Samoća može biti usud a može biti i dar, zavisi kako je posmatramo. Može predstavljati unutrašnji prostor tišine u kojem odsustvo mnogo čega, pa i seksualne želje, ne označava prazninu, već prisustvo drugačije ispunjenosti. Može se, nadalje, posmatrati iz ljudskog, ali i iz božanskog ugla. Zašto da ne?
Ukoliko krenemo stazama koje su iza sebe ostavili bogovi, u samoći i celibatu ćemo naći nekoliko njih, a među njima Atinu, jednu od najvažnijih boginja grčkog panteona. Prateći dalje drevne tragove dolazimo do krilatice u kojoj se spominju dim i vatra koja nas navodi da postavimo pitanje – da li je Atina zapravo aseksualna figura i arhetipski model aseksualnosti?
Mogli bismo da argumentujemo aseksualnost kao oblik samoće podseća na mitološke persone koje su čuvale unutrašnju celovitost, ne iz straha, već iz odanosti sopstvenom biću — kao što je to možda bila boginja Atina.
Savremeno čitanje mitova poseže za njihovim alternativnim interpretacijama, koje mogu biti u svetlu identitetskih pitanja. Mitovi su arhetipne slike i kroz njih možemo dekodirati sva psihološka stanja, porive i pojave te opet postavljamo pitanje „zašto da ne“ i krećemo u analizu.
Atina je bila boginja mudrosti, strategije, pravde, nauke, matematike, znanja, rukotvorina, inspiracije, časnog ratovanja, veštine i civilizacije. Kao zaštitnica grada Atine, glavnog grada Grčke, možda je i najvažnije božanstvo posle Zevsa. Da li je njena božanska mudrost u sebi nosila i dimenziju aseksualnosti?
Atina je rođena iz Zevsove glave u punoj ratničkoj opremi. Mnogi već tu činjenicu tumače kao aseksualnu reprodukciju tj. stvaranje bez klasičnog biološkog procesa. Tumačenja mogu biti subjektivna, ali zaključak da je njen čin rođenja ukazivao na temeljnu odvojenost od klasičnog rodnog i porodičnog poretka je prilično objektivan. To potvrđuju i njene avanture.
Kako je od početka pa do kraja svih priča o njoj ostala u celibatu, zaključuje se da je on njoj bio simbol nezavisnosti, racionalnosti i nadmoći nad strastima. Bila je svetioničko-sveštenički, misionarski primer za te karakteristike.
Aseksualnost, se, na drugoj strani, razmatra kao savremeni identitetski okvir koji podrazumeva odsustvo seksualne privlačnosti, što ne mora nužno da znači da je povezan sa celibatom ali ponekad i može biti tako. Dakle, možemo tražiti povod za njen celibat i u aseksualnosti.
Atina je bila neudata, bez ljubavnih priča, nije bila predmet nečije ljubavne težnje (nije je ni podsticala niti volela) i nije pokazivala seksualnu želju. Sa oklopom umesto nakita i kopljem umesto ogledala nije pripadala nikome. Misija joj je bila da savetuje, naročito u ratnim i političkim strategijama, a nije davala mnogo prostora za emocije izvan razuma i dužnosti. Stoga nam je enigma koja nadilazi klasične podele na seksualne preferencije.
Frojd ju je jednom opisao kao ženu koja je nedodirljiva i odbija sve seksualne požude.
Atinina lepota je moćna, ali ne zavodljiva i nenasilna. Ne opčinjava i nema nikakvu potrebu za tim. Čak i u situacijama napada na njenu čednost (kao u priči o Tejreziji ili o Posejdonu u njenom hramu), Atina uvek ostaje netaknuta, i fizički i identitetski. Sama je sebi dovoljna.
U tom smislu, Atina je možda najradikalnija opšta figura slobode, ona ne zavisi ni od ljubavi, ni od priznanja, ni od uloge koju bi društvo očekivalo da zauzme. Njen ideal mudrosti ne dolazi iz empatije, već iz distance.
U petoj Homerskoj himni se kaže da Afrodita nema nikakvu moć nad tri boginje – Hestijom, Artemidom i Atinom.
U savremenim tumačenjima Atinine prirode nema naznaka da je ona odbijala seks jer je smatrala da je grešan ili zato što je htela da bude erotska čistunica ili sveta devica. Jednostavno, smatra se da je seks nije zanimao. Nije shvatila inuendo kada ju je Hefest obavestio da je za kovanje novog oružja potrebno da mu plati ljubavlju. Čak se i zgrozila. Za nju su ljubav i seks bile odvojene kategorije, nikako pod znakom jednakosti. Ova scena prikazuje njeno odbijanje seksualnosti jer nije htela da bude deo erotske „sfere“.
Hefest je, onda, pokušao da je siluje ona je odbranila svoje devičanstvo a on je ejakulirao na njenu nogu. Ona je obrisala spermu komadom vune i bacila je na zemlju (Geu) a iz nje se rodio božanski kralj Erihtonije, osnivač grada Atine.
Devica ili aseksualna? Šta je bila Atina?
Postoje ključne razlike između drevnog i savremenog poimanja identiteta. Devica u antičkom smislu ne označava seksualnu orijentaciju, već status tj. odsustvo heteroseksualnog braka i reprodukcije. S druge strane, savremeni pojam aseksualnosti definiše se kao nedostatak seksualne privlačnosti prema drugima, nevezano za društvena očekivanja ili zavete.
Devica ili aseksualna? Devičanstvo implicira zavet ili društveni status a aseksualnost unutrašnju ravnodušnost prema seksualnosti.
Ne možemo sa sigurnošću znati, niti pitanje postaviti doslovno, ali možemo otvoriti prostor za metaforičko čitanje. Mitološki narativ joj ne dodeljuje seksualnost ali ne možemo znati koliko je u tome bilo njenog udela kroz odbijanje normativnog.
Ono što možemo zaključiti je da Atina kao pojava na neki način narušava binarne podele. Nosi oklop i koplje, govori autoritativno, ne ponaša se sasvim kao žena ali ni ne imitira muškarce niti liči na njih, čak ni kada učestvuje u ratovima. Pored samodovoljnosti ona je i samosvojstvena. Zaštitnica je i ratovanja i tkanja, i ima karakteristike i muškaraca i žena.
Najverovatnije nikada nećemo znati šta je Atina bila, ali možemo razumeti šta nam njeno ćutanje o seksualnosti danas govori. Možemo ga tumačiti slobodom da se bivstvuje izvan granica i izvan dualnosti. Njena sloboda nije bila bekstvo već izbor i nije bila izuzetak već mogućnost. A možda u njenom ćutanju leži njena najveća moć.
Piše: Ana Atanasković
Više tekstova iz broja 83 – jun 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
