“Ja sam peder“, „Ja sam najveća pederčina“, „Vučiću, pederu“, postao je stalni i dobro prepoznatljivi narativ autokrate Aleksandra Vučića koji je uzurpirao poziciju predsednika Srbije, a koji odbija da bude istinski patriota i založi se za sve građane i građanke Srbije. Njegov jezik je vulgaran, pun predrasuda i prefarban svim bojama kojima pokušava da sakrije svoje pravo radikalsko ratnohuškačko lice koje je ponosno nosio devedesetih godina – u najmračnijem trenutku modne srpske istorije.
Ajmo da stvari nazovemo pravim imenom.
Zakonom o istopolnim zajednicama se uređuje zajednica dvojice muškaraca ili dve žene i pravni učinci postojanja te zajednice. Istospolna zajednica, u smislu ovoga Zakona, je životna zajednica dve osoba istog pola koje nisu u braku, vanbračnoj ili drugoj istopolnoj zajednici, a koja se temelji na načelima ravnopravnosti partnera, međusobnog poštovanja i pomaganja, te emotivnoj vezanosti partnera.
Ovaj Zakon bi olakšao život LGBTQ+ osoba u smislu nasleđivanja imovine, posećivanja partnera i partnerki u bolnicama, organizovanje sahrana, poseta u zatvorima, dizanje zajedničkog kredita u banci, otplaćivanje kredita i slično.
Znači, Zakon o istopolnim zajednicama bi LGBTQ+ građanima u Srbiji omogućio da imaju ista prava kao i osobe heteroseksualne orijentacije – a ne bi ugrozio brak muškarca i žene, kako se sporadično može čuti u populističkim izjava desno orijentisanih političkih partija i političara u Srbiji.
U junu 2021. godine, predložen je Zakon o istopolnim zajednicama koji bi omogućio legalizaciju i priznavanje prava istopolnih partnera u Srbiji. Međutim, Vučić je jasno stavio do znanja da ne želi da potpiše ovaj zakon, ističući kako „nije vreme“ za tako nešto. Ovakva izjava, zajedno sa njegovim „humorističnim“ uvredama na svoj račun, postavlja ozbiljna pitanja o njegovoj posvećenosti ljudskim pravima i o stvarnoj podršci LGBTQ+ zajednici.
O tome kakav je i ko je Aleksandar Vučić govore njegova dela i izjave. Ali ne one koje su spinovane u režimskim medijima, već one koje smo glasno i jasno mogli da čujemo mnogo puta do sada. Pored toga što je rekao da neće potpisati Zakon, nakon čega je on zaboravljen i stavljen u neku fioku za ko zna kada, Aleksandar Vučić je i vlasnik najmračnije izjave u modernoj političkoj istoriji Srbije.
“Ubijte jednog Srbija, ubićemo stotinu muslimana”, rekao je on pre skoro 30 godina u Skupštini Srbije.
Retorika mladog ratnohuškarčkog radikala je izbledela na prvi pogled, a zamenile su je svakojake izjave o tome da je on „najveći peder“ i „pederčina“ u Srbiji, uglavnom govoreći to pokušavajući da se dodvori većinskom stanovništvu Srbije.
Pa, ako si takav peder, gde je naš Zakon i zašto čuči u nekoj fioci?
Kako to objašnjavaju aktivisti i organizacije za ljudska prava, Vučićeva politika ne odražava samo njegove lične stavove, već i širi društveni kontekst u kojem se nalazimo. Mnoge analize pokazuju da je u Srbiji prisutan značajan stepen homofobije i tradicionalizma, što dodatno komplikuje situaciju za LGBTQ+ zajednicu. Kada se lideri poput Vučića zadrže na površinskim komentarima, to može delovati kao maska koja skriva ozbiljnu nebrigu za stvarne probleme.
Da li je Vučićeva upotreba reči „pederčina“ i „najveći peder“ deo strategije za sticanje popularnosti među određenim segmentima društva, dok istovremeno odbacuje zakonodavstvo koje bi moglo doneti pravu promenu? Čini se da je odgovor na ovo pitanje u suprotnosti sa njegovim delovanjem na političkoj sceni. Baš kao i sve drugo.
U ovom trenutku, kada se društva širom sveta bore za prava manjina i postavljaju zakone koji priznaju i štite te grupe, Srbija zaostaje. U doba kada bi lideri trebalo da budu uzor, Vučić postavlja niz prepreka na putu ka jednakosti. Njegovo ponašanje ne samo da potkopava sve što bi mogao učiniti za unapređenje prava LGBTQ+ zajednice, već dodatno produbljuje predrasude i mržnju u društvu.
Na kraju, postavlja se pitanje: Da li je Vučićeva šala zaista šala, ili samo maska za njegovo pravo lice? Gde je naš zakon, Vučiću? Gde su prava koja su zakonski zagarantovana svima, a ne samo onima koji podržavaju kriminalno udruženje drugačije nazvano Srpska napredna stranka?
Region nas je odavno prešišao.
Pripadnici LGBT zajednice će nastaviti da žive zajedno i u Srbiji – za razliku od mene koji sam se sa svojim partnerom preselio u Francusku. Oni nikada neće biti u strejt brakovima. Nastaviće da postoje vidljivi za sve nas, svakog dana, svakog sekunda na svakom mestu. Jedina stvar koja ih ne vidi je Zakon. Za sada, a valjda će se i to uskoro promeniti. Do tada, au revoir Serbie, ta belle maison est loin! Nisi ekonomski tigar, nisi ni tigar, pokosili su te svi u regionu, u svakom mogućem smislu.
Pored Crne Gore i Hrvatske, Kosovo je takođe na dobrom putu da promeni svoj Ustav i promeni definiciju braka kako bi omogućilo istopolno partnerstvo. Razmislite o tome danas dok srbujete ispred televizora pa pljunete na ulicu ispred zgrade.
Piše: Pero Jovović
Više tekstova iz broja 80 – oktobar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
