Zamislite situaciju: crkva kojoj pripadate želi da vam omogući da se venčate s osobom istog pola, ali zakon tu mogućnost ne dozvoljava. Vaša crkva zato presavije tabak, angažuje advokata i – tuži državu Ustavnom sudu! A pride vas vaša sveštenica i venča, rizikujući da zbog toga bude uhapšena i poslata u zatvor!

Da, ovo je moguće… Doduše ne u zemlji Srbiji, već u SAD. I to u jednoj od njihovih najkonzervativnijih saveznih država, Južnoj Karolini.

Odnos crkve prema pravima LGBT osoba u SAD kudikamo je drugačiji nego u Srbiji, baš kao i odnos vernika prema ovoj instituciji. Ukoliko ste, primera radi, hrišćanin i imate potrebu da odlazite u crkvu, a ona vas na bilo koji način kinji ili nipodaštava zato što ste gej, sve što treba da uradite jeste da – promenite crkvu.
Iako ova opcija iz naše perspektive deluje kao naučna fantastika, svetogrđe ili nešto tome slično, takva praksa u SAD je sasvim normalna. Čak toliko da su mnoge crkve počele ne samo da otvoreno prihvataju LGBT osobe, već i da se bore za njihova prava. I to žestoko.

Jedan od najboljih primera je Ujedinjena Hristova crkva Svetog saveza, sa svojih oko milion sledbenika, a na čijem čelu u Šarlotu je sveštenica Nensi Alison (61). Među njenom pastvom nalaze se i LGBT ljudi, kojima ona pridaje ogromnu pažnju i pomaže im kako god može. Pa i preko toga. A Šarlot se, po uticaju crkve, ne razlije mnogo od Srbije. Osim po “detaljčiću” da propagira drugačije vrednosti…

– Istopolni brakovi u Južnoj Karolini još nisu dozvoljeni. Moja crkva u ovom gradu trenutno ima oko 300 članova, od čega jednu trećinu čine LGBT osobe. S obzirom na to da neke druge crkve prave probleme tim ljudima, kao na primer Rimokatolička, oni zbog toga prestaju da odlaze na službe i vremenom počnu da prelaze kod nas – objašnjava Alisonova odnos crkava u njenom kraju prema LGBT osobama i dodaje da u bibliji postoje razne interpretacije mnogih stvari, poput prostitucije koja je u Starom zavetu u redu, a u Novom nije.

Kako kaže, iako zakon u Južnoj Karolini ne dozvoljava istopolne brakove, ona venčava ljude i rizikuje da zbog toga ode na robiju.

– Brak mora da bude omogućen svim ljudima. Zakon nalaže da se nakon sklapanja crkvenog braka u roku od deset dana ode u opštinu i verifikuje taj dokument. Pošto to ovde nije moguće, ja mogu da budem uhapšena jer kršim zakon i izdajem dokument za nešto što nije dozvoljeno. Ali, do sada niko nije uhapšen, iako ta mogućnost i rizik postoje – kaže naša sagovornica i dodaje da bi u slučaju osude imala kriminalni dosije, isti poput ubica, silovatelja, dilera droge…

Pošto zakon ne dozvoljava sklapanje istopolnih brakova, Alisonova je sa lokalnom LGBT grupom presavila tabak i tužila državu Ustavnom sudu. Tužbu zastupa advokat Džejkob Sasmen. Lik kao iz TV serija – na prvi pogled fin i umiljat, a pojeo bi vas na sudu. Sa širokim osmehom objasnio je zašto su podneli tužbu i čemu se nadaju.

– U SAD svaka od 50 saveznih država ima svoj Ustav, ali je federalni iznad svih. Južna Karolina ima zakon po kojem je brak “zajednica muškarca i žene”i to niko nije dovodio u pitanje, ali su u SAD pre tri godine počele prve rasprave. Prvo u Masačusetsu, Njujorku Kaliforniji, pa dalje… Tužbu smo podneli na osnovu Prvog amandmana Ustava SAD, koji garantuje ljudska prava, ali i Četrnaestog, koji štiti jednakost. Do sada je 19 saveznih država legalizovalo istopolne brakove, a još mnogo njih je na sudu, pa očekujemo da na federalnom nivou svi ti zahtevi budu tretirani kao jedan jedinstven, pošto su isti ili veoma slični, te da do juna naredne godine dobijemo odluku koja će ići u našu korist – rekao je Sasmen, a na naše pitanje postoji li, kao u Srbiji, mogućnost ignorisanja ili prolongiranja odluke najvišeg državnog tela, bio je zbunjen.

– Ne razumem… Kada Federalni sud donese odluku, sud Južne Karoline mora odmah da je prihvati. Nema šanse da to izbegne ili izvrši bilo kakvu opstrukciju. Ako se nekome ne sviđa da venčava istopolne parove, jedino mu preostaje da da otkaz i pronađe drugi posao. A ne verujem da ima takvih – rekao je on.

