Gej strejt alijansa je već drugu godinu za redom organizovala prezentaciju godišnjeg izveštaja o stanju ljudskih LGBT osoba u Srbiji u sklopu obeležavanja 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije.

U 2011. godini je zabeležen rast ukupnog broja slučajeva nasilja i diskriminacije koji su prijavljivani GSA. Taj rast nije drastičan, ali su dokumentovani slučajevi 2011. karakteristični po tome što je bilo više slučajeva pokušaja ili izvršenja fizičkog nasilja tj. napada po osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije (oko 30% više u odnosu na 2010.).
U javnosti najzapaženiji slučaj napada 2011. godine je svakako bio napad na A.Ž. (24) u centru Beograda u noći između 14. i 15. oktobra zbog toga što je nosila majicu sa obeležjem LGBT populacije pri čemu je napadnuta nožem i nanete su joj teške telesne povrede. Počinilac ovog napada je po privođenju u policiju pušten po odluci istražnog sudije zbog toga što je maloletan. Nakon napada na A.Ž., 19. oktobra u organizaciji GSA održan je protest protiv nasilja nad LGBT populacijom ispred Vlade Republike Srbije pod nazivom „Dosta je!“ na kome je, između ostalog, zatraženo uvođenje instituta zločina iz mržnje u Krivični zakon i izrada i implementacija strategije za borbu protiv nasilja, diskriminacije i homofobije. Nakon protesta otpočeli su pregovori sa predstavnicima Vlade Republike Srbije o ova dva zahteva. Policija je protiv počinioca napada na A.Ž. podnela krivičnu prijavu za nanošenje teških telesnih povreda, a krajem marta 2012. obavljena su saslušanja kod istražnog sudije.
Pravna služba GSA, koja od 2009. pruža besplatnu pravnu pomoć, zastupa žrtve nasilja i diskriminacije i pokreće procese pred pravosudnim organima, pokrenula je u 2011. godini 12 novih postupaka (do sada je ukupno procesuirano blizu 30 slučajeva), od čega su 2 slučaja opšte diskrimincije LGBT populacije (slučajevi protiv Dragana Markovića Palme i Nebojše Bakareca), dok su ostalo pojedinačni slučajevi nasilja i diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Za razliku od 2009. kada nije preduzeta ni jedna sudska radnja u procesuiranim slučajevima i u odnosu na 2010. kada su sudovi tek polako počeli da rade na slučajevima, u 2011. godini je nešto povećana dinamika održavanja ročišta i drugih sudskih radnji. Donešene su i dve važne presude po tužbama Pravne službe GSA, prva presuda u Srbiji na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije za govor mržnje protiv LGBT populacije protiv dnevnog lista Press i prvostepena presuda za tešku diskriminaciju LGBT osoba protiv Dragana Markovića Palme, gradonačelnika Jagodine. Iako su pravosudni organi pokazali nešto veći stepen angažovanja nego 2010. još uvek se mnogi slučajevi sporo procesuiraju, pa tako na pr. u slučaju „Sava Centar“ iz 2009. kada je rukovodstvo ove ustanove zabranilo održavanje konferencije GSA, ni u 2011. godini nije preduzeta ni jedna sudska radnja.
Pravosudni sistem je u 2011. bio nešto efikasniji nego ranije i u procesuiranju slučajeva protiv lidera i članova desničarskih ekstremističkih organizacija „Obraz“ i SNP „1389“ zbog diskriminacije LGBT populacije i sprečavanja održavanja Parade ponosa 2009. i 2010. godine, a u tim procesima su svedočili i predstavnici LGBT organizacija GSA i Labris. Međutim, presude koje su izricane su uglavnom bile blage, na donjoj ili ispod zakonske granice. Ustavni sud Srbije ni u 2011. nije doneo odluke po postupcima koji se vode za zabranu desničarskih ekstremističkih organizacija i huliganskih grupa a koji su pokrenuti od strane republičkog tužioca u oktobru 2009. godine.
Prema raznim istraživanjima, kao i prema iskustvu u radu sa LGBT osobama, one generalno imaju nepoverenje u rad bezbednosnih institucija i nespremne su da prijavljuju slučajeve nasilja i diskriminacije nadležnim institucijama. Međutim, GSA je tokom 2011. godine primetila nešto drugačiji trend koji se tiče slučajeva koji su joj prijavljivani. U većem broju nego što je to bila tendencija u prethodnim godinama, žrtve nasilja i diskriminacije su svoje slučajeve prijavljivale policiji, dobrim delom na sopstvenu inicijativu, tj. po događaju su se prvo obraćale službama policije i pokazale su veću spremnost da se kroz institucije bore za svoja prava. Za ovaj trend se još uvek ne može tvrditi da postaje pravilo, ali je svakako dobra osnova za dalji rad na jačanju poverenja LGBT populacije u rad bezbednosnih i pravosudnih institucija tj. na povećanju njihove efikasnosti.
