Na prelazu zime u proleće, dok u Njujorku ponovo buja i život i otpor, Sintija Nikson balansira između porodične svakodnevice, umetničkih izazova i društvenog angažmana. Dok se priprema za povratak na male ekrane u dve veoma različite serije, glumica i aktivistkinja koristi svaki trenutak da istakne važnost borbe za prava LGBTQ+ zajednice – kako kroz lične priče, tako i kroz javne istupe.
Bilo je to početkom februara, nekoliko nedelja nakon početka drugog mandata Donalda Trampa, a Nikson je tada govorila o ličnom kao političkom – jer to zaista i jeste.
„Bilo je posebno lično jer se dešavalo gotovo ispred naše zgrade. Živimo u senci bolnice NYU Langone, a to je mesto gde je moj sin imao prvi tretman i operaciju“, kaže Nikson, govoreći o svom 28-godišnjem trans sinu Semu. „Dobio je tako divnu negu od sjajnog hirurga. Zbog toga mi je sve bilo veoma lično.“
Nikson, dobitnica Emi, Toni i Gremi nagrada, počela je kao dečja glumica. Prvi put se pojavila na televiziji u emisiji To Tell the Truth, gde je njena majka radila. Tada, učenica drugog razreda, obučena u žuti kaubojski šešir i opremu, pokušavala je da ubedi panel slavnih da je ona – šampionka u jahanju. Pogledajte snimak koji je Nikson podelila na Instagramu 2022. – glumački talenat već je bio očigledan dok samouvereno odgovara na pitanja.
Iako je u toj emisiji trebalo da laže, u stvarnom životu, umetnosti i aktivizmu, Nikson je od malih nogu bila posvećena istini. „Imam fotografije s naših malih protesta ispred osnovne škole protiv Vijetnamskog rata. A roditelji su me vodili i na one velike, ‘odrasle’ proteste“, priseća se. „Dugo pre nego što sam se zaljubila u Kristinu, moji roditelji su imali puno gej prijatelja, naročito gej muškaraca.“
Nikson se borila za prava LGBTQ+ osoba i za obrazovanje, a kao osoba koja je preživela rak, govorila je protiv stigme. Godine 2018, kao doživotna Njujorčanka, kandidovala se za guvernerku države Njujork, protiv Endrua Kuoma, godinama pre nego što će on biti umešan u skandal sa staračkim domovima tokom pandemije. Ali, kako kaže, pitanje koje ju je najviše mobilisalo kao aktivistkinju jeste pravo na abortus.
„Mislim da mi je majka zasadila to seme još jako rano, kao nešto vrlo lično“, kaže Nikson. Kao dete je o abortusu učila upravo od nje, koja joj je pričala „kako je bilo kad je bio zabranjen, koliko je bilo strašno, i koliko je važno da se ne dozvoli da se to ikada više ponovi“. Dodaje: „To je jednostavno uvek bilo prisutno u mojoj svesti. Mislim da za ta prava moraš da se boriš. Ali i pre nego što kreneš u borbu, moraš da ih priznaš i da kažeš: ‘Imala sam abortus. To nije sramota. Imala sam rak. Ne želim to da krijem od sveta. Kvir sam, volim ženu i imamo zajednički život. I neću da se ponašam kao da to ne postoji, da ne šetam s njom ulicom ili da njenu fotografiju ne držim na svom stolu.’ Takve stvari.“
Iako protestuje od kada zna za sebe, Nikson i dalje aktivno učestvuje u borbi – bila je na skupu povodom Dana vidljivosti trans osoba svega nekoliko dana pre ovog intervjua. U isto vreme, ima razloga za slavlje – pred premijeru svojih dveju serija, potpuno različitih, ali obe smeštenih u Njujork.
