Jedan od većih uspeha u profesionalnom životu bio mi je Prajd 2019. godine; te godine smo izveli program sa više od osamdeset dve tačke i uspeli smo da pokrijemo najrazličitije vrste događaja; od debata, performansa, druženja, predavanja, izložbi, radionica, filmskih projekcija, žurki, koncerata, i najvažnije od svega – uspeli smo da napravimo ponešto za svako slova LGBTI+ akronima kao i za različite starosne grupe.
Ovogodišnji program se nadovezuje na slogan „Ponos su ljudi“, što mislim da ne može biti veći paradoks – Beograd Prajd nastavlja da bude pod kontrolom Civil Rights Defenders-a, gušeći samoorganizaciju lokalne LGBTI+ zajednice i davanje prilika da LGBTI+ osobe, koje ne rade u NVO organizacijama, aktivno učestvuju u procesu organizacije Prajd-a. Prethodne godine je bilo javnih poziva za kreiranje događaja za vreme Nedelje ponosa, ove godine ih nisam video. Takođe, „Ponos su ljudi“ je prazna floskula koja u lokalnom kontekstu ne znači apsolutno ništa, uzimajući u obzir činjenicu da aktuelni organizatori Prajda cenzurišu svakog ko na bilo koji način kritikuje Prajd i ljude koji ga organizuju.
Jedino što ove godine smatram odličnim izborom je kuma – Zejna, za koji sam mislio da će biti kuma prethodne godine, titulu koju je, po mom mišljenju, zaslužila intenzivnijim, doslednijim i vidljivijim zalaganjem od prošlogodišnje kume Ide Prester, kao i odličnom retorikom kojom je u javnosti konzistentno skretala pažnju na različite oblike diskriminacija i ličnim primerom pokazala kako tolerancija i poštovanje vrednosti mira, ljubavi i sloboda treba da izgledaju. Ovim putem čestitam Zejni i iskreno joj se zahvaljujem na svemu što je uradila kao saveznica LGBTI+ zajednice u prethodnih nekoliko godina.
Ovogodišnji program je najmanji, rekao bih, od 2016. godine; posebno iznenađuje da se u Prajd info centru ne dešava ništa, izuzev „otvaranja Nedelje ponosa“, na kojoj će nesumnjivo biti isključivo predstavnici ambasada i donatora Prajda, zajedno sa volonterima koji će statirati dok „veliki šef“ Goran Miletić drži jedan te isti govor u kojem će, nesumnjivo, propustiti da snažno kritikuje odgovorne za sve gore životne uslove za LGBTI+ zajednicu u Srbiji. Jedini drugi događaj koji se odvija u PIC-u je radionica izrade transparenata, u čemu će, pretpostavljam, više od 90% učesnika i učesnica biti volonteri.
Izuzev Heartefacta koji radi pozorišni program, Asocijacije „Duga“ koja organizuje predavanje na temu „Značaj pravilne upotrebe PREP-a“, kao i Centra za kvir studije, koji se po prvi put nalazi na listi članica fiktivnog „komiteta“, a koji organizuje „Prajd kvir studije 2024“ – ni jedna od preostalih 6 organizacija iz „komiteta“ ne organizuje ni jedan jedini događaj. Jedina organizacija koja organizuje više događaja je Da se zna; od njihova četiri događaja, samo se jedan bavi njihovim primarnim fokusom – zločinom iz mržnje. Dva od preostala tri događaja se bave temama roda i pola, što bi možda bilo prikladnije za organizacije Talas-TIRV i Geten, čija primarna misija je bavljenje upravo ovim pojmovima.
Ne mogu a da posebno ne naglasim da je ovo prva godina u kojoj ne postoji ne jedan jedini događaj za lezbejke, što smatram velikom sramotom. Jedino što bi moglo da deluje kao događaj za lezbejke, iako iz agende uopšte nije jasno šta je fokus događaja, je panel „Žena ženi nije vuk“ na „Human rights talks“, događaju za koji je potrebna prijava, a koji moderira izvesna Nina @kriticki; pregledanjem njenog Instagram profila – ne stičem utisak da je ona neko ko se bavi pravima i položajem lezbejki, već položajem žena „an ženeral“. Ovim putem podsećam da je Labris najstarija srpska LGBTI+ organizacija i da je izlistana kao članica „komiteta“ i javno ih pitam – gde su događaji za lezbejke na ovogodišnjem Prajdu?
Ono čega ima u izobilju su dreg žurke – iako je dreg program nešto na čemu sam i sam insistirao, posebno posle velike ekspanzije dreg-a u Beogradu 2017. godine, iznenađuje me da su za sve događaje izabrali KC Grad, mesto sa vrlo ograničenim kapacitetom i neadekvatnim produkcijskim uslovima, bar ne za tradicionalnu veliku Prajd dreg žurku petkom, za koje smo uvek bukirali mnogo veće prostore. Pored žurki, Prajd koncert – takođe format koji sam sam uveo na Prajd, se i ove godine nastavlja, sa mnogim izvođačima koji ponavljaju svoje nastupe od prethodnih godina. Mišljenja sam da zabavni program jeste i treba da bude sastavni deo Prajda, posebno jer je to program koji motiviše veliki broj ljudi da dođe, ali davati primat zabavi u situaciji kada je položaj našu zajednice u društvu sve gori i gori – a program Prajda to ne adresira – nije baš najsrećnije rešenje.
Takođe, rekao bih da ovogodišnji program skoro isključivo stavlja fokus na mlade – što i jeste primarna ciljna grupa, ali ne bi trebalo da bude jedina. Posebno buni događaj „Radionica za mlade novinare i novinarke o profesionalnom i fer izveštavanju o kvir zajednici“ – nejasno mi je zašto je fokus na mladim novinarima i novinarkama, kada pretpostavljam da su oni ti koji su najviše skloni fer i adekvatnom izveštavanju. Ići ću toliko daleko da ću pretpostaviti da na tom događaju neće biti ni jednog novinara iz medija koji zapravo neadekvatno izveštava o kvir zajednici, već da će svi učesnici biti medijski radnici koji su već senzibilisani.
Za kraj, izdvojio bih dodatno pogoršanje transparentnosti pozadine organizacije Beograd Prajda – prošle godine se na sajtu moglo naći nekoliko fiktivnih komiteta praćenih bizarnim opisima šta bi ti „komiteti“ trebalo do rade, dok ove godine klikom na odeljak „Naš tim“, dobijate generičku poruku „naš tim raste i reorganizuje se, očekujte više informacija uskoro“, što je zaista smešno – posebno uzimajući u obzir da je od pisanja ovog teksta ostalo manje do 10 dana do Prajd šetnje. Prethodne godine sam prelomio da ću lične traume i frustracije ostaviti po strani i doći na Prajd šetnju, što ću i uraditi ove godine. Iz ove pozicije sa sigurnošću mogu da tvrdim da, osim par govora i nekoliko transparenata, nikakva protesna nota se neće videti i ovaj Prajd će proći kao da sve gori položaj i sve gori tretman institucija prema našoj zajednici nije stvaran. Srećan Prajd!
Piše: Marko Mihailović
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
