Stefan Zdravković, poznatiji kao Princ od Vranja (31), ovogodišnji je predstavnik Srbije na Pesmi Evrovizije sa pesmom „Mila“, nakon što je odneo pobedu na nacionalnom takmičenju „Pesma za Evroviziju 2025“. Rođen 1993. godine u Vranju, Stefan je detinjstvo proveo u Beogradu, gde je završio Šestu beogradsku gimnaziju i Filološki fakultet, na smeru za norveški jezik. Pored muzičke karijere, bio je i uspešan karatista, osvojivši titulu nacionalnog šampiona i vicešampiona, a nastupao je i za reprezentaciju Srbije.
Nakon uloge u mjuziklu „Jesus Christ Superstar“ i godina nastupa sa svojim rok bendom, Princ je konačno ostvario svoj veliki muzički san – ali umesto da uživa u uspehu, suočio se sa lavinom negativnih komentara i pokušaja diskreditacije, pre svega iz dela LGBT zajednice nezadovoljne ishodom takmičenja.
Nakon što je proglašen pobednikom, društvene mreže su preplavljene pozivima na njegovu diskvalifikaciju u korist drugoplasirane grupe Harrem Girls, uz brojne pokušaje da se njegov legitimitet ospori – od lažnih fotografija i insinuacija do optužbi za plagijat. Najveći udarac zadat je plasiranjem navodnih kompromitujućih fotografija, dok su pojedinci čak tvrdili da je Princ svojim ponašanjem pokazao homofobiju – što su kasnije demantovale i same članice Harrem Girls.
Uprkos napadima, Princ je ostao dosledan, istakavši svoj stav o toleranciji i poštovanju različitosti, govoreći i o ličnim iskustvima diskriminacije u muzičkoj industriji. Sajber nasilje koje trpi prijavio je nadležnim organima, poručujući da poštuje pravo na različita mišljenja, ali ne i na klevetu i uznemiravanje.
Dok se priprema za nastup u Bazelu, Princ od Vranja ostaje fokusiran na ono najvažnije – da na evrovizijskoj sceni na najbolji mogući način predstavi Srbiju i svoju pesmu, i da se, uprkos svemu, izbori za svoje mesto pod evropskim muzičkim nebom.
Pre svega čestitam na pobedi na Pesmi za Evroviziju. Tvoj trijumf na Pesmi za Evroviziji izazvao je lavinu reakcija, od oduševljenja do pokušaja diskreditacije. Kako se nosiš s tim i kako se štitiš?
Želim da vam se prvo zahvalim na čestitkama, a čini mi se da svaki trijumf prate podeljena mišljenja. Svedoci smo da su i predstavnici koji su na Evroviziju odlazili pre mene trpeli razne pokušaje diskreditacije. Čini mi se da sve to ide u rok službe i protiv toga nemam apsolutno ništa. Ne bih rekao da se štitim, ali okružen sam ljudima koje volim i koji me vole, a tu je i moj tim sa kojim radim na projektu koji se simbolično može nazvati „Bazel 2025“.
Da li je atmosfera bila toksična i pre, tokom ili samo posle Pesme za Evroviziju?
Pre takmičenja „Pesma za Evroviziju“ sam se bavio promocijom pesme, tokom takmičenja nisam osetio toksičnu atmosferu jer smo se na probama i u samom takmičenju svi družili i zabavljali, a sve što je došlo nakon moje pobede ne bih nazvao toksičnim već nekim sledom prirodnih događaja, jer ni ja ni moja pesma ne možemo i na kraju krajeva ne treba da se baš svima dopadnemo.
Ko ti je bio najveća podrška tokom i nakon Pesme za Evroviziju?
Kao i tokom cele karije na prvom mestu je to moja porodica, bliski prijatelji i moj autorski tim. Poslednjih mesec i po dana nikako ne smem da zaboravim i podršku ljudi kojima se moja pesma dopala na prvo slušanje, a tu je i veliki broj onih koji su je zavoleli u novom i izmenjenom aranžmanu koji je nastao kao posledica saradnje sa Željkom Joksimovićem.
Jedan deo publike, naročito iz LGBT populacije, bio je razočaran što Harem Girls nisu pobedile pa su sebi svašta nešto dozvolili, ali kakav ti odnos imaš s njima?
Ono što se desilo grupi Harem Girls ove, meni se desilo pre dve godine, slobodno mogu da kažem da sam osetio i te čari, kada si favorit i kada mnogo njih žale što nisi pobedio. Sa devojkama iz grupe Harem Girls imam sjajan kolegijalan odnos, a to smo zajedno pokazali pre, tokom, pa i nakon završenog festivala „Pesma za Evroviziju“.
Zajednička pesma ili nastup?
Zašto da ne, ja sam raspoložen i voleo bih da se bar pojavim u njihovom šou i da nešto zajedno otpevamo i odigramo.
Kako teku pripreme za Bazel? Da li možemo da očekujemo neka iznenađenja kada je u pitanju scenski nastup?
