Dvadeset prvi Beogradski festival igre, održan od 7. marta do 10. aprila 2024. godine, potvrdio je svoj status jedne od najvažnijih kulturnih manifestacija u regionu, pružajući bogat i raznovrstan program savremene igre. Pod sloganom „Savršene različitosti“, festival je okupio 18 plesnih trupa iz 12 zemalja, od Amerike i Kanade do Kine, Evrope i Australije, a ukupno 34 izvođenja održana su na deset različitih lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Publiku je činilo gotovo 17 hiljada gledalaca, a manifestaciju su pratili i brojni međunarodni novinari, kritičari, direktori festivala i pozorišnih institucija.
Festival je otvoren nastupima Kompanije igre Opere Geteborga u Srpskom narodnom pozorištu, gde su izvedena dela „Proklizavanje“ Damjana Žalea i „SAABA“ Šaron Ejal, dvojice vodećih savremenih koreografa. U Beogradu je Bioskop Balkan bio domaćin akrobatsko-plesnog komada „Neuhvatljiva tačka odlaganja“ Joana Buržoaa, saradnika, između ostalih, pop-zvezde Harija Stajlsa. Među značajnijim događajima bila je i svetska premijera komada horor-komične „Skupštine“ Kristal Pajt, koju izvodi trupa Kidd Pivot iz Vankuvera. Njihova evropska turneja, započeta u Beogradu, nastavila se u Londonu, Parizu i Cirihu.
Publika je takođe imala priliku da uživa u raznolikim koreografskim interpretacijama, uključujući predstavu „Lutak“ Sofije Napi, inspirisanu Pinokijevom pričom, u izvođenju trupe Komoko iz Firence. Jedan od vizuelno najupečatljivijih trenutaka festivala bio je nastup trupe Dewey Dell sa komadom „Posvećenje proleća“: „Ciklična regeneracija godišnjih doba i plodnost tla nisu linearno putovanje, već haotično narušavanje svih elemenata zajedno. Proleće je vreme velike uznemirenosti, kada je užas opstajanja zauvek prepleten sa zvezdanom radošću postojanja.“
Festival je, pored velikih imena, pružio priliku i mladim autorkama. Istakle su se Una Doerti iz Belfasta s komadom „Mornarsko plavo“ i Jue Jin iz Šangaja, koja je predstavila svoje radove „Žamor“ i „Kroz pukotinu zraka“. Njihove koreografije osvežile su program festival inovativnošću i hrabrošću u istraživanju granica plesnog izraza. Akrobatski performansi trupe „Gravitacija i ostali mitovi“ iz Adelejda prkosili su zakonima fizike, dok je Sidnejska kompanija igre nasmejala kvir-kemp komadom „ab [intra]“ Rafaela Bonačele u Narodnom pozorištu u Beogradu.
U najupečatljivije trenutke festivala spada izvedba „Zvona i čini“ Aurelije Tijere Čaplin, unuke Čarlija Čaplina. Ovaj mozaik stilova, koji je uključivao elemente slepstika, vodvilja i nemog filma, izazvao je ovacije prepunog Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Takođe, ove godine festival je prvi put u program uključio pantomimu, kroz nastup Radima Vizvarija u Bitef teatru, koji je prikazao deset razvojnih etapa ove umetničke forme. O svom radu i seksualnosti on je u intervjuu za magazin Radar 28. marta rekao: „U klasičnoj dramaturgiji, ukoliko hoćete da napravite komičnu situaciju u pantomimi, to možete da uradite kroz ljubavni odnos muškarca i žene. Ali ja sam odlučio da iskoristim dvojicu muškaraca, i kreirao sam scenu kao gej odnos. To ranije nije viđeno u pantomimi. To je moja inovacija. [..] Postojale su pantomime u kojima su se muškarci oblačili kao žene, što jeste neka vrsta travestije. Ali to nije bila pozorišna poruka, već je najčešće rađeno radi komičnog efekta, zbog podsmevanja. I taj efekat bi bio korišćen da zasmeje ljude, a ne da uđe u intimu gej i kvir ljudi. Zato sam ja uneo u pantomimu upravo pitanja LGBT osoba.“
Festival je zaključen komadom „Utopija“ Emanuela Gata iz Valete koje istražuje „lična putovanja deset pojedinaca koji traže vezu i ispituju ulogu izvođača kao živog stvaraoca na sceni“. Ovo izdanje Beogradskog festivala igre ne samo da je potvrdilo značaj savremene igre u Srbiji, već je dodatno učvrstilo reputaciju ove manifestacije kao ključne platforme za promociju najsavremenijih plesnih ostvarenja na međunarodnoj ravni.
***
22. Beogradski festival igre održaće se od 7. marta do 15. aprila 2024. godine, pod sloganom „We Speak Dance“ i okupiće 18 plesnih trupa iz čak 13 zemalja. Publika će imati priliku da vidi 28 koreografskih postavki, uključujući dve svetske premijere, čineći festival izuzetno značajnim ne samo na nacionalnom već i na međunarodnom nivou.
