Ulazimo u svet čoveka koji je, kroz brojna životna iskušenja i izazove, izgradio jedinstvenu karijeru i javnu ličnost. Aleksandar Hajdari je model na platformi OnlyFans, ali njegova priča je mnogo dublja i bogatija od same online prisutnosti. U ovom razgovoru, saznaćemo više o njegovom detinjstvu, odrastanju u teškim životnim uslovima, prihvatanju sopstvene seksualnosti, kao i o tome kako je pronašao svoju snagu i identitet uprkos svim preprekama. Njegov otvoren i iskren ton otkriva hrabrost i autentičnost, te nam nudi uvid u put ka samopouzdanju, ljubavi i uspehu na platformama koje često nose stigmu. Aleksandar deli svoja iskustva, uključujući izazove komunikacije sa fanovima, balansiranje između privatnog i javnog života, i kako je uopšte ušao u svet OnlyFans-a.
Da li možeš da podeliš svoju životnu priču sa čitaocima Optimist magazina?
Optimist je magazin koji obuhvata LGBTQ populaciju, kojoj i sam pripadam, tako da mi je čast i zadovoljstvo da komuniciram sa vašim čitaocima i na ovaj način. Još kao dete imao sam potrebu i želju da oblačim mamine stvari i pred roditeljima i komšijama imitiram tada najveće zvezde poput Dragane Mirković i Lepe Brene. Njima je to bilo jako zabavno, što me je podsticalo da to često radim. Već u pubertetu sam primetio da imam sklonost prema istom polu i da mi prija muško društvo, iako sam se više družio s devojčicama. Bio sam svestan da sam gej, ali to niko nije smeo da sazna, kako ne bih imao problema i bio diskriminisan, jer sam odrastao u sredini gde to nije bilo prihvaćeno. To, naravno, nije bilo lako. U jednom trenutku je postalo teško sakriti da sam gej jer se to donekle videlo kroz moje ponašanje, gestikulaciju i govor tela. Zbog toga sam morao da izgradim svoj stav, ili kako bih rekao, jedan odbrambeni sistem, kako bih sebi olakšao život. Moja prva seksualna iskustva dogodila su se već u srednjoj školi, gde sam, s jedne strane, bio diskriminisan, ali sam, s druge strane, imao jaku zaštitu od nekoliko momaka iz odeljenja koji su važili za najuticajnije i najopasnije u školi. Zbog njih se niko nije usudio da mi lično kaže bilo šta, iako sam osećao prisustvo lošeg mišljenja o meni. Moram da napomenem da je to bila jedna beogradska srednja saobraćajna škola, koju su činili 95% dečaci, i bilo je teško odoleti im i, u svakom smislu, odbraniti se od njih. Kako su godine prolazile, suočavao sam se s novim izazovima — poslom, društvom i okolinom. Silom prilika, s devetnaest godina moja porodica je preko noći saznala da sam gej. Mogu reći da sam bio jedan od retkih koji je to lako preživeo jer nije bilo problema, odbacivanja ni osude. Sve se nekako prećutno završilo. Naravno, bilo je malo negodovanja, ali je sve vrlo brzo nastavilo da teče svojim normalnim tokom. Meni je to mnogo olakšalo, pa sam nastavio dalje. Tada sam počeo da pričam drugovima šta sam, a i kolegama na poslu, znajući da imam podršku najbližih. Danas sam jači nego ikad. Srećno zaljubljen, ostvaren, i otvoren za sve koji žele da saznaju nešto više o meni.
Koliko su te tvoja prošlost i teški trenuci oblikovali da budeš ono što si danas?
