Ne treba priložiti mnogo dokaza tvrdnji da živimo u vremenima u kome LGBTI zajednica gubi bitku po bitku oko teško osvojenih prava. To se posebno odnosi na najranjiviji deo našeg spektra – trans, interseks i rodno varijantne osobe – a svedoci smo, nažalost, da su oni neretko bili i meta samih članova ostatka zajednice.
I baš u ovo vreme – dobre vesti vrede stostruko. U maju mesecu krovno udruženje koje okuplja interseks grupe na tlu Evrope tradicionalno objavljuje Godišnju mapu dobrih praksi za prethodnu godinu, a koja služi kao prostor gde se na jednom mestu mogu pronaći svi primeri u kojima su preduzeti pojedini koraci za bolju zaštitu ljudskih prava interseks osoba.
Uprkos svim izazovima današnjice, 2024. godina je dala pozitivne primere kako nadležne institucije mogu čuti glasove i iskustva interseks osoba, kako bi bolje razumele i preduzele konkretne zakonske mere za zaštitu njihovih prava.
Tako je u Irskoj je Ministarstvo pravde odobrilo reformu krivičnog zakonodavstva koja štiti osobe koje su meta zločina iz mržnje samo i isključivo jer su one interseks, uvrštenjem polnih karakteristika u nacionalni zakon o zločinu iz mržnje. U Belgiji je Senat (Gornji dom Parlamenta) bio domaćin Simpozijuma o interseks osobama, uz projekciju filma koja prati interseks osobu koja je preživela zločin iz mržnje kao dete, ali i okruglog stola koja je bila izložena zločinima iz mržnje kao dete, kao i okruglog stola koji je okupio pravnike i advokate koji se bave ljudskim pravima – čime je zakonodavna vlast pokazala da je spremna da bude partner u sferi prava interseks osoba.
Takođe smo videli kako druge ključne institucije, poput nezavisnih organa koji se bave ravnopravnošću, mogu da sarađuju ruku podruku sa interseks organizacijama radi unapređenja ljudskih prava interseks osoba. Tako su u Austriji, zajedničkim snagama, Odbor ombudsmana i jedno interseks udruženje izvestili Komitet Ujedinjenih nacija za borbu protiv torture o nedobrovoljnim hirurškim intervencijama nad interseks maloletnim licima, što je dovelo do zaključaka upućenim vlastima koji pozivaju na okončanje ovakvih praksi.
Interseks osobe prati spirala ćutanja. i zato je podizanje svesti o kršenjima ljudskih prava sa kojima se suočavaju interseks osobe i njihovoj svakodnevici ostaju ključni prioriteti gotovo svakog interseks udruženja. I zato je od velike važnosti da se prošle godine na filmskom platnu pojavio film Stina ne postoji u kome se pojavljuje danski interseks aktivista, a koji je počeo da se koristi kao obrazovni materijal u školama na Farskim Ostrvima.
I, verovatno najznačajnije zapažanje je da je sve primetnija politička volja za ukidanje štetnih i nedobrovoljnih hirurških intervencija nad interseks osobama. Belgija i Holandija su u ovom pogledu napravile značajne korake, kao i pojedini autonomni regioni koje imaju ovlašćenja da donose odluke u ovom pogledu (Kanarska ostrva kao deo Kraljevine Španije, na primer).
Iako je sociopolitički kontekst više nego izazovan, sve je više onih koji razumeju pravo na telesni integritet interseks osoba.
I naravno, zbog rezova u finansiranju razvojnih programa za ljudska prava, i interseks pokret se našao pred izazovom. Usled smanjenog obima finansiranja, mnoga udruženja sa teškoćom obavljaju svakodnevne aktivnosti i mnogima preti zatvaranje.
Ostaju nada i apeli da će vlade, međunarodne organizacije i drugi značajni globalni akteri koji unapređenje ljudskih prava uvrštavaju u svoje prioritete obratiti pažnju na poteškoće u kojima se našao interseks pokret.
Piše: Kristian Ranđelović
Više tekstova iz broja 83 – jun 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
