Proslava Nove godine je nastala kao manifestacija kojom se unosi sreća, a odagnaju loši duhovi koji su se nakupljali tokom protekle godine. I danas se sezona praznika (novogodišnji i božićni praznici) doživljavaju kao vreme za radost i slavlje i za priliku da se provede kvalitetno vreme sa voljenima.
Međutim, dok nekima ovo vreme donosi osećaj euforije i ušuškanosti, dobro je poznato i istraženo i da sezona praznika pogoršava ili izaziva simptome narušenog mentalnog zdravlja kod drugih. Negativna osećanja ili stanja koja uglavnom mogu biti prenaglašena tokom praznika su stres, tuga, usamljenost, anksioznost i depresija. Od nabrojanih, stres je gotovo uvek prisutna komponenta prazničnog bluza. Povezuje se sa raznim stvarima, poput kupovine poklona, pa čak i sa odlaskom na zabave jer velika očekivanja, posebno ako ih ne možete ispuniti zbog finansija ili nečeg drugog, izazivaju negativne emocije. Tuga se uglavnom javlja ukoliko je osoba izgubila nekog bliskog, i mada ih ljudi mešaju, razlikuje se od usamljenosti. Usamljenost ili osećaj izolovanosti se javlja usled pritiska očekivanja da novogodišnja noć mora biti vreme koje provodimo u krugu porodice, partnera ili prijatelja, pa i da imamo koga da poljubimo u ponoć.
I dok se baš svaka osoba može osećati usamljeno za vreme praznika ukoliko oseća da joj je društvo uskraćeno, LGBT+ zajednica, koja je inače marginalizovana, može biti posebno ranjiva. Kako su praznici vreme zajedništva, za queer osobe praznici mogu biti podsetnik da nisu prihvaćeni kao deo društva u kojem žive. Ne samo da nisu prihvaćeni, već queer osobe vrlo često mogu i da osećaju da svet nije siguran prostor usled stalnog verbalnog (neki i fizičkog) nasilja. Jer baš svaka LGBT+ osoba sa ovih prostora je doživela neki vid nasilja, makar to bilo kada je na TV-u slušala kako se ismejava ono što ona jeste i poziva na neprihvatanje u društvo. Neke queer osobe dolaze i iz konzervativnih porodica koje imaju poteškoća da priznaju postojanje ljudi koji se ne uklapaju u tradicionalna rodna i seksualnost očekivanja, ili mogu priznavati njihovo postojanje, ali ih smatrati devijantnim. I fokus razmišljanja tokom praznične sezone se razlikuje od ostatka godine, pa ljudi sagledavaju i analiziraju prethodnu godinu i vide mnogo razočaranja. Tu se osim usamljenosti može javiti i udruženo osećanje da smo ,,zakazali”, da smo ,,promašaj”, da nismo ispunili očekivanja naših porodica, itd. Dakle, za LGBT+ pojedince, praznici ne donose samo vesele pesmice i šljašteće lampice, već mogu doneti i jedinstven niz izazova. Postoji li način efikasnog savladavanja izazova ili ublažavanja štetnosti?
Budite spremni za ono što dolazi – Iskustva i lične priče se razlikuju. Možda ste autovani, ali vaša porodica misli da je to samo faza i tokom Božićnog ručka će vas pitati za dečka/devojku suprotnog pola… Možda vaša porodica govori da vas oni „podržavaju“, ali da ujak/baba/tetka nikako ne smeju da saznaju, pa ćete tokom ručka izmišljati lažne priče kao odgovore na pitanja o vašem ljubavnom životu, kako biste sakrili sramotu koju vaši roditelji osećaju… Možda vas otvoreno ne podržavaju, pa ćete trpeti uvrede… Možda još niste autovani, pa ćete se osećati kao u paukovoj mreži lažnog identiteta… Pre nego što stignu praznici, važno je da se pripremite za potencijalne izazove koji su pred vama tako što ćete praktikovati samopomoć i strategije suočavanja. To može biti bilo šta što vama najviše prija, poput vođenja dnevnika gde ćete osvešćivati i zapisivati svoje emocije, meditacije, ili razgovora sa prijateljem ili psiho terapeutom (ovo poslednje posebno preporučujemo, pri čemu jedino treba proveriti da li je terapeut LGBT+ friendly, pre nego što započnete razgovore). Takođe, može biti od pomoći i ako osmislite mehanizme za suočavanje sa situacijom ako vam ona postane neugodna ili napeta, kao što je izgovor da idete u šetnju ili već neki drugi način na koji ćete pronaći miran prostor za osamljenje. Tada možete slušati muziku ili pozvati prijatelja od poverenja. Da sumiramo – krucijalno je dati prioritet svojoj mentalnoj i emocionalnoj stabilnosti, te je u redu da napravite pauzu od prazničnih svečanosti (zvončići će i dalje zvoniti kroz noć) ako vam treba momenat da se saberete.