Pripreme za Bazel su konstantne, pomalo naporne, ali veoma lepe. Oduševljen sam protokolom koji Evrovizija zahteva od izvođača i pre odlaska u zemlju domaćina i uživam u svakoj etapi i stanici na tom putovanju. Mogu samo da kažem da se kreira apsolutno novi nastup koji nema nikakve veze sa onim što ste videli u noći finalnog domaćeg izbora.
Evrovizija često nosi etiketu festivala koji okuplja LGBT zajednicu, ali istovremeno važi za najgledaniji muzički događaj u Evropi, ponekad pun kontroverzi i skandala. Kako je ti vidiš?
Evroviziju vidim kao ostvarenje mog najvećeg muzičkog sna, platformu da predstavim sebe, ali pre svega da na najbolji mogući način predstavim Srbiju-zemlju u kojoj sam rođen.
Čini mi se kao da je muškarcima zabranjeno da pričaju o seksualnom uznemiravanju, jer „jači pol“ mora sve da istrpi. Koliko je to česta pojava i kako se ti nosiš s tim?
Moguće je da muškarci ređe pričaju o seksualnom uznemiravanju koje doživljavaju, a ja se lično nikada nisam susreo sa tim problemom. Ne mislim da muškarce i žene treba deliti na jači i slabiji pol, posebno kada smo svi svesni činjenice da žene mnogo više svoje odrastanje trpe razne vidove nejednakosti, uznemiravanja i nasilja.
Čini mi se da muškarci mahom ćute o tome. Kako ti vidiš da društvo treba da reaguje na ovaj problem?
Svako ko je na bilo koji način uznemiravan treba da reaguje glasno i jasno, a društvo bi u tome trebalo da ga podrži. Protivnik sam ugrožavanja bilo čijeg integriteta. Tema kao što je seksualno uznemiravanje ne bi trebalo da se deli na polove.
Dolaziš iz Vranja. Da li si ikada osećao diskriminaciju zbog toga, posebno u muzičkoj industriji koja je centrirana oko Beograda i tog identiteta Beograđanin?
Tu i tamo je bilo podmetanja, ali sve to vremenom dođe na svoje. Do mene su dolazili tračevi da se nekim ljudima ne dopada moje umetničko ime, kao da je to „od Vranje“ ruralno i da nije dovoljno fensi. Zanimljivo mi je što im Princ nije smetalo, jer je pomalo aristokratski, usuđujem se da kažem (smeh).
Koliko je teško danas probiti se na muzičkoj sceni? Ljudi van muzičke industrije uopšte ne percipiraju koliko je potrebno pored talenta uložiti rada, truda i energije u uspeh?
Danas je mnogo talentovanih pevača i pevačica, a društvene mreže vladaju i predstavljaju savršenu platformu za promovisanje. Teško je skrenuti pažnju na sebe, posebno ako je talenat prisutan, a na to treba nakalemiti i dobru pesmu, vizuelni identitet, tek onda kreće borba i promocija. Uspeh ne dolazi preko noći, samo tako deluje onima koji nikada nisu radili i u trećoj smeni.
Kako Princ od Vranje izgleda sa kratkom kosom i bez brade? Da li je i tebi, kao Samsonu, snaga u kosi?
Moja snaga je u mom srcu i glasu. Kosa, brada, a od skora i obrve su deo mog vizuelnog identiteta kog se neću lako odreći. Kada poželim da se setim kako izgledam sa kratkom kosom i bez brade pogledam fotografije iz porodičnog albuma kada sam bio dečak.
Današnji muškarci su pod mnogo većom društvenom presijom kada je izgled u pitanju, pa se mora redovno u teretanu, vodi računa o kalorijama, ne sme stomak… Kako to utiče na tebe?
Profesionalno sam se bavio karateom i sport je sastavni deo mog života. Ne osećam da sam pod presijom savremenih estetskih normi, ali redovno vežbam, odlazim u teretanu, kao i većina mladih muškaraca se trudim da izgledam što bolje i budem zdrav na prvom mestu zbog sebe.
Šta možemo da očekujemo od tebe posle Evrovizije? Verujem da će to biti odskočna daska za neke nove projekte?
Nakon Evrovizije od sebe očekujem da odem na odmor, a vi možete da očekujete album, nastupe i koncerte.
Šta si naučio iz čitavog ovog procesa – od prijave na PZE, preko pobede, do suočavanja s pritiscima i očekivanjima? Koji savet bi dao umetnicima koji žele da se prijave za Pesmu za Evroviziju?
Naučio sam da mora da postoji želja koja samo ozbiljnim radom i fokusom može da se ostvari. Svima koji žele kažem da ne razmišljaju, već da se prijave i nadam se da ću nekome ko je ovo pročitao baš ja sledeće godine predati nagradu za osvojeno prvo mesto na festivalu „Pesma za Evroviziju“.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Foto: Nikola Glišić
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
