Urugvaj: Najsiromašniji predsednik i najliberalnije reforme


Kada se spomene Latinska Amerika kod većine se jave asocijacije na TV novele, fudbal i narko kartele. Ipak ovaj kontinent, po mnogo čemu specifičan i osoben, postao je poslednje dve decenije centar krupnih ekonomskih, socio-političkih promena koje su se odrazile na sve sfere ljudskog života na kontinentu. U pogledu mnogih dostignuća bitnih za život običnih ljudi mnoge zemlje Latinske Amerike postigle su više nego što je iko očekivao i verovao i u tome u mnogo čemu mogu poslužiti i kao pozitivan primer za nas na brdovitom i mahom zatucanom Balkanu.

Urugvaj, kod nas posebno poznat po Montevideu, druga je najmanja po veličini država Južne Amerike. Evropljani su počeli da se nastanjuju na područje današnjeg Urugvaja tek krajem 17. veka kada su Portugalci osnovali koloniju Sakramento. Urugvaj je dugo predmet stranog uticaja i intervencija tokom 19. veka, sa velikom ulogom vojske na domaćoj političkoj sceni sve do kraja 20. veka. Današnji Urugvaj je demokratska država, a svrstava se među najrazvijenije i najprosperitetnije države u Latinskoj Americi. Urugvaj spada u red retkih država u svetu koje su stabilnom ekonomskom politikom uspele da izbegnu recesiju i ne osete udare Svetske ekonomske krize.

Hose Muhika, predsednik Urugvaja, inače bivši gerilski borac, poznat je i po izjavi: „Razvoj ne smije uništavati sreću. On mora služiti ljudima da bi bili srećni. Mora služiti međuljudskim odnosima, brizi za decu, prijateljstvu, da nas ne zakida za ono najosnovnije. Kada se borimo prva stavka u toj borbi se mora zvati: sreća svih ljudi“. Možda je i ovakva životna filozofija aktuelnog predsednika Urugvaja jedan od „tajnih recepata“ kojima je izmenjeno lice Urugvaja. Magazin „Ekonomist“ je povodom izbora Urugvaja za najbolju zemlju rekao da je to država koju vodi „najsiromašniji predsednik na svetu“, a koja je uvela neke od najliberalnijih zakona na svetu, otvarajući planetarno značajan put.

ČITAJTE:  Slučaj Bjalistok: Homofobično divljanje poljskih desničara

Iako je tradicionalno Latinska Amerika „tvrdo katoličko“ uporište Urugvaj nema zvaničnu ozakonjenu religiju – crkva i država su zakonom odvojene, a sama sloboda veroispovesti zakonom je garantovana. Politički analitičari smatraju Urugvaj za najsekularniju državu na američkom kontinentu.

Uprkos viševekovnom snažnom uticaju katoličke crkve levičarska vlast u Urugvaju je poslednjih godina dosta učinila na afirmisanju prava gej osoba.

Urugvaj po pitanju LGBT prava spada u najliberalnije zemlje Latinske Amerike, može se reći i sveta. Još tridesetih godina prošlog veka Urugvaj je u praksi dekriminalizovao istopolni seks čime je išao daleko ispred mnogih zemalja.

Zabrana diskriminacije

Širenje mržnje u odnosu na seksualnu orjentaciju je zabranjeno od 2003. godine, a 2004. godine je donet anti-diskriminacioni zakon, koji štiti od raznih oblika diskriminacije uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Zakonom je predviđeno formiranje posebne komisije koja će imati zadatak da radi na donošenju niza zakona u borbi protiv diskriminacije. Komisija je formirana 21. marta, 2007. godine.
Istopolna partnerstva

