Lepa Republika Hrvatska, koja u svom sastavu ima čak 1244 ostrva (svaka sličnost sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 o Kosovu je slučajna – malo paranoje nije naodmet), poznata je i po mnogobrojnim organizacijama civilnog društva (NGO) koje su svoj zanat ispekle na nečemu što se naziva mirna reintegracija hrvatskog Podunavlja (završena 1998.). Upravo su pojedinci iz tog perioda, kasnije raspoređeni po različitim interesima, učestvovali u formiranju nevladinog sektora te su i dalje aktivni, brinu i bdiju nad ljudskim pravima.
Da su ljudska prava i LGBT(IQ+) sugrađana bitna, posebno se naglašavalo nakon smrti Titovog generala i u poznim godinama krštenog predsednika Franje Tuđmana. Svojim radom može to da potvrdi i donedavno najvažnija organizacija za zaštitu LGBT(IQ+) osoba, Zagreb Pride. Za one koji žele da znaju više, radi se o udruženju koje je učestvovalo u svim Povorkama ponosa, uključujući i onu prvu, okrvavljenu iz daleke 2002. godine.
Danas su zagrebačke Povorke ponosa događaji koji okupljaju do 15.000 ljudi, bilo da su gej, strejt ili nešto treće. U ovim povorkama često se mogu videti velika vrućina sa mogućnošću dobijanja hiperpigmentacije i lažno odašiljanje slike prividne slobode bez straha od fizičkih napada ili pljuvanja u lice. Tu je i nezaobilazni folklor kiča, niskih strasti u oblačenju i ponašanju, koji se opravdava pravom čoveka da bude ono što mu je volja, pa makar to prelazilo granice dobrog ukusa.
Da je neukus svojstven svim rodovima i seksualnim orijentacijama, bez diskriminacije, pokazuje i primer glavnog koordinatora organizacije Zagreb Pride, Franka Dote. On je na nedavno održanim parlamentarnim izborima za Hrvatski sabor bio na listi kao nezavisni kandidat stranke SDP (Socijaldemokrati). Radi se o čoveku sa zavidnom novinarskom, aktivističkom i akademskom karijerom, ali koji je, barem za sada, u drugom planu u odnosu na njegovo neshvatljivo postupanje tokom izborne kampanje.
Preko profila na društvenim mrežama, kao građanin i verovatno administrator sa zvaničnih stranica organizacije Zagreb Pride, iz sata u sat je demonstrirao nesnalaženje u pokušaju opravdavanja važnosti iznošenja seksualne orijentacije pojedinih kandidata za parlamentarne izbore kroz nekakav „Prajdov izborni kompas“. Bez da ga je iko za to ovlastio, čitali smo kako se na listama nalaze imena ljudi koji su javno autovani, sami su to nekada izjavili ili im nije toliki problem da to neko u njihovo ime potvrdi (kandidati levog spektra), ali je bilo i onih koji svoju seksualnu orijentaciju nisu podelili sa javnošću (kandidati desnog centra).
Upravo su takvi pojedinci, koji su članovi najjače političke stranke HDZ (Hrvatska demokratska zajednica), stranke koja baštini konzervativne ideje u kojima nema mnogo mesta za slobodan izbor u pogledu javnog praktikovanja lične seksualne orijentacije, bili izloženi danonoćnom prokazivanju kao gej. Glavni koordinator Zagreb Pride-a, bez imalo smisla i volje za reinterpretacijom zašto to čini u predizborno vreme, osim što je razlog njegova kandidatura i bavljenje prizemnim politikanstvom, narušio je tuđe pravo na privatnost navukavši većinom kritike na svoj rad, ali i na račun same organizacije.
U svojoj litaniji po profilima i požutelim medijima, glavni koordinator nekada glavne LGBT(IQ+) organizacije u Hrvatskoj sve je sveo na nejasne pojmove seksualne orijentacije i seksualnog identiteta. Prvi je ona datost koja određuje osobu i nije birani identitet, kao što nije ni boja kože ili pol, dok je drugi pojam onaj koji govori o stilu života, svesnim preferencijama, i može ali i ne mora da se poklapa sa seksualnom orijentacijom.
Da skratimo, jer u doba nekontrolisanog kineskog TikToka niko ne voli ništa što bi ga teralo da razmišlja, u pitanju je ekstenzivno tumačenje činjenice da ako si viđen u gej klubu, ili ako si ikada spavao sa osobom istog pola i to znate samo vas dvoje, ti si se time autovao i svoju seksualnu orijentaciju obelodanio demonstrirajući je kroz seksualni identitet. Upravo je to misao vodilja u (ne)razumevanju zašto je za neke seksualni identitet nešto što nije privatna stvar osobe, te da mi kao građani, skloni da mrzimo i osuđujemo, imamo pravo da znamo sve.
Da to i nije tako, vidimo i po udruženom i gromoglasnom ehu drugih organizacija koje se bave zaštitom i unapređenjem prava LGBT(IQ+) osoba. Čak 16 organizacija civilnog društva potpisalo je izjavu u kojoj piše da je ovakav pristup kroz Prajdov „pokvareni“ izborni kompas, odnosno prisilno autovanje pojedinaca u političke svrhe, pokrenulo raspravu o pravu na privatnost i ličnu autonomiju sa pogrešnim povodom i u pogrešne svrhe. Navedeno je da je sve što se dogodilo narušilo integritet same LGBT(IQ+) zajednice i smanjilo mogućnost da članovi, često nazvani „lobiji“, donesu promišljene odluke koje će uticati na njih tokom narednih godina.
Podsetili su da je tzv. „izlazak iz ormara“ i dalje veliki izazov koji bi trebao da bude praćen podrškom i razumevanjem, a ne stigmatizacijom i prisilom, te su, bez obzira na političke i društvene podele, pozvali na doslednost načelima pravednosti i poštovanja, zajednički se boreći za bezbednost i sreću svake osobe.
Izbori su prošli. Većina građana, prema preferencijama relativnog pobednika, svoj glas delegirala je upravo Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), koja nije oštećena ovakvim ponašanjem nekada ljudskopravaške organizacije, nesrećnim autovanjem njihovih kandidata. No, proliveno GMO mleko je svuda oko nas. Sav dugogodišnji rad jednog čoveka, vredan i marljiv, hrabar i zaslužan, doveden je u pitanje, kao i kredibilitet same „krovne“ organizacije koja je, poput Zagreba nakon zemljotresa, ostala bez crepova.
Važno je ponoviti da je rađanje i odrastanje za gej osobe u ovom nesavršenom svetu jedno veliko nasilje, koje je bučno i krvoločno, sa elementima ubistva motornom testerom, bez značajnih posledica po počinioce. Biti u „ormaru“ jeste oblik strukturnog nasilja koje je proporcionalno otimanju tuđeg prava na privatnost autovanjem, živih i mrtvih, bez njihove volje.
Nažalost, moramo konstatovati da smo došli do tačke u kojoj, kako bi naš narod rekao, „ne pije (zagađenu) vodu“. Literatura je krcata sličnim izazovima, i moramo da molimo da nas (od)brane od branitelja ljudskih prava.
Piše: Ivan Zidarević
Više tekstova iz broja 78 – jun 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
