Kada vam se neko dopada, ukoliko imate dovoljno hrabrosti, odlučite da mu se udvarate. Pristupi mogu biti različiti, ali suština je ista – želite neku vrstu odnosa sa tom osobom. Kada se nekom udvarate uživo, situacija može donekle biti lakša, jer postoje ti neki pogledi i govor tela koji mogu da upućuju na to da je i druga strana zainteresovana, što sam prilazak čini lakšim. Kada komunikaciju započinjemo preko društvenih mreža ili aplikacija za upoznavanje, nikad ne znamo kakvu reakciju možemo da očekujemo sa druge strane.
Iako svi očekuju da će povratna informacija biti potvrdna, u realnosti to nije uvek baš tako. Druga strana ima pravo na svoj izbor, i samim tim njen izbor može biti da nije zainteresovana za vas. Ono na šta svako ko čini prvi korak mora da bude spreman jeste upravo to odbijanje. To će biti tema današnjeg teksta.
Moram odmah da naglasim da sam ja neko ko nikada/baš retko čini prvi korak. Možda zvuči staromodno, ali nekako očekujem da to uradi muškarac. Ja ću svojim ponašanjem i stavom uvek jasno pokazati ukoliko sam zainteresovan, tako da tu neće biti dileme, ali taj prvi korak želim da napravi on.
Kao mlađi nisam imao aplikacije za upoznavanje, već su se sva upoznavanja dešavala uživo – u klubu, na kućnoj žurci, preko zajedničkih prijatelja i tome slično. Tu nekako nije ni bilo mnogo prostora za odbijanje, jer je svakom za koga nisam bio zainteresovan to bilo veoma jasno, pa je bio dovoljno inteligentan da proceni da ni ne treba da prilazi.
Kada sam pre tri godine prvi put napravio aplikacije za upoznavanje, susreo sam se sa nečim novim što mi je do tada bilo nepoznato – napisati nekom za koga proceniš da ti se ne dopada da prosto nisi zainteresovan. Iako mi je u početku to bilo jako neprijatno, jer nisam hteo nikoga da povredim, shvatio sam da isto tako ne mogu sebe da dovodim u situaciju da se upoznajem sa ljudima koji mi se ne dopadaju, iz sažaljenja.
Uvek sam se trudio da to moje odbijanje bude fino i kulturno, da nikoga ne uvredim i ne učinim da se oseća loše. Uglavnom se to odbijanje svodilo na „Izvini, nisam zainteresovan – nisi moj tip“, bez ulaženja u detalje. I moja zabluda je bila da će to muškarcima biti dovoljno da nastave dalje. U jednom izuzetno malom broju slučajeva, jeste bilo. Kulturno bi se zahvalili na iskrenosti, poželeli mi sve najbolje i komunikacija bi se završila u jednom prijatnom tonu.
Ono čega nisam bio svestan je koliko mnogo muškaraca zapravo ne ume adekvatno da reaguje na odbijanje. Ono što mogu da razumem kada je neko odbijen je to da nije srećan – apsolutno je legitimno, jer se nije javio sa željom da bude odbijen i naravno da će ga to pogoditi. Određene reakcije koje to odbijanje u njima izazove su često situaciju činile još gorom nego što ona jeste. S obzirom na učestalost određenog tipa reakcija, mogu da ih podelim na nekoliko kategorija.
Prva kategorija su muškarci koji te nakon odbijanja jednostavno – blokiraju! Iako zvuči malo radikalno, u suštini je skroz na mestu. Probao je, nisi zainteresovan, on te prosto blokira, čisto da ne bi ponovo došao u iskušenje da ti piše – ili da ti ne da šansu da ti njemu pišeš ukoliko se u međuvremenu predomisliš.
