Zbog vređanja LGBT zajednice pevač Aca Lukas bi mogao da završi u zatvoru i to bi bila tačka na proces koji je pred tužilaštvom protiv njega pokrenula Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ukoliko se osvrnemo na dosadašnju praksu, Lukas će proći samo s osudom dela javnosti, do čijeg stava mu nije ni stalo.

Čini se da jedino zajedničko mišljenje o pravima LGBT zajednice imaju upravo Lukas i tužilaštvo, a ono je da gej ljudima u Srbiji prava uopšte nisu ugrožena. To kroz svoje procese pokazuje tužilaštvo, a u spornoj emisiji na televiziji Hepi tvrdi Lukas. Dok je on uz frenetični aplauz publike između ostalog osporavao pravo gej muškarcima da usvajaju decu, uz obrazloženje da bi im za tako nešto “bog dao matericu, a ne guzicu”, u organizaciji “Da se zna” su odlučili da presaviju tabak.

Oni su Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uputili pritužbu na Lukasov istup, a ona je podnela krivičnu prijavu “zbоg pоstојаnjа оsnоvаne sumnjе dа је Lukas izvršiо krivičnо dеlо pоvrеde uglеdа zbоg rаsnе, vеrskе, nаciоnаlnе ili drugе pripаdnоsti iz člаnа 174. Krivičnоg zаkоnikа”.

Ako bismo gledali zakon, pevaču preti novčana ili kazna zatvora do godinu dana. Da li će do toga doći, najviše zavisi od Drugog javnog osnovnog tužilaštvu u Beogradu, kome je te prijava podneta. Ako bi se gledala dosadašnja sudska praksa, prema informacijama organizacije “Labris”, postoji samo jedna presuda zbog homofobije.

– Nju je prošle godine dobio aktivista Stefan Radović, koji je tužio odbornika u Skupštini opštine Kuršumlija Zvezdana Ristića. Ristić je za govornicom o homoseksualnosti govorio kao bolesti, posebno ukazujući na Stefana. On je osuđen po Zakonu o zabrani diskriminacije – navodi Jelena Vasiljević iz “Labrisa”.

No, ni ta presuda nije bila dugog veka. Kako Stefan za “Optimist” govori sve je počelo nakon što je Ristić 2016. pored diskriminacije izneo i niz lažnih optužbi na njegov račun.

– Tada sam u dogovoru sa mojom pravnom zastupnicom Tanjom Minčić Marković odlučio da podnesem tužbu Višem sudu u Prokuplju. On je dva puta u celosti usvojio moju tužbu, ali je agoniju dodatno produžavao Apelacioni sud u Nišu, koji je prvi put predmet ukinuo i vratio na ponovno suđenje, a potom isti vraćao Višem sudu u Prokuplju čak tri puta zbog navodnih propusta – objašnjava Radović.

Kako on navodi, iako prioritetan, njegov predmet se i dalje nalazi u fioci Apelacionog suda u Niši.

– Ja sam lav, ne samo u horoskopu, već i u životu. O odustajanju nikada nisam, niti ću razmišljati, jer što je borba teža uspeh je slađi. Suđenje u Višem sudu u Prokuplju je bilo izuzetno efikasno i pravično. Ristić je na njega dolazio u pratnji nekih veoma čudnih ljudi, valjda svojih pristalica iz partije, ali ne postoje ti ljudi koji će me zastrašiti u ovoj borbi za prava LGBT osoba za šta ću se zalagati dok postojim – izričit je Radović.

Upravo ta upornost jeste ključna u dovođenju ovakvih slučajeva do kraja, ali šta se desi kada se predmet nađe u rukama tužilaštva? Kada je to tužilaštvo nezainteresovano i kada sami tužioci diskriminišu one, koje bi trebalo da brane? Odgovor se nalazi u celoj genezi slučaja Mladena Obradovića i činjenici da je on oslobođen svih optužbi za organizovanje haosa na ulicama Beograda tokom Parade ponosa 2010. godine.

Podsetimo, tada je povređeno 147 policajaca, 25 huligana, a privedeno je 249 osoba. Prema optužnici, iza svega je stajao Obradović, ali kako je Apelacioni sud naveo u oslobađajućoj presudi, dokaze koje je tužilaštvo pribavilo zakon ne prepoznaje kao krivično delo. Pomislio bi neko da su u Srbiji problem zakoni, koji u jednom delu jesu vrlo ograničavajući za LGBT ljude, ali u ovom slučaju su oni vrlo jasni i potpuno su na strani diskriminisanih. Oni koji nisu bili na strani žrtava su tužioci smatra Goran Miletić jedan od organizatora beogradskog Prajda.

