LGBTI+ zajednica se neprestano suočava sa izopštenjem iz religijskih institucija, što kod mnogih osoba može izazvati unutrašnji sukob između njihovog vlastitog identiteta i religijske pripadnosti i verovanja, što dalje može ostaviti duboke emocionalne i psihološke posledice, i to kroz osećaj usamljenosti, krivice, depresije i drugih teških mentalnih problema. Izopštenje od strane Crkve se uglavnom manifestuje u obliku odbojnosti, osude ili čak poziva i uticaja na isključenje iz čitave zajednice, tj. društva.
Aktuelni patrijarh Srpske pravoslavne crkve u svojim govorima podseća da je Hristova reč merilo svega onoga što je vredno u nama pojedincima, ali i u našem narodu kao zajednici. Takođe, Crkva veruje da je Biblija Božja reč, odnosno napisana od strane onih koji su bili nadahnuti Bogom, te da je najvažnija poruka koju nosi Božja ljubav prema svakoj osobi ponaosob. Pri čemu se Biblija i dalje koristi za promovisanje predrasuda i netolerancije, zaboravljajući da je Isus Hristos, središnja figura hrišćanske vere, posezao za marginalizovanim grupama. Učio je svoje sledbenike da vole svoje bližnje kao sebe same i da se prema drugima odnose s ljubaznošću i poštovanjem. Najglasniji govornici protiv LGBTI+ zajednice, među kojima je i sam patrijarh, pozivaju na očuvanje vere, tradicije i porodice, gubeći negde usput ono „ljubi bližnjeg svog“.
Još uvijek čekam da mi netko odgovori na pitanje na koji točno način LGBTIQ* osobe ugrožavaju našu vjeru, tradiciju i porodicu? Na koji način odnos dvije osobe istog spola ugrožava nečiju vjeru, tradiciju i porodicu? U brisanju tuđih identiteta nema ljubavi prema bližnjem, za Optimist komentariše Lana Bobić, teološkinja iz Hrvatske.
Može li onda Crkva imati svog udela u prihvatanju LGBT+ zajednice?
Mora. Crkva ima dužnost predano raditi na ispravljanju nepravde demoniziranja LGBTIQ* osoba u kojoj je često sudjelovala. Crkva na kraju krajeva ima dužnost slijediti evanđelje i brinuti se za pitanje društvene pravde, a ne tuđom intimom, teološkinja Bobić objašnjava.
I zaista, postoji prostor za napredak jer se javljaju Crkve, ali i pojedinci unutar nje, koji prepoznaju važnost prihvatanja LGBTI+ osoba, naglašavajući ljubav, saosećanje i prihvatanje kao centralne vrednosti verskog života. Gde onda danas istopolni parovi mogu tražiti blagoslov? Ukoliko ste pripadnik/ca Rimokatoličke crkve, nećete moći da imate crkveno venčanje, ali ćete moći da dobijete blagoslov. Ovo znači samo delimično prihvatanje jer u saopštenju stoji da se blagoslovi daju jer ,,svako ko traži blagoslov pokazuje da ima potrebu za spasilačkim božjim prisustvom“. Episkopalna crkva iz Škotske otišla je veliki korak dalje – tamo se održavaju istopolna crkvena venčanja, s tim što sveštenik koji se protivi vođenju obreda kojim bi venčao istopolni par nije u dužnosti da ga obavi, što par ne sprečava da potraži drugog sveštenika. Prvi par koji se tako venčao bili su gej muškarci, Alister Dini i Piter Metjuz iz Edinburga, a venčao ih je sveštenik Markus Danzkofer. Markus je izjavio da je pun obred, odnosno venčanje, a ne samo blagoslov, ono što je trebalo da se dogodi.
Blagoslovio sam mnoge brakove u drugim provincijama, ali nekako je uvek nešto nedostajalo. Kad sam napokon mogao da obavim ceo obred, osećao sam ispunjenje, kao da me sam duh usmeravao prema njemu. Sve je imalo smisla, sve je došlo na svoje mesto, rekao je.
Biskup Apostolske pravoslavne crkva Grigorij Mihnov Vaitenko kaže da je crkva obavezna primiti sve koji dođu bez izuzetka, nezavisno od nekih ličnih faktora i obeležja, pa tako i seksualne orijentacije.
Očigledno je da je takva varijacija ljudskih odnosa oduvek postojala, ali nije bila prihvaćena od strane društva. Ispuniti izvornu biblijsku zapovijest koja glasi budite plodni i razmnožavajte se u istospolnom odnosu je bilo nemoguće sve do pojave savremenih reproduktivnih tehnologija. Ali meni se čini da Bibliju ne treba posmatrati kao konačni i isključivi izvor: čovečanstvo se razvija, pojavljuju se nove tehnologije. Meni se sada daleko opasnijim čini lakomisleni odnos prema drugim ljudima umesto iskrene vernosti i snažne zajednice, ako ljudi odrede svoju orijentaciju kao homoseksualnu, kaže biskup.
Sveštenik Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve, Jakov Krotov, veruje da primer napada na LGBTI+ zajednicu pokazuje nemogućnost većine hrišćana da razumeju Sveto pismo, a da su pokušaji „lečenja“ homoseksualaca ili zabrane „propagande“ obična zabluda. Po njemu, Biblija ne osuđuje homoseksualnost, a osim toga ističe i da prirodno ponašanje ne može biti grešno. Da uprostimo njegove reči – Bog nas je stvorio takvima.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi još ne dolazi do zvaničnog odobravanja blagoslova, ali bitno je osvestiti da ono što se javno prezentuje nije stav čitave Crkve, odnosno svih popova i monaha jer Crkva nije homogena zajednica gde svi isto misle.
Ukoliko bi se pokazala volja ka principu „ljubi bližnjeg svog“, sledeći koraci bi značili da je religijska zajednica iz Srbije spremna da postigne pozitivne promene:
Teološko istraživanje: Teolozi i vernici mogu raditi na reinterpretaciji religijskih tekstova kako bi se promovisalo razumevanje i prihvatanje LGBTI+ osoba. Osvrćući se na različite interpretacije i istorijski kontekst, moguće je pronaći usklađenost između verovanja i identiteta
Dijalog i obrazovanje: Organizovanje otvorenih diskusija i edukativnih programa na kojima bi prisustvovali i crkveni poglavari, a koji bi se bavili LGBTI+ pitanjima može pomoći smanjenju predrasuda i stereotipa
Uključivanje u zajednicu: Crkve mogu aktivno raditi na inicijativama koje uključuju LGBTI+ osobe u sve aspekte crkvenog života, od liderstva do službi, potvrđujući tako njihovo mesto u zajednici
Pomoć i podrška: Pružanje resursa i podrške za LGBTI+ osobe koje se suočavaju sa izazovima unutar svoje vere može biti od ključne važnosti.
Kroz ove korake, religijske zajednice mogu postati mesta ljubavi, prihvatanja i podrške za sve ljude jer samo kroz otvorenost i razumevanje možemo izgraditi bolje društvo za sve, o kojem je i sam Hristos pripovedao.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 81 – decembar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