Druga kategorija su muškarci „kiselo grožđe“. Nakon što ih odbiješ, krenu da umanjuju tvoju vrednost, jer je to način da se nose sa odbijanjem. Bilo je nebrojeno situacija gde bi se meni muškarac javio sa „prelep si, prezgodan, savršenstvo, idealan“ i sličnim epitetima, da bih nakon odbijanja dobio poruke poput „ionako imaš konjsku glavu“, „jesi zgodan u telu, ali ružan u faci“, „imaš veliko čelo“, „slike su ti ionako verovatno fotošopirane, ko zna na šta ličiš uživo“, „šta glumiš neko ludilo, i nisi realno toliko dobra riba“. Dakle, nakon što je odbijen, on mora nekako sebi to da opravda, i najlakši način mu je da me izvređa. Valjda mu to pomaže da se oseća bolje, jer mi „nije ostao dužan“ – iako moje odbijanje nikada nije uključivalo vređanje nečijeg fizičkog izgleda.
Treća kategorija su muškarci koji su odbijanje dovodili u vezu sa mojom ličnošću. To znači da nakon odbijanja ne bi vređali moj fizički izgled, već bi to bile poruke tipa „sve dobre ribe su umišljene“, „džabe što izgledaš top, kad si digao nos previše“, „da imam para, sigurno bih bio tvoj tip“, „dobro izgledaš, ali moraš malo da se spustiš na zemlju“. Time mi se poručuje da sam ja u suštini loš čovek ukoliko nekoga odbijem, jer to onda znači da ja mislim da sam na bilo koji način bolji od njega. A u realnosti nije tako – ja samo u komunikaciji i na osnovu fotografija ne osetim nikakvu hemiju i ne želim dalje da gubim vreme, ni sebi ni njemu.
Četvrta, možda i najdosadnija kategorija su muškarci koji neće da odustanu. Kada ih odbiješ, krenu da te ubeđuju da im daš šansu, da se nećeš pokajati, da će te oni uveriti u suprotno. Iako donekle mogu da razumem njihovu želju za upoznavanjem, ne mogu da razumem zašto neko misli da nisam sam sposoban da procenim šta želim i šta mi treba u životu. Možda još gori tip ove kategorije su muškarci koji te tada ostave na miru, pa posle određenog vremena pokušaju opet. Ne – nisam razmislio, nisam se predomislio, neću se predomisliti, nemoj džabe da pokušavaš.
Između ostalog, nemoj to da radiš sebi – da se dovodiš u situaciju da te ista osoba odbije više puta. Jednom je sasvim dovoljno.
Peta, sigurno najgora kategorija, su muškarci koji na odbijanje reaguju mnogo „sočnijim uvredama“ od muškaraca iz druge i treće kategorije. Tako nakon odbijanja postanem „kurva“, „drolja“, psuju mi se članovi porodice, čak je bilo situacija gde mi se pretilo nasiljem, pa i silovanjem u prvoj prilici kada me negde sretnu. Ukoliko s nekim ne želim da se upoznam i on reaguje ovako, to mi je samo dodatna potvrda da je moja odluka bila prava. Nikako se neću predomisliti da se upoznam s nekim samo zato što me vređa ili mi preti.
Za kraj bih ostavio onu malu, ali vrednu kategoriju muškaraca koji su spomenuti na početku, a to su oni muškarci koji su dovoljno zreli i ostvareni da mogu da se nose sa odbijanjem. Oseti se uvek da im je krivo, ali se kulturno zahvale na izdvojenom vremenu, nekad čak i izvine ukoliko su me uznemiravali, požele sve najbolje i poruče da se javim ukoliko se nekad predomislim, ali se oni uglavnom više nikad ne jave. Dragi ostali muškarci, ovakvo ponašanje je nešto što bi trebalo da vam bude uzor, jer je to jedini adekvatan odgovor na odbijanje, posle kog samo prosto treba da nastavite dalje, jer će se sigurno naći neko naredni čiji ćete tip biti i ko vas neće odbiti.
Piše: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 75 – decembar 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