– Čak i kada policija uradi svoj posao, a to se sve češće dešava, tužilaštvo je sasvim neaktivno i nezainteresovano. Prema novijim propisima, cela istraga zavisi od tužioca i on je ta ključna karika u primeni zakona. Bez njegovog angažovanja, nema adekvatne reakcije u slučajevima kršenja ljudskih prava – kaže Miletić za “Oprimist”.

Kada je smo o ovom slučaju pisali (33 broj) tužilaštvo nije bilo zainteresovano da nam odgovori na pitanja o presudi. Mogao je njome Obradović da bude osuđen i na 12 godina zatvora, kako predviđa Krivični zakonik, ali su mu dosuđene svega dve. Možda je delovalo kao blaga kazna, ali je u tom trenutku bila značajna, jer bi to bila prva presuda za diskriminaciju LGBT zajednice. No, nastavak procesa je pokazao da naše tužilaštvo nije u stanju da dokaže diskriminaciju, jer je Obradović posle sedam godina suđenja proglašen nevinim.

Istine radi, Obradović je za svoju diskriminaciju ipak bio kažnjen, ali u drugom slučaju, koji se vodio gotovo paralelno s ovim, a odnosio se na njegov govor mržnje uoči Prajda 2009, koji na kraju nije održan, upravo zbog tih pretnji. No, tužilaštvo je zanemarilo posledice Obradovićevog delovanja i gonilo ga je samo za diskriminaciju zbog koje je prvobitno bio osuđen na 10 meseci zatvora. Posle brojnih apelacija kazna je spala na četiri meseca kućnog pritvora. Zakon je predvideo zatvor od šest meseci do pet godina, ali su se sudije sažalile nad činjenicom da Obradović ima dete, verovatno previđajući da su i oni kojima je okrivljeni hteo da lije krv po ulicama Beograda takođe nečija deca.

No, nije Obradovićev predmet, prvi slučaj homofobije u domaćem sudstvu. Iako kroz sistem u tom trenutku nije bio prepoznat na taj način, tužba prvog srpski gej aktiviste Dejan Nebrigić protiv Vlastimira Lazarova, koji mu je mesecima pretio putem telefona, predstavlja borbu sa pravnu vidljivost problema zajednice. Te 1999. sud je na slučaj gledao kao na tužbu za ugrožavanje bezbednosti, jer današnjih zakona nije bilo.

– Želeo sam da izdejstvujem suđenje ne bi li dali podstrek drugima koji zbog svog seksualnog opredeljenja trpe strašne probleme, spram kojih ovaj moj koji sam ja doveo do suda izgleda benigno – rekao je Nebrigić u novembru 1999. za “Vreme”

On presudu nije doživeo, jer ga je ljubavni partner, inače Vlastimirov sin Milan, ubio narednog meseca. Ako pogledamo s današnje tačke, uspeo je u svojoj osnovnoj nameri. Sve više LGBT osoba prijavljuje nasilje i spremno je da učestvuje u dugim i mukotrpnim procesima. No, kada je reč o tužilaštvu i sudstvu, ono se očigledno nije maklo od onog advokata koji je jednom prilikom dodeljen Nebrigiću po službenoj dužnosti, a koji je rekao da “ne želi da razgovara s pederima”.

Kada pogledamo ove primere, očigledno ustaljene prakse, a ne presedana, teško je poverovati da će Lukas biti adekvatno kažnjen, ali u “Da se zna” veruju da će zadovoljiti pravdu.

– Mi smo do sada imali dva slučaja pred Poverenicom u kojima je ona podnosila prekršajne prijave i za nas je to jasan pomak. Drago nam je da je počela da se koristi institutima koje ima, jer je to način da ovakvih ispada bude sve manje – kaže Stefan Šparavalo iz “Da se zna”.

Ono što je sam Lukas naknadno saznao, jeste da za ono što je izgovorio može da bude kažnjen. Zato je počeo da gostuje po raznim emisijama i pravda se da nije to želeo da kaže, a sve to dodatno da komplikuje slučaj. Zato je važno šta će tužilaštvo da uradi, jer je sada sve u njihovim rukama.

Piše: Peter Paunović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.