Držite glavu gore – Čak i kada se osećate kao da ste napadnuti od svih, pa i od strane porodice koja bi trebalo da vam uliva sigurnost, važno je da se čvrsto držite svog identiteta i budete ponosni na ono što vi znate da nepromenjivo jeste. Vaša vrednost ne zavisi od toga hoće li vam ili neće biti ukazano poštovanje od strane drugih; a vaš identitet nije predmet rasprave samo zbog nečijih uverenja ili mržnje.
Shvatite da niste promašaj – Vaša porodica može biti razočarana zato što niste dečak ili devojčica kao što su oni želeli, ili što volite ženu, a ne muškarca, ili što volite muškarca, a ne ženu, ili zbog niza drugih razloga. Morate da shvatite da postoje dve osobe koje nikako ne smete da razočarate. I ne, to nisu vaši roditelji. To je dete koje ste bili i starac/ica koji ćete postati. Grešili ste. Niste još postigli ono što ste želeli. Krivi ste za raskid. Niste još smogli hrabrosti da živite slobodno. Čovek ste, živite po prvi put i to bez uputstva, i još imate vremena za sjajne stvari i za to da učinite i dete, koje još uvek živi u vama, i tu staricu ili tog starca iz budućnosti ponosnim.
Postavite granice – Iako je nekim pojedincima možda lakše da izbegnu teške razgovore ili sukobe, ili idu ,,linijom lakšeg otpora”, važno je da zapamtite da imate pravo da se zauzmete za sebe i za svoju sigurnost tokom praznika. Vi ste Kevin, a vaše telo je kuća koju morate da branite. Ukoliko član porodice kaže nešto bezosećajno ili uvredljivo o vama, niste dužni da forsirate ili nastavite razgovor uprkos neugodnosti koju osećate. Prepoznajte i postavite svoja ograničenja i prihvatite da će možda biti potrebno i ograničiti interakcije sa svojom porodicom kako biste se zaštitili.
Da li da se autujete – Ljudi nastoje da vide Novu godinu kao započinjanje nečeg novog. I ona to i može da predstavlja, ali je ovo iracionalno shvatanje, cilj koji smo sami zacrtali, kao što možete zacrtati da će sve biti drugačije od, na primer, 17. u mesecu. Ukoliko se ne autujete tokom praznika, ne znači da se nećete autovati ni tokom naredne godine. Naravno, alkohol tokom novogodišnje noći može pomoći, i Božić bi trebao da bude vreme praštanja i razumevanja, ali isto tako zbog nepovoljne reakcije drugih, možete u budućnosti zauvek povezivati praznike sa nečim negativnim.
Drugim rečima, ne smete da se osećate primorano da se autujete samo zato što će sutradan datum biti 01. januar. a ne 17. maj. Autovanje je proces i apsolutno lična odluka.
Pronađite podršku izvan svoje porodice – Osoba ne može i ne treba baš uvek da se bori sama, pa su i saveznici od krucijalne važnosti. Saveznik može biti prijatelj, jedan član porodice, rođak, kolega – bilo ko je tu da vas psihički i i emocionalno podrži u teškom trenutku. Pa čak i ako nemate nikoga oko vas ko prihvata vaš rod ili seksualnosti, možete otići u najbliži LGBT+ kafić ili u neku od LGBT+ organizacija i upoznati nekog novog ko prolazi kroz isto što i vi. Dok se osećate da ste odbačeni od strane društva, zapamtite da postoji čitava jedna zajednica čiji ste deo baš zato što ste LGBT+ osoba. Dok sedite sami u nekom od LGBT+ (friendly) kafića, čitate knjigu ili ispijate piće, iznenadili biste se koliko vam se ljudi može obratiti.
Ne morate biti kod kuće – Praznici jesu vreme kada trebamo biti kući, ali onda kada ona prestavlja sigurno utočište. Ta četiri zida ne moraju biti vaša utopija. Ako je provođenje vremena sa porodicom ili nesigurno ili emocionalno štetno za vas, u redu je da date prioritet svom zdravlju i dobrobiti i provedete praznike sa grupom prijatelja koji vas podržavaju ili čak sami uz kvalitetan film. Ukoliko sami sebi nismo dobro društvo, ne možemo nikada biti ni drugima. I’m driving home for Christmas, kaže pesma, ali home ne mora (i ne treba) da se prevodi kao dom već kao mir.
Samo ljubav (ili samoljublje) i nakon praznika – Nakon što praznici prođu ne znači da sada sve emocije koje ste tokom njih osetili trebate da ,,gurnete pod tepih”, već morate da nastavite da vodite računa o svom mentalnom zdravlju. Topao tuš, pažljivo pripremljen obrok, ugađanje sebi – radite sve ono što osigurava dobar osećaj. Iznad svega, nastavite da praktikujete samoljublje i samoprihvatanje jer ste dostojan i vredan član LGBT+ zajednice. Dakle, iako vas hetero normativna sredina odbacuje, vi svakako jeste deo neke zajednice. Vodite računa o sebi, praktikujte ljubav prema sebi i ostanite verni onome što jeste dok se nosite s izazovima praznične sezone. Budite svoje božićno čudo.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 75 – decembar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