Festival je poznat po tome što spaja različite kulture, umetničke pristupe i estetske izraze kroz igru – univerzalni jezik koji prelazi granice, kako geografske, tako i društvene. Ovogodišnji učesnici dolaze iz svih delova sveta, uključujući i one zemlje koje trenutno prolaze kroz teške izazove, poput ratova i stradanja. Organizatori festivala naglašavaju da je igra jezik slobode i univerzalnog umetničkog izraza, otvarajući teme koje duboko dodiruju dušu i pozivaju publiku na introspekciju.
Festival će otvoriti Omar Ražih i njegova kompanija Maqamat iz Bejruta, koja će 7. i 8. marta u Bioskopu Balkan izvesti komad „Beytna“. Ova predstava okuplja četiri koreografa i muzičara iz različitih kultura – Libana, Koreje, Palestine, Belgije i Togoa. Na sceni se, pored obilatog izbora hrane, susreću različite životne priče, prošlosti i umetničke vizije, ali ih sve povezuje ljubav prema igri. „Predstava je iskren poziv u nečiji dom; želja za zdravljem, srećom, zadovoljstvom, saosećanjem i prijateljstvom.“, navode organizatori.
Dan kasnije, Omar Ražih izvešće svoj solo komad „Igra nije za nas“, koji duboko propituje složenost ljudskih emocija. Njegovom rečju: „Znam da je bilo čudno što sam izabrao da se bavim igrom u zemlji koja je izlazila iz građanskog rata, razaranja, smrti i gubitaka. Međutim, igra je u to vreme izgledala kao najrevolucionarniji, najprovokativniji i najkonfrontiraniji jezik. Sa njom sam uspevao da nadjačam tabue prošlosti i budućnosti; unutar i van grada u kome sam odrastao. Vremenom sam otkrio da ti tabui nisu samo u društvenom, već i u kulturnom životu. Igra je za nas, umetnike. Igra pripada svakodnevnom životu, ulici, običnim ljudima u publici…“
Narodno pozorište u Beogradu, 13. i 14. marta, ugostiće kompaniju Vertigo iz Tel Aviva sa predstavom „Mana“. Koreografkinja Noa Verthajm istražuje osećajne prostore između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, dok plesni pokreti simbolizuju želju za svetlošću i povezivanjem sa zemljom. Predstava „Podseća na istu poetsku, ali neposrednu zapovest Oskara Vajlda: ’Svi smo mi u blatu života, samo što neki od nas gledaju u zvezde’“. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 15. marta biće izvedeno delo „Zefir“, koreografa Murada Merzukija iz Liona. Poznat po spajanju hip-hop plesa sa elementima cirkusa i vizuelnih umetnosti, on donosi na scenu temperamentnu igru sa vetrom, u kojoj se neuhvatljivo pretvara u opipljivo.
Jedan od najiščekivanijih događaja održaće se 16. marta u Sava centru, gde će Roberto Bole, italijanski umetnik, predstaviti spektakl „Roberto Bolle and Friends“. Publika će videti spoj klasičnog i savremenog baleta, kroz sola i duete najpoznatijih koreografa-prijatelja. „Zajedno sa najznačajnijim umetnicima našeg vremena, on stvara uzbudljiv događaj koji može da fascinira ogroman broj gledalaca. Njegove predstave su postale izvanredan alat za popularizaciju umetničke igre i njene izvrsnosti pred najširom publikom koju čine hiljade ljubitelja baleta ili onih koji tek otkrivaju lepotu ove umetnosti.“, ističe Festival.
Među posebnim gostima je i trupa Šona Parkera iz Sidneja, koja će 25. i 26. marta u Pozorištu na Terazijama izvesti „Kralja“. Na sceni koja je „delom koktel salon, a delom džungla“, predstava ispituje „manifestaciju muške moći, kontrole i grupne energije među muškarcima“. Pjerđorđo Milano će 2. aprila u Bitef teatru prikazati svoj performans „Blještavilo“, posvetu planinarima i ljudskoj potrebi za dostizanjem nepoznatog. On kaže: „Najviša ambicija ove predstave je da se planinarenje prevede na umetnički jezik. Napraviti koreografsko iskustvo i vizuelnu sintezu na tako snažan način, da prostrani planinski reljef može stati na pozornicu, a publika zaista može da oseti hladnoću, sneg, oluje, na stenovitim okomitim liticama.“ Svetska premijera „Zlatnog doba“, dela Konstantinosa Rigosa, koje biće izvedena 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu, istražujući nostalgiju i ironiju kroz svoj plesni izraz, povezujući prošlost i sadašnjost u jedinstvenu umetničku viziju.
Beogradski festival svoju završnicu nalazi u Bioskopu Balkan, gde će 14. i 15. aprila biti prikazana predstava „Pospanost“. Koreograf Boris Šarmac, stvara hibridne predstave koje spajaju umetnički izraz sa teorijom i performativnom praksom. On istražuje granice između budnosti i sna, koristeći hipnotičke ritmove i geste kako bi publiku uveo u stanje nesanice:.
Piše: D.M.
Više tekstova iz broja 81 – decembar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