Moja prošlost me je u velikoj meri oblikovala jer, iako nisam često bio diskriminisan, svaki put kad se to dogodilo, teško sam to podnosio. U takvim trenucima postavljaš sebi pitanje: “Šta sam ja kriv?” Tražiš opravdanja, kriviš i sebe i druge. Neko vreme sam živeo u strahu – da li će me neko ismevati ili napasti – i tada sam podigao zid, jedan odbrambeni sistem. Ne dozvoljavaš da te povrede, ali ti je i dalje teško, ma koliko delovao snažno i samouvereno. Život me je naučio još od malih nogu da ovozemaljski život nije lak. Gubitak majke u prvom razredu osnovne škole i kratko vreme provedeno u domu ostavili su dubok trag. Otac nije mogao sam da se bori za mene – trudio se, ali je mnogo toga nedostajalo. Tada sam bio kao anđeo sa slomljenim krilom. Zatim je došlo siromaštvo i loši uslovi za život. Od drugog razreda osnovne škole živeo sam s ocem u maloj, trošnoj kući, napravljenoj od blata i sena još 1912. godine. Često sam izbegavao društvo na putu iz škole da me ne vide gde živim. Živeli smo u jednoj sobici od samo devet kvadratnih metara, u kojoj sam proveo svoje detinjstvo. Sve do kraja srednje škole nisam mogao obezbediti bolje uslove, ali čim sam počeo da radim, osigurao sam novi smeštaj za oca i mene. Sećam se kao da je juče bilo – prvi put sam, posle desetak godina, ušao u kupatilo da se okupam u kadi, a ne napolju u lavoru. Sneg je padao napolju, a ja sam se na terasi polivao vrućom vodom da skinem prljavštinu sa sebe, pa sam trkom ulazio u kuću da se ugrejem. Sve te situacije su me pripremile za život koji danas živim. Sada, sa 38 godina, živim punim plućima, izgrađenih vrednosti, bez straha od diskriminacije i s velikom željom da drugima olakšam život.
Kako si se odlučio da otvoriš OnlyFans profil?
Kako su se pojavile nove društvene mreže, tako su mi se vidici širili. Morao sam da otvorim Facebook, pa onda Instagram, pa TikTok, a zatim je došla i odluka da otvorim OnlyFans. Moram da napomenem da sam uvek bio sklon starim platformama i nisam podržavao nove kada bi se pojavile. Na primer, dugo sam imao samo Facebook, a kad se pojavio Instagram, nisam ga otvarao prvih nekoliko godina jer sam bio pristrasan prema onome što sam već imao. Isto se dogodilo i s drugim društvenim mrežama – uvek sam ‘kasnio’ za drugima. Iako sada zarađujem na OnlyFans-u, moj favorit je i dalje Instagram, gde provodim najviše vremena. Upravo me Instagram indirektno ‘nagovorio’ da otvorim OnlyFans, što možda zvuči čudno, ali je istinito. Na Instagramu sam u početku delio slike cveća, svakodnevnih situacija i uglavnom smešnih sadržaja, jer nisam bio zadovoljan svojim izgledom. Stalno sam se pitao zašto nemam mnogo lajkova kao drugi, pa sam odlučio da poradim na sebi. Nakon izvesnog vremena u teretani, nekoliko estetskih korekcija i stroge dijete gde sam nekad jeo i po pet, šest puta dnevno, postao sam zadovoljan svojim izgledom. Počeo sam češće da objavljujem svoje fotografije i primetio sam da se broj lajkova povećava, što me dodatno stimulisalo. Počeo sam da eksperimentišem i da sve više pokazujem svoje telo, a primetio sam da se to sviđa mojim pratiocima. Odluka da otvorim OnlyFans došla je kada sam analizirao statistiku na Instagramu i video da su najpopularnije slike one na kojima sam bez majice, s naglašenom muskulaturom ili u provokativnim pozama. Tada sam sebi rekao: ‘Stavljam katanac na pičku’ i odlučio da sve svoje provokativne slike prebacim na OnlyFans, dok ću na Instagramu objavljivati malo prikladniji sadržaj. To se pokazalo kao dobra odluka.
Često čujemo kako se na Only Fans-u zarađuju ogromne količine novca. Da li je to istina?
Nisam među onima koji zarađuju ogromne sume, ali sam zadovoljan. Da nemam druge jake platforme, poput Instagrama, Facebook-a i X-a (bivši Twitter), verovatno ne bih dugo opstao. Ipak, imam nekoliko poznanika koji su mnogo uspešniji u tom poslu od mene. OnlyFans, kao i sve društvene mreže, ima svoje trendove – trenutno su to snimci seksualnih scena između dvoje ljudi. Ja sam solista, jer moja lepša polovina nema nijednu društvenu mrežu i nije outovan, pa sam osuđen da radim sam, što ne donosi neku veću zaradu. Ipak, trudim se da budem kreativan i prilagodim se, a možda i da izgradim neki novi trend.
