ja volim ličnosti koje imaju puno „boja“ u sebi. Većina vas su ljudi izuzetno istančanog duha i ukusa, s tim u vezi ne trpite bezlične preživare. Zbog toga smo srodne duše.
Tokom televizijskog gostovanja sa urednikom magazina Optimist, Predragom Azdejkovićem, određene homoseksualce i učesnike Prajda nazvala si „đavoimanima“ i „duhovno praznima“. Tih nekoliko sekundi bilo je iznenađenje za sve koji te podržavaju, te su te mnogi proglasili homofobičnom. O čemu si zapravo govorila u toj emisiji?
Hvalim većinu. Na nivou ljudskosti često više vredite kao prijatelji. Ali niste svi isti. U svakom žitu ima kukolja. Razvrstavala sam ljude oko sebe i čistila od uljeza. Jedina razlika koju pravim je da li je neko čovek i nečovek. Vidimo da su u vašu populaciju ušetali i neki koji uopšte nemaju atribute dobronamernosti. Njih povezuje mrak. Dotiču sunovrat animalnim ponašanjem ispred svetinja, pokazujući golotinju. Dakle, reč je o ruganju i o osobama koje nemaju stida, samim tim ne znam kako misle da budu prihvaćeni, što je, kako kažu, poenta skupa. Izazivaju suprotnu reakciju od one za koju bi trebalo da se svi zalažemo, a to je da vas niko ne dira. Takvi ne poštuju ni sami sebe, pa se nećemo zavaravati da poštuju svoju porodicu i prijatelje. Ti pojedinačni slučajevi bacili su loše svetlo, ali vi koji niste takvi treba da sijate kao duhovne aristokrate. Izdajnika koji vam ne mogu doneti dobro ima i u crkvi, ali i na njih treba ukazivati bez obzira da li su u crkvi ili na Prajdu, što ja i činim.
Patrijarh Porfirije je u svom prvom višečasovnom intervjuu, između ostalog, govorio i o Zakonu o istopolnim zajednicama, gde je iskazao razumevanje za probleme sa kojima se suočavaju ljudi različite seksualne orijentacije kao i potrebu da regulišu svoj status. Ipak, naglasio je i da ne može biti za to da se istopolne zajednice nazovu brakom. Da li deliš ovaj stav?
Identično mislim kao patrijarh Porfirije. Brak, kanonski gledano, stoji sa različitim polom. Ali isto tako, Bog nije rekao heteroseksualcima: „vama je sve dozvoljeno, pa čak i da vređate ili ubijete homoseksualce i uskratite im prava na dostojanstven život“. To što je neko homoseksualac, ne znači da ga Bog ne voli. Upravo ste vi ostavili neizbrisiv trag na mnogim važnim poljima za društvo. Sve što je na nivou ljubavi, sve što ima dobru nameru, za mene je afirmativno, podstiče da se razvijate u svakom pogledu, budete srećni i ostvareni. Nemojte da vas neko svojim mešetarenjem odvlači od vere – takvi kakvi jeste, dobrodošli ste u crkvu!
Kako bi reagovala kada bi ti se autovao neko iz tvoje porodice? Šta bi bio tvoj savet?
Jedini poraz za mene bi bio da mi se neko iz porodice autuje svojim nedelima kao nečovek. Autovanje u smislu drugačije seksualne orijentacije od moje smatram kao božiju promisao. Savetovala bih im da budu za primer svojim ponašanjem u svakodnevnom životu. Kao što mnogi heteroseksualci greše jer su pretvorili seks u „olimpijsku disciplinu“ koja se meri dimenzijama, dužinom i uzastopnim brojem, takvu istu grešku prave i mnogi homoseksualci. Poenta je da se pronađe ljubav u sebi i drugima i time izmeri intenzitet osećanja. To je najvažnije.
Marija Šerifović, jedna od malobrojnih autovanih ljudi iz javnog života u našoj zemlji, pre nekoliko meseci postala je majka. Smatraš li da homoseksualci i lezbijke mogu biti dobri roditelji?
Komentarisati radost i uzvišenost koju je neko dobio rođenjem deteta je besmisleno. Najvažnija stvar kada se dete rodi je da ima ko da brine o njemu.
Da li i na koji način tvoj roman „Misterija crne žene“ može pomoći onima koji vole isti pol?
Mnogi će biti ljubomorni na ono što je upravo vama Bog dao. Pod ovim mislim da veliki broj vas ima specifičnu vrstu senzibiliteta, jer vidite nešto što je karakteristično i za muškarce i za žene, a i za neku „treću dimenziju“. Knjiga upravo govori o tome kako da se zaštitite od napada nečistih sila, tako da, ne da vam može pomoći, nego je i prekopotrebna. Ja sam doživela da je promocija moje knjige opstruirana u crkvi jer je jedna pevačica sa estrade, što za sebe smatra da je prepredena i lukava, a u stvari žalosna i zlonamerna, prema mnogima pustila svoje duboke pipke preko par ljudi. Mislila je da će joj pakost uspeti, a zapravo samo je dolijala po ko zna koji put ne samo kod mene nego i kod drugih pevačica kojima je činila pakost. Dakle, u pitanju su Jude među crkvenim redovima, iako je knjiga pisana pod blagoslovom, a moja ideja dok sam je pisala bila je isključivo misionarenje koje će biti na radost onima koji čitaju. Ovo napominjem jer ste vi, uz sve što prolazite, borci kroz život i shvatićete moje reči u pravom značenju.
I za kraj – gde je bolja atmosfera, u gej klubu ili na vašaru?
Na vašaru, makar kada ja nastupam, polovinu publike čine homoseksualci. Oni uživaju više nego bilo ko od prisutnih. Pitanje bi imalo smisla da na vašar ne dolaze gejevi i lezbijke, u tom slučaju bi i odgovor bio drugačiji, jer zna se ko pravi euforiju na žurkama.
Razgovarao: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
