Većinu takmičara u domaćim rijaliti programima nekakvu ličnu misiju koristi kao izgovor i opravdanje za sopstveno učešće u ovoj vrsti televizijske zabave. Posebno ukoliko je reč o intelektualcima, političarima, umetnicima, javnim ličnostima izvan širokog estradnog kruga. Oni su tu da nam nešto objasne, pokažu i dokažu. Ne zanima ih novac, popularnost još manje, egzibicionisti svakako nisu ali vrlo vode računa o tome kako će „selo“ da proceni ovaj njihov potez. Bez trenutka zapitanosti da li imaju pravo na to, srpski vipovci ili oni koji su na putu do osvajanja tog statusa, olako preuzimaju ulogu edukatora i prosvetitelja. Vrsta i podvrsta ima toliko da su gotovo nepregledne.
U aktuelnoj sezoni Velikog brata, u pogledu suprotstavljanja karaktera i dramaturgije odlično postavljenoj, profesorka FDU-a, muzičarka i voditeljka Maja Volk ušla je da nauči ljude korišćenju sirovih namirnica, vlasnica kompanije Miss Yu i takođe doktorka nauka, Vesna da Vinča je poželela da oduševi auditorijum lepotama radikalnog posta, gej aktivista Boban Stojanović kao primarni motiv naveo je poboljšanje odnosa sa roditeljima i promociju gej prava.
Od sirovih namirnica jedva da koja sekunda stiže do gledalaca u popularnim „pregledima dana“, radikalni post se raspao od svoje lepote a njegova glavna junakinja izletela napolje u strahu pred još većom hrišćankom, Vesnom Vukelić Vendi. Ocenjen kao „ozbiljan car“, od strane momka koji ima običaj da se zaklinje u Beograd kao seoska mlada u nevinost, kaskadera Kazanove sa tetoviranim hramom Svetog Save na hipertrofiranom telu, Uroša Ćertića, Boban očigledno uspeva u onome što je sebi dodelio u zadatak ili alibi.
Sve i da je ušao samo da se provede među nazovi zvezdama, Boban je svakako na zadatku. Različitost mu to nalaže. U kući Velikog brata se nije ustezao da govori o aktivizmu kojem je posvećen pa ni da zapleše u maniru klupskih drag kraljica, a što je bivao prihvaćeniji, slobodnije se ponašao. Tako je, bez straha od jednostranog navijanja ostatka ekipe, uspeo i da se posvađa sa Majom Nikolić, istrpi najbanalnije uvrede dostojne prosečnog maloletnog huligana i pridobije simpatije većine.
Boban je imao nekoliko momenata u kući koje bi, da je sam u poziciji gledaoca, sigurno ocenio kao patetične. U igri predstavljanja govorio je o teroru koji je trpeo u osnovnoj školi a kasnije, u otvorenom razgovoru sa nekoliko cimera, i o sukobu sa roditeljima. Činjenica da osam godina nema kontakt sa majkom lansirala ga je na naslovne strane dnevnih listova kao što je „Alo“ i ozbiljno rastužila nekoliko ukućana. Stilski se tu nema šta zameriti ma koliko patetično bilo jer patetika, i samo patetika, u sredinama poput ove, pa i među vipovcima, otvara mogućnost kakve takve empatije. Ne postoji razumljivije stilsko sredstvo. Peder od krvi i mesa stao je pred pedeset kamera i progovorio kao ljudsko biće. Može li vas on rastužiti? Može li vas pridobiti na svoju stranu?
Mislim da bi neko ozbiljno istraživanje, ukoliko ga je moguće organizovati, bilo neophodno nakon Bobanovog izlaska iz kuće. Da li se stereotipna predstava o zlom, perverznom i ogavnom pederu zatresla bar malo i modifikovala u nešto humanije? Ako su Bobana prihvatili Dragutin Topić, Slavko Labović i Uroš Ćertić mogu li kroz istu katarzu da prođu njihovi anonimni pandani, obični ljudi za koje su ova trojica muškarčine za primer? U prevodu, oslanjamo se sada na dominantan krug klišea, ako su mogli sportista (nacionalni heroj, junak), Crnogorac (kršni đetić, alfa tip) i mladi patriota (probao Zapad ali mu je Šumadija ostala u srcu) mogu li i ostali?
Ove sezone u kući Velikog brata izuzetno je jak tzv. patriotski klan predvođen alfa pastuvima i ženkama sa estrade. Štaviše, žene su, na prvom mestu pravoslavka Maja Nikolić, imenovale, oslanjajući se na čistu plemensku hijerarhiju, muškarce dostojne svog roda i „vagine“, femkaste tipove koji ne moraju nužno biti homoseksualno orijentisani ali su sa aspekta muškosti svakako sumnjivi. Njihovo hormonalno dejstvo jednostavno ne uliva poverenje a isto potvrđuje i procena ponašanja – gestikulacije, dubine glasa, načina govora. Žene patriote, nimalo iscrpljene postom na vodi, brzo su obavile ovu fašizoidnu evaluaciju a kako to patriotizam u Srbiji nalaže, nisu odolele da začine post podizanjem suknje kada su alfe u blizini.
