Ja se izvinjavam, jel u martu nije bilo nikakvih sportskih događaja? Što bi rekao drug – ja vama ne diram svetsko prvenstvo u fudbalu, ostavite mi Evroviziju na miru!
E, otprilike tako nešto se desilo ove godine na našoj velikoj, mrsnoj, pravoslavnoj Pesmi za Evroviziju. Odjednom, s neba pa u rebra, ove godine je osnovni narativ bio da biramo pesmu koja je „više srpska“. Čekajte ljudi, a kad nas je to uhvatio sindrom „Lane moje“ ponovo? Kada je i ko rekao „pesma koja se šalje na Evroviziju mora da ima nešto nacionalno“ i mi to sad kao odjednom usvojili kao opšte pravilo?! I još se ide sa narativom „treba da idemo sa nečim našim, a ne nečim pederskim, pa makar zadnji bili“. Ma alo!
Dakle, da razdvojimo neke stvari – na Evroviziji NE MORAŠ da glumiš pokosovski ciklus, ne trebaju ti gusle, ne treba ti harmonika i statistički gledano, izuzev sa pomenutim „Lanetom“, kad god smo to pokušali – NISMO DOBRO PROŠLI. Kaže Milica Zavetnica, ove godine odjednom ključna ekspertkinja za Evroviziju, nešto u fazonu – prošle godine smo birali to što bi se strancima svidelo, pa eto kako smo prošli, sad treba da šaljemo nešto naše. Prvo i glavno, i POP muzika je „nešto naše“, ne samo Danica Crnogorčević vibe. Drugo i još važnije – Luke Black možda nije dobro prošao, ali nikad nije dobro prošlo ni „nešto naše“, po kriterijumima Milice Zavetnice. Kad god smo pokušali da pošaljemo „etno pop“ nismo dobro prošli, izuzev sa pomenutim „Lanetom“. Da rezimiramo: „Nije ljubav stvar“ – čista pop pesma, „Molitva“ – čist pop, „In corpore sano“ – takođe pop, „Beauty never lies“ – ponovo pop. To su naše pesme koje su ušle u top10 na Evroviziji. Jedini „etno-pop“ koji je prošao dobro bilo je „Lane“ i „Oro“, pre 20 godina. Danas etno-pop prolazi dobro samo Ukrajini i to zato što ga upakuju da zvuči moderno. Dakle, kad pesma bude zvučala kao SHUM, onda možete da pevate i o orlovima i munjama i gromovima, NIJE PROBLEM. Ako pogledamo pobednike u poslednjih milion godina, pobeđivale su isključivo pop pesme, i to vrlo često baš generički pop i na engleskom jeziku. Dakle, žao mi je što vam rušim Sneška, ali Evrovizija nije trka u patriotizmu i ne traži nužno da čuje „nešto nacionalno“.
Međutim, pošto se evidentno cela jedna struktura ljudi našla na toj strani – polarizacija je morala da se dogodi. Pa je tako urednik jednog „medija“ po televizijama „meketao“, ili kako god hoćete nazovite ono što je radio u viralnom klipu, kako bi dokazao da je trebalo da nas predstavlja pesma koja peva o Kosovu i koja će smetati „šiptarima“, a ne „nje nje nje“ pesma koju ne razume. Naravno da je ni mnogi nisu razumeli, jer ne razlikuju ono što je istorija od onoga što je dnevna politika. Jer su zadojeni retorikom kako su četnici bili oslobodioci, kako je Prvi svetski rat bio „poraz“, a Kosovski boj „pobeda“. Naravno da onda ne znaju šta simboliše ramonda. Ne, važno je da nešto „referiše na Kosovo“. Jer je, ipak, Evrovizija „političko takmičenje“, jelte, kako to shvata neki mali Perica.
Al pazite, sve i da jeste i da smo toliko zavedeni pričom o „politici“ na Evroviziji i da hoćemo da igramo na tu kartu – da li bi zaista iko očekivao da bilo koga tamo zanima pesma koja govori o događajima od pre 25 godina (bilo da su orlovi i oblaci „NATO avioni“ što je jedno tumačenje ili da su sukobi na Kosovu što je drugo). Kako bih vam rekao, ove godine u jeku RATA u Gazi na Evroviziji učestvuje Izrael, dok je istovremeno u jeku RATA u Ukrajini učešće zabranjeno Rusiji. Sa te dve duboko političke teme, dubokoumna poruka Breskvice, Relje Torina i Henija nikoga neće zanimati. Ne bismo bili ni fun fact.
