Uprkos tome što je postao hvaljeni pozorišni i filmski glumac, Ričard Čemberlen, koji je preminuo u 90. godini, nosio je etiketu sapunske zvezde tokom većeg dela svoje više od pet decenija duge karijere.
Sve je počelo njegovim ogromnim uspehom u televizijskoj bolničkoj seriji „Dr Kildare” (1961–1966), u kojoj su Čemberlenov uredan izgled i šarm bili glavni aduti, donoseći mu hiljade pisama obožavalaca svake nedelje. Ostvario je i velike uloge u tri televizijske mini-serije: „Centennial” (1978–1979), „Šogun” (1980) i „Ptice umiru pevajući” (1983).
Njegove savršeno izvajane crte lica, idealne za romantične uloge u sapunicama, često su sprečavale producente da ga vide u zahtevnijim rolama. Ipak, zahvaljujući talentu i upornosti, Čemberlen je paralelno sa televizijom ostvario zapaženu filmsku i pozorišnu karijeru.
Rođen u Los Anđelesu, imao je rezervisan odnos sa ocem Čarlsom, alkoholičarem i trgovačkim putnikom, dok mu je odnos s majkom Elsom (rođ. fon Bencon) bio topao. U srednjoj školi u Beverli Hilsu bio je uspešan sportista, a dobre ocene su mu omogućile da studira istoriju umetnosti i slikarstvo na Koledžu Pomona u južnoj Kaliforniji, gde je ostvario san da glumi u delima Šekspira, Šoa i Artura Milera. Po završetku studija, služio je 16 meseci u Koreji, gde je bio vojni pisar, a kasnije unapređen u vodnika.
Po povratku u SAD, pohađao je časove glume kod Džefa Korija, glumca koji je stekao reputaciju izvanrednog učitelja nakon što je bio stavljen na holivudsku crnu listu.
Iako Kori nije ostavio jasan Stanislavski pečat na Čemberlenovu glumu, glumac je tvrdio da je naučio da koristi sopstvene emocije i psihu. U to vreme, teško mu je padalo što je morao da „živi laž“ kada je u pitanju njegova seksualnost.
Godine 1959. bio je jedan od osnivača teatra Company of Angels u Los Anđelesu, zajedno sa Leonardom Nimojem i Vikom Moroom. Tu je igrao u predstavama La Ronde i The Caine Mutiny Court-Martial, a zatim je dobio i prve televizijske uloge. Prvi filmovi su mu bili „The Secret of the Purple Reef” (1960), skroman triler snimljen u Portoriku, i „A Thunder of Drums” (1961), vestern u kojem se jedva primećuje.
Prekretnicu je doneo „Dr Kildare“, uloga za koju je pobedio 35 konkurenata. U pilot epizodi, stariji lekar dr Leonard Gilespi (Rejmond Masi) govori mladom, požrtvovanom Džejmsu Kildareu (Čemberlenu): „Naš posao je da ljude održimo u životu, a ne da im govorimo kako da žive.” Kildare ignoriše savet – što je postalo osnova za većinu od 190 epizoda tokom pet sezona.
Godine 1962, na vrhuncu popularnosti, snimio je hit pesmu „Three Stars Will Shine Tonight”, adaptaciju uvodne teme serije. Pokazalo se da ima lep glas, koji je koristio i u brojnim singlovima, kao i na albumu „Richard Chamberlain Sings” (1962). Kasnije je igrao glavne uloge u mjuziklima poput My Fair Lady (1993), The Sound of Music (1998), Scrooge (2004), The King and I (2006) i Spamalot (2009).
Po završetku Dr Kildare, želeo je da dokaže da nije samo lepo lice, pa je 1966. igrao u letnjim produkcijama The Philadelphia Story i Private Lives.
Zatim je proveo tri godine u Velikoj Britaniji, glumeći na televiziji, filmu i u pozorištu. Posebno se istakao kao Ralf Tačet u BBC-jevom serijalu po romanu Henrija Džejmsa „Portret jedne dame” (1968), što mu je donelo ulogu Hamleta 1969. u Birmingemu. Predstava je rasprodata, a britanska kritika bila je uglavnom pozitivna – The Times je napisao: „Svako ko dođe da se ruga televizijskoj zvezdi Ričardu Čemberlenu kao Hamletu, biće duboko razočaran.”
Na filmu je bio plemeniti Oktavijan Cezar u „Juliju Cezaru” (1970), upečatljiv lord Bajron u „Lady Caroline Lamb” (1973), a posebno ličan nastup imao je kao gej Čajkovski u filmu Kena Rasela „The Music Lovers” (1971). Tada je već bio u vezi sa glumcem Veslijem Jurijem, što je u Holivudu bilo javna tajna.
U sedamdesetim je glumio u brojnim filmovima, uključujući „Tri musketara” (1973), „Četiri musketara” (1974), gde igra Aramisa, „The Slipper and the Rose” (1976) kao Princ Čarming, kao i u katastrofa-filmovima „Paklena kula” (1974) i „Roj” (1978). Ozbiljniju ulogu imao je u australijskom filmu Pitera Vira „The Last Wave” (1977).
Na Brodveju je 1976. imao trijumfalni debi u predstavi Tenesija Vilijamsa „Noć iguane”, gde je igrao sveštenika u egzilu, a tada je započeo i višedecenijsku vezu sa producentom Martinom Rebetom, koja je trajala do 2010, uz kasnije pomirenje.
Tokom osamdesetih, Čemberlen se ponovo proslavio na televiziji, dobivši nadimak „kralj mini-serija”. U „Šogunu”, prema romanu Džejmsa Klavela, igrao je engleskog pilota u feudalnom Japanu, rame uz rame s legendarnim Toširom Mifunem. U „Ptice umiru pevajući”, bio je zanosni katolički sveštenik Ralf de Brikasar, u tajnoj ljubavnoj vezi sa Megi Kleri (Rejčel Vord). Iako autorka romana Kolin Mekal nije volela ekranizaciju – nazvala ju je „trenutnim povraćanjem” – serija je postala jedna od najgledanijih u istoriji televizije.
Narednih decenija nastavio je da se kreće između filma, televizije i pozorišta, živeći na relaciji Havaji–Los Anđeles. Pojavio se i u popularnoj seriji „Vil i Grejs” (2005), dok mu je poslednja filmska uloga bila ulogа učitelja glume u „Finding Julia” (2019).
U autobiografiji „Shattered Love” iz 2003, pisao je o svom unutrašnjem konfliktu i tome kako se mrzeo jer nije bio iskren prema sebi – sve da bi očuvao status matine idola. Ali, izlaskom iz ormara, kako je napisao, „konačno sam se sprijateljio sa životom“.
Iza njega je ostao partner Martin Rebet.
Džordž Ričard Čemberlen, glumac, rođen 31. marta 1934; preminuo 29. marta 2025. godine.
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