Koliko je naporno održavati OnlyFans profil i komunicirati sa fanovima? Šta to sve podrazumeva?
Često zna da bude naporno, pa je najbolji lek uzeti par dana odmora, iskulirati sve. S druge strane, to može dovesti do manjka popularnosti. Ljudi često misle da, ako im ne odgovoriš, to znači da si nevaspitan ili uobražen, a ja sam sve suprotno od toga. Za sebe mogu reći da sam ponekad i stidljiv, ali to ne možeš dokazati fanovima. Nekada sam bio preopterećen komunikacijom sa fanovima, morao sam da odgovorim na sve poruke, što mi je često oduzimalo i po 2-3 sata dnevno. Danas bi to značilo komunikaciju tokom celog dana. Međutim, sada to više nije moguće, pa pokušavam da nadoknadim interakciju svojim objavama, birajući kome ću odgovoriti na poruke. Znam da je možda nezahvalno, ali nadam se da su fanovi svesni da ne mogu svima da odgovorim s obzirom na to da imam primarni posao, obaveze i druge prioritete. I naravno, moram napomenuti da se mnoge od tih poruka završavaju pozivom na kafu, a ne znaju da sam ja verna i poštena duša.
Sigurno je bilo i zlonamernih i nepristojnih ponuda i kako se s tim nosiš?
Nema šta da se nosim, to je moj život koji sam odabrao i deo je mene, isto kao što moram da jedem, pijem i dišem. Ne gledam na to kao na nešto s čim bih morao da se borim. Štaviše, prija kada dobiješ nepristojne ponude – znači da vrediš. S druge strane, zlonamerne ljude više ni ne primećujem, iako ih je vrlo malo. Sve se to dešava na internetu, gde su svi jaki na rečima, a u praksi niko. Naravno, dobijam dosta nepristojnih ponuda, od toga da zajedno snimamo za OnlyFans, do seksa, pa čak i ponude za plaćeni seks. Nemam predrasuda prema prostituciji, koja je kod nas, nažalost, i dalje prekršaj, ali se nadam da ćemo kao društvo doprineti tome da ljudi iz te branše žive sasvim normalno.
Da li je to uticalo na tvoj privatni život, odnose sa partnerima i prijateljima?
Lagao bih kada bih rekao da OnlyFans nije imao uticaja, naravno da je imao, jer nikad ne znam dokle će to otići. Moj partner je donekle upoznat sa onim što radim, ali sam imao bojazan da će neko od kolega, porodice ili prijatelja to videti, pa me možda početi gledati na drugačiji način. Zbog toga sam morao sve njih pripremiti za neprijatne situacije, u slučaju da im neko od zlonamernih ljudi pošalje neku moju eksplicitnu sliku ili snimak. Uspeo sam da donekle izbalansiram tu situaciju i da imam nekoliko asova u rukavu. Ipak, moram napomenuti da sam se kroz život uvek sam borio i nije meni stalo do toga šta će neko reći o meni, već mi je bitno da se ljudi iz mog okruženja ne osećaju neprijatno u mom prisustvu. Zbog toga sam bio u dilemi šta da radim.
Koji su tvoji saveti za ljude koji razmišljaju o tome da otvore OnlyFans profil?
Saveti… Moram da napomenem da sam ja vaga u horoskopu, i da pre nego što donesem neku odluku, dobro razmislim i proračunam, pa je tako bilo i sa otvaranjem OnlyFans profila. S druge strane, moj podznak u škorpiji je jako surov i direktan, toliko da ponekad iz nehata povredim ljude iz svog okruženja svojim mišljenjem, ali s obzirom na to da me poznaju, nikada mi ne uzimaju za zlo. Tako ću biti i ovaj put. Savet za ljude koji razmišljaju da otvore OnlyFans profil, pod broj jedan, jeste da dobro razmisle da li će im to više oduzeti ili doneti. Ukoliko imaju bilo kakvu prepreku, bojazan o tome ko će šta reći, onda bolje NE! Bolje je ostati po strani jer sada postoji toliko poslova gde se može dobro zarađivati. Ali, ako se ipak odluče da ga otvore, onda bih im poručio da imaju što veća muda i da budu uporni i kreativni. Nije jednostavno, ali kao što bi naš Karamela rekao: ‘Ovako je lakše, a teže.’
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 80 – oktobar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
