Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije (IDAHOBIT), dok Evropska komisija objavljuje prigodne poruke i vijori zastavu duginih boja ispred Berlejmona, organizacija Forbidden Colours odlučila je da prekine tišinu. U oštrom saopštenju objavljenom 16. maja 2025, ova briselska LGBTIQ+ organizacija optužila je Komisiju da praznom simbolikom prikriva sopstvenu neaktivnost – dok istovremeno izostaje svaka konkretna reakcija na zabranu Prajda u čitavoj Mađarskoj, čime se direktno krši pravo na slobodu okupljanja zajemčeno Poveljom o osnovnim pravima EU.
„Povorka ponosa nije žurka – to je pravo,“ poručuju iz Forbidden Colours-a, ističući da Komisija ne koristi postojeće pravne mehanizme, već se skriva iza haštagova. Ovu poruku sve više podržavaju i druge organizacije i države članice: čak 20 zemalja EU pozvalo je Komisiju da hitno reaguje.
O tome zašto je ovaj trenutak prelomna tačka, zašto smatra da Evropska komisija „ne radi svoj posao“ i šta bi konkretno moralo da se menja, razgovarali smo sa dr Vinsentom Reilonom, Outreach and Policy Officer organizacije Forbidden Colours.
Za one koji možda nisu upoznati – šta je tačno Forbidden Colours i kako je organizacija došla do toga da se fokusira na zagovaranje LGBTIQ+ prava na nivou EU?
Forbidden Colours je belgijska nevladina organizacija koja radi na ostvarivanju ljudskih prava i demokratije za LGBTIQ+ osobe u Evropi. Da bi se unapredio pristup LGBTIQ+ osoba njihovim osnovnim pravima, preduslov je postojanje snažnih demokratskih institucija. Naša organizacija fokusira svoje delovanje na zemlje i situacije u kojima autokratske, neliberalne vlasti instrumentalizuju LGBTIQ+ zajednice kako bi napadale demokratiju i vladavinu prava. Mnogo smo radili na Poljskoj, Mađarskoj, Gruziji, Srbiji, a sada i u Italiji, Bugarskoj i Slovačkoj.
Napadi koje vidimo u ovim zemljama na LGBTIQ+ zajednice nisu izolovani incidenti niti isključivo nacionalna pitanja. Oni su deo koordinisane autoritarne strategije koja se širi Evropom kroz ono što nazivamo „antipravnim“ ili „antirodnim“ pokretom. U Forbidden Colours-u radimo na razotkrivanju i suprotstavljanju ovim pokretima sa ciljem da zaštitimo LGBTIQ+ zajednice i ojačamo demokratsku otpornost Evrope.
Kako izgleda vaš svakodnevni rad u Briselu kada je reč o uticaju na institucije EU – i koliko je teško učiniti da LGBTIQ+ prava ne ostanu samo fusnota u evropskoj agendi?
Naš svakodnevni rad sastoji se u tome da osiguramo da institucije EU i države članice reaguju onako kako bi trebalo da zaštite temeljne vrednosti Unije: demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava. To znači stalni pritisak – sastanci sa zvaničnicima Komisije, poslanicima Evropskog parlamenta, diplomatama država članica. Radimo na tome da se postave prava pitanja, da se otvore pravi razgovori i da se izgrade savezništva.
Pratimo pravne slučajeve red po red – kao što je tužba protiv mađarskog zakona o „anti-LGBT propagandi“ – i pritiskamo institucije da iskoriste sve alate koje imaju za zaštitu osnovnih prava LGBTIQ+ osoba. U sadašnjem političkom kontekstu, to postaje sve teže, jer politička volja za očuvanjem onoga što je već postignuto polako slabi.
Dakle da – teško je. LGBTIQ+ teme se često tretiraju kao „meke“ – nešto za simbolične govore, ne za stvarne mehanizme sprovođenja. A upravo je to problem. Danas su LGBTIQ+ osobe direktna meta, ali je krajnji cilj negde drugde. Ovo je strategija antipravnih pokreta da napadnu i oslabe demokratiju. Ovo nije pretnja samo za LGBTIQ+ osobe, već za sve građane EU i šire.
Naš zadatak je da Brisel i evropske prestonice shvate: borba za prava LGBTIQ+ osoba nije fusnota. To je borba za demokratiju, za vladavinu prava i za budućnost same Unije.
Ton vaše IDAHOBIT izjave je neuobičajeno direktan – čak i oštar. Šta vas je dovelo do toga? Da li je postojao konkretan trenutak ili ćutanje koje vam je pokazalo da je ovakav pristup neophodan?
Ton naših izjava odgovara hitnosti situacije. Dok se napadi umnožavaju u različitim zemljama Evrope, institucije EU – čija je svrha zaštita evropskih vrednosti – odbijaju da reaguju. To je veoma zabrinjavajuće.