Taj kvar u samoj postavci stvari, ta trula, cvrljiva duhovnost jeste razlog zbog čega su ovogodišnji rijaliti šou programi, organizovani tik pred Uskrs, nešto što se ne sme diskvalifivikovati kao nedovoljno ozbiljna tema za diskusiju, kao nešto na šta se samozadovoljno i sa što više prezira mora zatvarati nos. U tom tragikomičnom igrokazu predstavljeno je i predstavlja se stanje duha u jednoj zemlji koja se opredelila da ne uđe u modernost, koja živi u paranoičnom strahu od modernosti i koja se, sarkastično, naziva demokratijom a pri tom nema ni jednu sto posto čistu instituciju da bi tu demokratiju i potkrepila.
U okruženju religijskog kiča, zatucanosti i licemerja, Boban Stojanović je uspeo da prođe sa samo nekoliko uvreda. Za sada. Ni te uvrede nisu bile stvar „konsenzusa“, već su potekle od pojedinaca i pojedincima su i nanele štetu. Štaviše, Dragutin Topić je ocenio da je Maja Nikolić pitajući Bobana da li ima jajnike ili testise „dotakla dno“. Vesna da Vinča je u žaru svog ishizma spoznala da je Boban dobra duša uprkos za nju neprihvatljivom aktivizmu koji nije ništa drugo do opasna podmetačina pravog Velikog brata, onog što nejakoj Srbiji radi o glavi – Brisela i Vašingtona. Gospođa koja je izgradila karijeru na „promociji lepote“, izvodeći mlade žene u bikiniju pred preki sud ratnih analitičara, godinama se zaklinje u tradiciju i u isti mah čini nešto što je u najvećoj suprotnosti sa ulogom koju ta ista tradicija predviđa za ženski rod. Da li je Boban pred Vesnom bio dovoljno skrušen kako bi mu oprostila što je izašao iz svoja četiri zida i odlučio se za bogohulni aktivizam i lobiranje ili je mala od Vinče procenila da bi to prihvatanje bilo medijski učinkovito – suštinsko je pitanje.
Paralelno sa prihvatanjem ukućana na društvenim mrežama se odvija velika orgija, simbolička egzekucija. Ispod postova o Bobanu pojavljuju se ljudi koji podržavaju njegove roditelje, ali ne samo to. Apeluju da se tim istim roditeljima koji su odbacili „dete nakazu“ dodeli Orden Svetog Save ili Belog anđela, onaj isti koji je dobio Ivica Dačić kada je 2011, zabranio održavanje Prajda. Dakle, ako mase samo prevode zvanični, ma koliko zabašureni stav države, šta onda rade zvezde?
Na simboličkoj ravni interesantno je jedno objašnjenje Bobana Stojanovića. Naime, on smatra da će ga majka lakše prihvatiti kada vidi da su ga prihvatili „poznati“. To sad ima mnogo veze sa karakaterom medijske kulture i kultom javnih ličnosti ali o tome neki drugi put. U zemlji poput ove tek kada te po najmaloumnijim plemenskim kanonima, Maja Nikolić verifikuje kao dostojnog da ostaneš u alfa plemenu, iako si samo jedna vagina ružnija od njene, tata i mama nemaju više čega da se stide. Ta grlata ženica samo ponavlja reči srpskog patrijarha. Kako je on pozvao narod da se izjasni na poslednjem popisu stanovništva pre nepune dve godine? Samo kao Srbi i samo kao pravoslavci. Sve ostalo je izbačeno iz alfa bratije – ateisti, muslimani, protestanti, gejevi, katolici, agnostici.
Srpske zvezde, osim nekoliko starleta koje su se glede ovog pitanja pokazale kao najprogresivnije, ostaju na pola puta. Njihovo „prihvatanje“ ima svoje granice i svoju zapreminu. Oni su creme de la creme otpora. Huligan je zatucan i poteže kamen, političar gleda širu sliku, štiti odbačenog i opravdava huligana, zvezde podržavaju i tetoše ne odustajući od onog „ali“. Zapravo, samo huligan nema nikakav interes pa je brutalno iskren u svojoj mržnji. Svi ostali su krpene lutke na kanapima tradicije, snobizma, kvaziotvorenosti, performiranja civilizovanosti. Boban Stojanović preživljava u zagrljaju neutralnih uživajući podršku heroina margine – starleta svih generacija, jer i Vendi i Ave i Soraje su zapravo javni predmet poruge, sprdnje i mizoginije, zvanično potpuno neprihvatljive i realno neophodne Srbiji čija interesovanja ne prevazilaze zgode i nezgode iz života ovih žena. Zbog toga je bilo koji rijaliti program nezamisliv bez ove klase odbačenih. Licemerno svakako. Baš kao post i zadignuta suknja.
Piše: Milan Nikolić

Related Posts