U And Just Like That, njen legendarni lik Miranda Hobbs otvoren je za nove prilike u karijeri i ljubavi – posebno otkako se autovala i okončala vezu sa prvom kvir partnerkom Che. Odluka da se Miranda predstavi kao biseksualna delimično je bila i Sintijina. „Rekla sam Majklu Patriku Kingu: ‘Imaš lik koji je već autentično kvir – zašto to ne bismo dodatno istražili?’“
Miranda nije njen prvi kvir lik. Igrala je i pesnikinju Emiliju Dikinson u filmu Terensa Dejvisa A Quiet Passion (2016). „Mislim da je bilo haotično, i baš mi se dopalo što je bilo haotično“, kaže Nikson o Mirandinom autovanju. „To je deo toga. Samo zato što smo kvir ne znači da moramo biti savršene.“
„Miranda je to doživela mnogo kasnije u životu nego ja, ali to nije bilo ono: ‘Oduvek sam znala, i ne mogu da verujem koliko sam vremena izgubila.’ Kod mene je to bio srećan razvoj, i kod Mirande isto – samo s mnogo više drame i nereda.“
U središtu te srećne transformacije je Sintijina porodica i život s Kristinom Marinoni, aktivistkinjom za obrazovanje i LGBTQ+ prava, koja je nekad držala kvir pab u Bruklinu zvan Rising (1996–2003).
„To je velika ljubav. Partnerstvo. Naravno, ljubavno partnerstvo, ali pričamo o politici svaki dan. Ne ceo dan, ali svaki dan“, kaže Nikson. „Neki deo dana je uvek rezervisan za strategiju, razmišljanje.“
Nikson je osvojila Tony nagrade za Rabbit Hole (2006) i The Little Foxes (2017), Emmy za Seks i grad (2004) i gostovanje u Law & Order: SVU (2008). Režirala je predstavu Steve (2015), a 2023. i dve epizode And Just Like That. O spoju umetnosti i politike kaže: „U suštini, vidim ih odvojeno. Kad se borim za politička pitanja, to je često dvodimenzionalna priča.“
„To nije ono što želim kad glumim ili režiram. Želim nijanse, dvosmislenost, kontradikciju. Sjajno je ako gledate nešto u čemu igram ili što sam režirala, i niste sigurni na čijoj sam strani“, kaže. „Ali u politici – uvek želim da znate na kojoj sam strani.“
U seriji The Gilded Age, koja je smeštena više od jednog veka pre And Just Like That…, Nikson igra Adu, tihu sestru u domu gde je moć dugo imala Agnes (Kristin Baranski). Sada, međutim, Ada kontroliše finansije, što menja dinamiku. „Ima tu i humora i bola. Ali dok Ada pokušava da se pronađe, Miranda već ima dosta iskustva s udarcima koje život donosi. Ada je živela vrlo zaštićeno, nikada nije bila odgovorna – ni za druge, ni za sebe“, kaže Nikson.
Ono što objedinjuje obe serije su duboka prijateljstva s koleginicama. Još 1984, Nikson je ušla u istoriju igrajući istovremeno u dve brodvejske predstave – Hurlyburly Dejvida Rejba i The Real Thing Toma Stoparda. U ovoj drugoj igrala je ćerku Kristin Baranski – gotovo 40 godina pre nego što će glumiti sestre u The Gilded Age.
„Kristin je rekla divnu stvar o igranju sestara: ‘Intimnost je najteže odglumiti.’“ To, kaže Nikson, važi i za njen odnos sa Kristin Dejvis i Sarom Džesikom Parker. „Kristin i ja se znamo skoro 30 godina. Saru poznajem od kada smo imale 11, 12 godina.“
„Postoji nešto posebno u toj intimnosti… kada znaš ne samo osobu, već i njenu majku, braću i sestre, supružnika, zemlju iz koje potiče. Gledao si ih kroz decenije trijumfa i gubitaka. Ima tu skraćenog jezika, jer ne poznaješ samo osobu, već i kontekst osobe.“
Treće sezone serija The Gilded Age i And Just Like That izlaze tačno u vreme Meseca ponosa, šest meseci nakon što je Trampov drugi mandat doneo nove napade na marginalizovane grupe. Za Nikson, balansiranje između porodice, umetnosti i politike danas znači „ne dozvoliti predsedniku da mi živi u glavi bez kirije“, kaže, dodajući da su stvari „eksponencijalno opasnije“, ali da „bes i očaj više ne vladaju nad nama kao ranije“.
„Moja deca napreduju, supruga mi je prelepa. Srećna sam i imam divne projekte koji uskoro izlaze“, kaže Nikson. „Kvir radost i trans radost – verujem da su to politički činovi. Možda vi kontrolišete mnoge poluge moći – ali ne kontrolišete mene.“
Više tekstova iz broja 83 – jun 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