Pre četiri godine, kada je Mađarska usvojila svoj ozloglašeni zakon o „anti-LGBT propagandi“, reakcije država članica i Komisije bile su brze. Pre dva meseca, kada je Mađarska frontalno napala slobodu okupljanja zabranom svih javnih manifestacija vezanih za LGBTIQ+ teme, reakcije nije bilo. Jedina zvanična reakcija Komisije do sada je bio tvit.
U skladu sa ugovorima EU, osnovna dužnost Evropske komisije je da deluje u zaštiti zakona EU i osnovnih prava građana Unije. U takvim slučajevima mora da pokrene pravne postupke. Ipak, Ursula fon der Lajen trenutno odbija da obavlja svoj posao. To je neprihvatljivo. U isto vreme, tvrdi da podržava LGBTIQ+ zajednicu objavljujući „rainbow“ video klipove na društvenim mrežama.
U Forbidden Colours-u se ne bojimo da stvari nazovemo pravim imenom i glasno osudimo takvu kukavičluk. Odbijati da delujete kada imate i mandat i sredstva da zaštitite prava LGBTIQ+ ljudi, a pritom se pretvarati da vam je stalo – to se zove pinkwashing. Krajnje je vreme da Ursula fon der Lajen prestane da se pretvara i počne da radi svoj posao.
Da li ste dobili bilo kakav odgovor iz Evropske komisije – zvaničan ili nezvaničan – od objavljivanja izjave? Ima li saveznika unutar institucija koji privatno dele vašu frustraciju?
Uprkos tome što smo poslali dva pisma – jedno Ursuli fon der Lajen, drugo Hadži Lahbib, komesarki za jednakost – nismo dobili nikakav odgovor na naš zahtev za akciju. Evropska komisija uopšte ne komunicira o situaciji u Mađarskoj.
Dana 26. maja, organizacija Egalité, koja okuplja LGBTI+ osoblje u institucijama EU, prenela je naše zabrinutosti Ursuli fon der Lajen u otvorenom pismu.
Frustracija očigledno raste zbog neaktivnosti Evropske komisije, Ursule fon der Lajen i Hadže Lahbib.
Kako su druge LGBTIQ+ organizacije, aktivisti ili šira javnost reagovali na vašu poruku? Da li osećate da se stvara zamajac – ili i dalje imate osećaj da govorite u prazno?
Dana 27. maja, 20 država članica EU objavilo je zajedničku izjavu kojom pozivaju Evropsku komisiju da iskoristi sve alate koje ima na raspolaganju. To je rezultat dvomesečne kampanje koju smo zajedno sa mađarskim i drugim evropskim organizacijama vodili kako bismo izvršili pritisak na Komisiju.
Zamajac se stvara. Ali raste i bes. Komisija je mogla odmah da reaguje, blokira novi zakon i osigura da se Povorka ponosa u Budimpešti legalno održi. Ali Ursula fon der Lajen je odbila da deluje. Sada su male šanse da marš ne bude zabranjen – i to isključivo zbog nevoljnosti Komisije da deluje i ispuni svoju dužnost.
Mi ćemo nastaviti da budemo glasni i da tražimo pravnu akciju Komisije, kao i da javno sramimo njihovu neprihvatljivu pasivnost. I bićemo u Budimpešti 28. juna da branimo ono što Komisija odbija da brani: demokratiju, slobodu okupljanja i ljudska prava.
Opisujete Mađarsku kao test – a Komisiju kao onu koja pada na ispitu. Da li verujete da neuspeh ovde može postaviti presedan za druge države da takođe ukidaju prava bez straha od posledica?
Upravo zato je ovo toliko važno – ne samo za LGBTIQ+ osobe, već za sve građane EU. Evropska unija je osnovana da štiti mir, demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava. Države članice su dale ovlašćenja Komisiji da deluje ukoliko neka od njih krene protiv tih vrednosti.
Vladavina prava postoji samo ako se u potpunosti primenjuje. Čim institucija zadužena za očuvanje prava, vrednosti i ugovora EU prestane da ispunjava svoju ulogu, cela pravna arhitektura Unije je u opasnosti. Potrebne su decenije da se takvi sistemi izgrade – ali mogu vrlo brzo da se uruše ako nismo budni.
Ono što sada vidimo u Mađarskoj predstavlja opasan presedan. Ako Komisija odbija da reaguje, neliberalne i autokratske vlasti iskoristiće taj prostor da ga dodatno prošire. Građani EU ne bi smeli da tolerišu ovakvo ponašanje. Jer ono što se danas dešava u Mađarskoj, sutra se može desiti njima. A zašto bi Komisija tada reagovala, ako to nije učinila sada?