Međutim, cilj je ispunjen i na kraju je polarizacija dovela do toga da biramo „patriotsku pesmu“ koja je „manje zlo“. Da racionalizujemo to time da je Teya Dora primer „patriotizma“, dok je Breskvica čist „nacionalizam“. Da se tešimo time što je „Ramonda“ pesma o miru, dok „Gnezdo orlovo“ budi agresivne emocije (u bar jednom delu publike). Dozvolili smo da se takmičenje koje je bilo verovatno najbolje od 2006. godine i Ane Nikolić i Flamingosa – pretvori u trku ko je više „patriota“ i koja je pesma „više srpska“ i da na ostale takmičare i ne obratimo pažnju koju su zaslužili. I onda smo došli do situacije da je pobedila pesma koja je po svakom kriterijumu zaslužila pobedu – ali je pobeda iz pogrešnih razloga. Pesma koja je odlična muzički, scenski, tekstualno, koju peva devojka koja ima fantastičan glas… a pobedila je jer je „patriotska“ i jer je „drugi tabor“ procenio da će sa njom pobediti Breskvicu na domaćem terenu.
A ovaj projekat, polarizacija iliti – spin, je odlično osmišljen. Imamo jednu od najpopularnijih mladih zvezda u Srbiji, koja je popularnost stekla pesmama „Ja sam tvoja lutka, al ona seksi“, koja odjednom pre nekih godinu dana počinje da se pojavljuje u narodnoj nošnji, sa vencima oko glave, peva „Veseli se srpski rode“ na koncertima i snima pesme koje više nisu „gas“, nego čist folk. Nakon nekoliko takvih momenata, dolazi na festival prekrivajući sve svoje tetovaže, sa drugom bojom kose i ličnim opisom, u haljini koja imitira nošnju, sa krilcima (doduše nekog zakržljalog orla, ali nije bitno) i prodaje priču o patrijarhalnoj devojci kojoj je jako važan patriotizam. Pesma je napisana tako da zvuči etno (iako joj instrumenti i nisu svi baš toliko „srpski“, ali šta sada) i sa jako pametno napisanim tekstom tako da vrlo jasno rima asocira na jednu reč – a da se ona ne pomene. Ili je napisano jako pametno, ili je bilo „hey chat gpt, reci mi sve reči koje se rimuju sa…“. ali to sad nije važno. I šta se dogodi – kreće hajp od glasnogovornika iz vladajuće kuhinje, kreće hajp desničara, kreće hajp crkve, sve to traje jedno dve nedelje, na kraju ih žiri i strašna Sajsi MC „pokradu“, diže se hajp oko toga kako se ne vrednuje stav naroda, ta ooogromna narodna masa koja podržava Breskvicu zakaže protest, Breskvica odleti na zakazanu tezgu u inostranstvo, a njih ispred RTS-a dođe troje, Generacija Z zakaže koncert za pomoć manastiru (koji je kasnije otkazan), i svako čudo za tri dana dosta – stiže novi spin, ovo nikom nije važno više, Breskvica sačeka malo, skine nošnju, vrati se u stari fazon i snimi „Čini“ (koje su ostale turbofolk, ali daleko od onog čednog, patrijarhalnog).
Jer hajde da ovu potpuno trivijalnu temu podignemo na viši nivo – gde god vidite da zapene poltroni vladajuće stranke i da se ne skidaju sa udarnih termina skoro svake nacionalne televizije, tu budite sigurni da se radi o državnom projektu. Budite sigurni da se sprema neki spin i da se zbog nečega diže prašina – ili radi dizanja rejtinga, ili radi dizanja panike, ili radi prikrivanja neke druge teme koja nam je svima važnija u tom trenutku od Evrovizije. Recept koji je svaki put do sada upalio. Ništa nije slučajno. Još ako možeš i malo homofobije da ubaciš tu, čisto jer je Evrovizija pa što ne bi neke dežurne „estradne zvezde“ svratile malo u uživo program da podele svoj „stručni sud“ (na koji one imaju pravo, a Sajsi MC ne) – pa gde ćeš bolje.
A nama koji zapravo gotivimo takmičenje zbog takmičenja, a ne zbog dnevne politike, ostaje samo da se nadamo da to što Teya Dora i neće tako sjajno proći na Evroviziji kako smo mislili (bar ako je sudeći po kladionicama) neće biti „argument“ da sledeće godine opet biramo neki fejk „patriotizam“ od tri dinara i sa rokom trajanja od tri dana. Više od toga zaslužuju i Evrovizija, i Srbija.
Piše: Nemanja Marinović
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