Kao što je i ranije rečeno, Srbija ima u najvećoj meri adekvatan pravni okvir za borbu protiv nasilja i diskriminacije ali je i dalje prisutan problem njegove implementacije. U 2011. usvojena su još 2 nova zakona koja su značajna za LGBT populaciju. Prvi je Zakon o mladima koji sadrži antidiskriminativne odredbe koje se tiču seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a drugi je Izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je omogućena promena pola o trošku države. U 2011. godini je inicirana i tema uvođenja instituta zločina iz mržnje u Krivični zakonik kao otežavajuće okolnosti pri izricanju kazni. Ovaj predlog su podržali Ministarstvo pravde i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, međutim on se nije našao u Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakona početkom 2012. S obzirom da je veliki broj političkih stranaka podržao uvođenje zločina iz mržnje u KZ u izbornoj kampanji 2012., ukoliko održe svoje obećanje može se očekivati uvođenje ovog predloga u skupštinsku proceduru već tokom ove godine.
Veliki problem za rad na poboljšanju položaja LGBT populacije predstavlja i nepostojanje državne statistike o slučajevima nasilja po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta jer se u bazama podataka nadležnih institucija svi zavedeni slučajevi vode po vrsti dela a ne po motivu, pa su na primer NVO „izveštaji iz senke“ poput ovog često jedini izvor informacija koji sadrži pregled slučajeva nasilja sa motivima napada.
Pomaci ostvareni u 2010. koji se odnose na organizovanje prve uspešne Parade ponosa i poboljšanje odnosa političke elite i institucija, u 2011. su dovedeni u pitanje. Zabranom Parade ponosa planirane za 2. oktobar 2011., LGBT osobama je onemogućeno korišćenje prava na slobodu okupljanja. Takođe, za razliku od 2010. godine, političari su se u primetno manjoj meri afirmativno izjašnjavali o ovom događaju što je rezultiralo osipanjem političke podrške i nespremnošću državnih institucija da obezbede uslove za održavanje Parade ponosa. Takođe, Ustavni sud je krajem 2011. godine usvojio ustavnu žalbu organizatora Povorke ponosa 2009. i potvrdio povredu prava na slobodu okupljanja, na osnovu čega se može očekivati slična odluka i u vezi zabrane Parade 2011.
Još uvek izuzetno visok stepen homofobije u društvu stavlja LGBT osobe u jednu od vrlo ugroženih manjinskih grupa u Srbiji, koja je izložena nasilju i diskriminaciji na različitim nivoima i u različitim oblastima. Govor mržnje prema LGBT populaciji na društvenim mrežama i u javnom prostoru i dalje je primetan i pratio je 2011. proces organizacije Parade ponosa i druge aktivnosti LGBT organizacija. S tim u vezi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je preduzimala korake iz svoje nadležnosti tokom 2011. koji se odnose na pozive i upozorenja političarima da ne koriste govor mržnje, izradu preporuka za uklanjanje homofobičnih sadržaja iz udžbenika, postupanje po prijavama organizacija i sl. Takođe, Poverenica je donela rešenje i preporuke kojima je naložila mitropolitu SPC Amfilohiju Radoviću da se javno izvini učesnicima Parade ponosa 2010. zbog govora mržnje i da se ubuduće uzdrži od izjava kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje prema LGBT populaciji.
Grad Beograd i gradske institucije su u 2011. godini uvrstile LGBT prava i bezbednost LGBT osoba među oblasti kojima je potrebno posvetiti pažnju. Radna grupa za za utvrđivanje prioriteta bezbednosti ljudi i imovine u Beogradu, osnovana nakon Parade ponosa 2010. od strane Skupštine grada Beograda donela je preporuke za mere koje je potrebno preduzeti da bi se poboljšao kvalitet bezbednosti u Beogradu. Takođe, gradonačelnik i gradska uprava obezbedili su uslove za otvaranje Sigurnog prostora za žrtve nasilja po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Izveštaj možete preuzeti na:
www.tinyurl.com/gsaizvestaj11

Related Posts