Iako je Mađarska sada u fokusu, mnoge države članice – uključujući i neke zapadnoevropske – ne napreduju nimalo po pitanju LGBTIQ+ prava. Koliko je ta ravnodušnost raširena i šta to govori o ograničenju tzv. meke moći EU?
„Antipravni“ i „antirodni“ pokreti sve više dobijaju na snazi poslednjih decenija, koristeći narative mržnje kako bi stvorili antagonizam u javnosti oko LGBTIQ+ tema. Ovi pokreti su dobro organizovani i šire se Evropom, uz podršku stranog uticaja i finansiranja – naročito iz Rusije.
Bili smo obmanuti idejom da je napredak linearan. Ali istorija nas je naučila suprotno. Nakon decenija napretka, sada se suočavamo sa nazadovanjem. Okruženje u kojem radimo se radikalno promenilo. To znači da se i naš pristup mora radikalno promeniti.
Nemamo mnogo vremena da se prilagodimo i reorganizujemo. Vreme meke moći je prošlo. Trebaju nam institucije EU koje će stajati uz nas koristeći sve pravne mehanizme na raspolaganju. Evropska komisija i države članice moraju se probuditi i shvatiti razmere pretnje. Alati postoje. Potrebni su nam političari sa odlučnošću i hrabrošću da ih upotrebe.
Kako ocenjujete praktičnu podršku EU LGBTIQ+ organizacijama na terenu? Postoji li jaz između velikih političkih izjava i stvarne podrške za one koji vode borbu na prvoj liniji?
Sa promenom okruženja, i način na koji se podržavaju LGBTIQ+ organizacije mora se menjati – jer su upravo te organizacije na prvoj liniji fronta za očuvanje demokratije. EU mora da razume tu promenu i uključi je u razvoj svojih politika i načina finansiranja.
Borba za prava LGBTIQ+ osoba danas ima više veze sa očuvanjem demokratije, vladavinom prava i nacionalnom bezbednošću nego sa ravnopravnošću. Organizacije civilnog društva, kako lokalne tako i evropske, trebaju strukturnu podršku u kontekstu u kojem se bivši izvori finansiranja – nacionalne vlade, privatni sektor, fondacije – povlače.
Međutim, struktura javne konsultacije za buduću LGBTI strategiju, koju Komisija planira da usvoji do kraja godine, pokazuje da Komisija ne vidi ili ne želi da vidi promene u okruženju. Ako nova strategija ostane zasnovana na mekim merama, direktivama koje su blokirane u Savetu i razmeni dobre prakse među nevoljnim državama članicama – LGBTIQ+ organizacije će ostati nezaštićene.
S obzirom na ponovljenu neaktivnost Komisije, da li Forbidden Colours razmatra promenu strategije – možda fokusiranje na nacionalne sudove, javni pritisak ili savezništva sa drugim pokretima za ljudska prava?
Mi nismo čekali. Još pre dve godine smo počeli da okupljamo aktere oko odbrane demokratije, vladavine prava i ljudskih prava kroz našu koaliciju United4Diversity. Pretnja koju predstavljaju „antipravni“ pokreti raste i zahteva da se svi udružimo u odbrani demokratije.
Potrebno je da svi akteri koji rade na pravima žena, seksualnim i reproduktivnim pravima, pravima manjina, pravima LGBTIQ+ osoba, demokratiji i vladavini prava – deluju zajedno.
To takođe znači da LGBTIQ+ zajednice moraju gledati van svojih unutrašnjih nesuglasica – bar privremeno. Ogroman talas nam preti da nas sve zbriše, a mi se i dalje raspravljamo oko toga kako treba da izgleda dvorac od peska. Moramo da se probudimo i pogledamo ka horizontu. Moramo se organizovati kako bismo zaštitili svoje zajednice.
S obzirom na novi mandat Evropske komisije, koje konkretne obaveze očekujete od novih komesara? Šta bi vas uverilo da je EU konačno ozbiljna kada je u pitanju zaštita LGBTIQ+ prava?
Nova Komisija je već započela rad, a izostanak reakcija na napade na LGBTIQ+ osobe tokom poslednjih šest meseci je zabrinjavajući. Ako je to ton koji će dominirati tokom čitavog mandata, do juna 2029, možemo očekivati najgore.
Usvajanjem nove LGBTI strategije u narednim mesecima, Komisija ima priliku da pokaže da je ozbiljna u nameri da zaštiti prava LGBTIQ+ osoba. Ali mora potpuno da promeni pristup. Nova strategija mora da se zasniva na punom korišćenju pravnih alata koje Komisija ima kako bi sprovodila vrednosti i zakone EU. Mora nedvosmisleno da se obaveže da će štititi ljudska prava LGBTIQ+ osoba svaki put kada ih država članica napadne. Mora da pokaže punu odlučnost i hrabrost – dve stvari koje danas bolno nedostaju.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 83 – jun 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