Među onima koji su godinama čekali da se venčaju sa osobom istog pola nalazi se i Ketlin Smit (61), pripadnica crkve na čijem čelu je Nensi Alison. Smitova je godinama želela da se uda za svoju dugogodišnju partnerku, ali joj zakon to ne dozvoljava. Ipak, Alisonova joj je obećala da će to učiniti, pa maka zaglavila u zatvoru!

– Sa Lisom sam zajedno već 13 godina i strašno želimo da se venčamo. U sudu nam nisu dali dozvolu, pa smo se zato pridružile ovoj tužbi. Osećamo se kao građani drugog reda. Možemo da plaćamo porez, ali nemamo pravo na brak – objasnila nam je Smitova.

Ova crkva, naravno, nije jedina koja ima odličnu komunikaciju sa LGBT osobama. Prezbiterijanska, štaviše, ima i PFLAG grupu za podršku roditeljima čija deca su LGBT, a koji to teško prihvataju. Prisustvovali smo jednom njihovom sastanku, koji je takođe vodila sveštenica – situacija dvostruko nezamisliva u Srbiji.
Na čelu te crkve u Tiga Keju nalazi se Prečasna Džoan Sizu. Ona je oformila grupu za podršku koja se redovno sastaje i razgovara o svojim iskustvima po ovim pitanjima. Naravno, najteže je kako prihvatiti da je vaše dete gej.

– Svi mi imamo neke snove za svoju decu. Jedan od tih snova je i da nam podare unuke. Ali, kada vam dete saopšti da je gej, onda morate da se suočite sa realnošću. Jedan od problema s kojim morate da se suočite jeste da tu ne postoji vaša krivica. Drugi je da to nije bolest, niti stvar izbora, već da se ljudi takvi rađaju. Treći problem je to što, najverovatnije, nećete imati unučad – objašnjava ona, a kao jedan od najboljih primera koliko je grupa uspešna, jeste žena čiji sin je gej.

– Pre pet godina sam saznala da mi je sin gej, i to tako što ga je njegova tadašnja devojka zatekla u krevetu s drugim muškarcem i to mi javila. On je, inače, divan i vredan momak. Ali, bilo mi je teško… Tada sam saznala za ovu grupu i odlučila sam da joj se pridružim. Ovde pričamo o potrebama naše dece i kako da im pomognemo u svakom pogledu. Moj san sada jeste da moj sin pronađe partnera s kojim će biti srećan do kraja života – rekla nam je ta gospođa, a na njenu priču nadovezala se druga.

– Prvo sam bila poražena. Osećala sam se loše kada mi je sin rekao da je gej. Razmišljala sam gde sam pogrešila, plašila se zbog silnih problema koje će on imati u životu… Ipak, vremenom sam to prihvatila i sada sam u grupi ne zato što meni treba pomoć, već da pomognem drugima koji misle da imaju problem. A nemaju ga – rekla je ona.
Sličan način razmišljanja ima i gospodin čiji je sin gej i koji je zbog toga otišao iz Teksasa. Njegov sin danas živi srećno u Njujorku.

– Mnogi ne znaju da zbog problema s kojima se suočavaju među LGBT osobama ima mnogo narkomana. Više nego među strejt. Ja sam zbog sina prešao u ovu crkvu, pošto u prethodnoj nisam mogao da dobijem podršku i pomoć. Moja ljubav prema sinu nikada nije došla u pitanje i srećan sam što sam sa ljudima poput ovih – rekao je on.
Što se ostalih crkava, koje su otvorene prema LGBT osobama tiče, situacija je slična ili ista kao u ovde pomenutim. Tek, LGBT osobe u SAD sve su vidljivije među pastvom, a čak ima i onih koje su daleko dogurale. Jedna od njih je Kendis Čjuel-Hodž, sveštenica Južnjačke baptističke crkve koja je pride i – lezbijka!
Iako je neke kolege ne prihvataju baš najbolje zbog toga što je žena, em lezbijka, ona sa osmehom na licu ide kroz život.

– Ne mogu mi ništa! Moja vera u boga i ljude razlikuje se po tome što ja prihvatam sve, bez obzira na seksualnu orijentaciju – rekla nam je ona i počela da nas zapitkuje o odnosu srpske crkve prema LGBT osobama. Kada smo joj objasnili kako bi izgledao susret nje i kolege iz SPC, kao i kakva bi najverovatnije bila reakcija kada bi mu rekla da je lezbijka, pukla je od smeha. Ali, baš zato njene službe u crkvi imaju veliku posećenost. A među vernicima je i veliki broj LGBT osoba, koje su u ovoj sveštenici i njenom odnosu prema ljudima našli utehu i spas. Za razliku od nekih drugih…

Piše: Petar Petrović

Related Posts