Urugvaj je prva južnoamerička država koja je donela zakon o istopolnim zajednicama na nacionalnom nivou (u nekim državama postoje samo u određenim distriktima ili gradovima). Senatorka Margarita Percovich, autorka zakona, rekla je da bi zakon trebalo da daje ista prava koja su data brakom. Prema zakonu, parovi da bi se registrovali, morali bi da žive bar pet godina zajedno. Parovi dobijaju povlastice u zdravstvu, prava u vezi sa osiguranjem, roditeljstvom i penzijom. Takođe, zakon predviđa da i istopolni i heteroseksualni parovi mogu da stupe u građansku zajednicu. Zakon je usvojen 30. novembra, 2007. godine u kongresu, nakon što je u nešto drugačijoj formi bio prihvaćen u senatu početkom iste godine. Zakon je konačno usvojen 19. decembra 2007. godine u oba doma, a stupio je na snagu već 1. januara naredne godine.

ČITAJTE:  Sezona lova na transice

Tokom 2013. godine u Urugvaju je usvojen novi zakon koji je regulisao istopolne zajednice kojim je u praksi istopolna zajednica izjednačena sa heteroseksualnim brakom.
Jedan od autora zakona Hulio Bango izjavio je da „ovo nije homoseksualni ili zakon o gej braku“, već je to „mera za izjednačavanje institucije braka nezavisno od pola para“.

Ovim aktom se želi postići reforma tako da „heteroseksualcima, homoseksualcima, lezbejkama i transseksualcima bude omogućen monogamni brak“, a takođe je naglašena i „transformacija porodice kao institucije“.

U Latinskoj Americi, brak između osoba istog pola legalizovan je u gradu Meksiko Sitiju od 2009. godine i u Argentini od 2010. godine. U venčanim listovima više se neće navoditi reči „suprug i supruga“ već polno neutralni izraz „ugovorne strane“. Takođe, predviđeno je da parovi, homoseksualni i heteroseksualni, odluče čije će prezime biti prvo navedeno kada daju imena deci, a razjašnjavaju se i pravila usvajanja dece i veštačke oplodnje. Rimokatolička crkva je bila protiv usvajanja zakona, ali je njen politički uticaj mali u sekularnom Urugvaju, koji je legalizovao i abortus kao prva lationamerička država. Predsednik države Hose Muhika naklonjen liberalnim stavovima stao je od podnošenja predloga zakona u njegovu odbranu i najavio da će potpisati zakon o istopolnim brakovima što je i učinio.

Usvajanje dece od strane istopolnih parova

Zakon koji omogućava usvajanje dece od strane istopolnih parova je izglasan u donjem domu parlamenta 28. avgusta 2009. godine, dok ga je Senat izglasao 10. septembra 2009. čime je zakon konačno i usvojen. Urugvaj je time postao prva država u Južnoj Americi koja je dozvolila usvajanje dece od strane gej i lezbejskih parova.
Vojna služba

Od maja 2009. godine gejevi i lezbejke mogu otvoreno da služe u vojsci Urugvaja, nakon što je ministar odbrane potpisao dekret koji garantuje da regrutna politika više neće diskriminisati na osnovu seksualne orjentacije.
Zakonske odredbe o transrodnosti

ČITAJTE:  Kralj Ludvig II: Naš dragi "ludi" kralj

Transeksualne osobe imaju prava da promene svoje ime od svoje 12 godine.

Ugledni britanski časopis „Ekonomist“ ocenjujući Urugvaj kao državu 2013. godine naveo je: „Dostignuća koja najviše zaslužuju pohvalu su, smatramo, reforme koje utiru nove puteve i koje ne unapređuju samo pojedinu naciju već, ukoliko se slede, mogu koristiti svetu“, dodajući „Gej brakovi primer su takve politike koja prelazi granice, a takva politika uvećala je globalnu sumu ljudske sreće bez finansijskih troškova. Nekoliko država sprovelo je takvu politiku u 2013. godine, uključujući Urugvaj, koji je ujedno, a što je jedinstveno, legalizovao i regulisao proizvodnju, prodaju i konzumiranje kanabisa“.

Priredio: K.M.