Nekoliko godina pre nego što su sestre Vaj i Pauder potrčale krovovima Piltovera u animiranoj seriji „Arcane“, to isto su učinile i Dženifer i Kiti u stripu „Ši“. Ono što povezuje ova dva umetnička dela nisu samo animirano bekstvo od čuvara poretka na krovovima stimpank grada rađenog po uzoru na viktorijanski London i bega od policije na krovovima nacrtane prestonice carstva kraljice Viktorije.
Pre svega, obe priče govore o dualizmu. O dvojnom ustrojstvu dva sveta, dve društvene klase, dva svetonazora. Povezuje ih i sukob tehnologije i magije, modernog i drevnog, naučnog i mističnog. Spaja ih i snažan kvir momenat, naročito ljubavni odnosi protagonistkinja priče.
Zanimljivo je i da je „Arcane“ nastao iz saradnje Rajot gejmsa i francuskog kreativnog studija Fortiš koji je bio zadužen za animaciju, dok „Ši“ potpisuje Belgijanac Zidru koji je jedan od najcenjenijih scenarista frankofonog stripa.
Kao što je u animiranoj Netfliksovoj seriji fokus na sukobu između tehnologije i empirijskog znanja, sa jedne, i magije i mističnog, sa druge strane, tako se i u stripu sukobljava novi svet koji je tek počeo da naslućuje blagodeti tehnološkog progresa i stari, duhovni, svet tajanstvenih demona i sila koje može ukrotiti, ali i osnažiti, samo ljudski duh.
I sam naslov stripa to nagoveštava. Naime, „ši“ je stari japanski simbol smrti, a kada mu se doda nastavak „kami“, što znači bog ili duh, formiraju ime Šinigami. U pitanju je duh prirode koji pod snažnim zapadnim uticajem u 18. i 19 veku ulazi u japanski folklor predstavljen kao mračni kosač. U klasičnoj japanskoj književnosti i lutkarskim predstavama Šinigami je bio prikazivan kao zao duh mrtvih koji dolazi da zaposedne žive.
Strip započinje posetom porodice Vinterfild Svetskoj izložbi u Londonu 1851. godine. Kao ni bilo šta drugo u priči, ni ovo nije odabrano slučajno. Osim što je bila prva u nizu i ona koja je trebalo da simboliše moć Ujedinjenog kraljevstva kao vodeće svetske sile, ova izložba je trebalo da prikaže i najveća dostignuća svih grana ljudskog delovanja. Priča će se do kraja fokusirati upravo na uglednu porodicu pukovnika Vinterfilda čiji će raspad biti metafora i za propast klase čija se moć zasnivala na kolonijalizmu. Poruka će biti i kako tehnološki napredak ne ide uvek u korak sa onim društvenim, te bi i njega trebalo progurati.
Upravo će to učiniti pukovnikova ćerka Dženifer. Oduševljena novim tehnologijama, naročito dagerotipijom, ima oko da primeti mrtvo dete nesrećne Japanke Kitimakure koji su na londonsku izložbu dovedeni kao neka vrsta egzotične zoološke atrakcije.
Ono što je na početku delovalo kao gest humanosti prema drugom ljudskom biću, prerašće u ljubav, a zatim u i organizaciju čije će odjek stići sve do 21. veka. Dženifer i Kiti isprva formiraju „Besne majke“ kako bi podigle svest o dečjem radu i lošim uslovima u kojima se taj rad obavlja. Pritom, one usvajaju tipičan metod rada terorističkih grupa. Ne prezaju od nasilja, ubistava, reketiranja, otmice, ucena svih vrsta kako bi ostvarile svoj cilj. Takođe koriste moć medija kako bi popularizovali svoje ideje. Štampaju pamflete i lepe plakate u kojima objašnjavaju u kakvim uslovima deca rade. Ove marketarke pre marketinga svesne su da slika vredi hiljadu reči, sve to ilustruju fotografijama nesrećne dece iz fabrika.
Ono što bezbednosne službe, a i sama kraljica Viktorija, otkriti na teži način jeste da njima pomažu drevni demoni japanske mitologije. Zloduh seksa, ludila i života Ići, demon starosti, mudrosti i razmišljanja Ni, i San kao demon bolesti, ali i oporavka i regeneracije. Ovi demoni tetovirani su na leđima mladih ljubavnica i njihovog Senseija i oni koriste svoju duhovnu snagu kako bi ih oživeli. Legenda kaže da će kada se četiri demona ujedine nastupiti vladavina Reija, kralja demona. Četvrti demon je već spominjani Ši(nigami), koji je nosilac smrti, ali i, u duhu dualiteta čitave priče, mira.
Autori stripa kao da na ovaj način namiguju čitaocima, jer je Ši(zaru) ime i onog četvrtog majmuna koji se povremeno pridružuje trojici čuvenih koji ne vide, ne čuju i ne govore zlo. Iako na Zapadu ova tri majmuna imaju negativnu konotaciju, u Japanu se njihove interpretacije kreću u pravcu moralne vertikale dobrog uma, govora i delovanja. U zapadnoj kulturi ovi majmuni simbolišu ignorisanje zla i odricanje od moralnih obaveza i odgovornosti, dok na Istoku u sklopu budističke filozofije upućuju na izbegavanje zlih misli kao i na japansko „zlatno pravilo“, etičko načelo koje propisuje da ljudi drugima čine ono što žele za sebe i da ne čine drugima ono što ne žele za sebe. Upravo je ovo u samoj srži ovog francuskog stripa.
Posebno bi trebalo izdvojiti i izuzetan crtež španskog crtača Hozea Homsa koji majstorski uspeva da napravi balans između avanture, horora, istorijske drame, erotike i komedije što ovaj strip sve i jeste. Takođe bi trebalo pohvaliti i Čarobnu knjigu, koja u prevodu Bojane Janjušević, uspeva da isprati nova izdanja ovog stripa.
„Tajne lože, seks, zavere, porodične tajne… pa sve do krajnje intrigantne uloge koju je igrala sama kraljica Viktorija“, kao da progovaraju autori stripa kroz usta jedne od njihovih junakinja.
„Prosto da se čovek zapita kako se Holivud već dosad nije dočepao te priče.“
Zaista bi trebalo.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 81 – decembar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
