Globalno, više od 39 miliona ljudi živi sa infekcijom uzrokovanom virusom humane imunodeficijencije (HIV), prema Kaiser Family Foundation. Više od milion od ovog broja živi u Rusiji. I dok se svet bori sa različitim globalnim krizama, Rusija se suočava sa sopstvenom epidemijom koja preti da potrese njen zdravstveni sistem i društvo u celini. HIV, virus koji izaziva AIDS, postao je ozbiljan problem u ovoj zemlji, a broj zaraženih i dalje raste.
Prema poslednjim izveštajima, Rusija se nalazi na vrhu liste zemalja sa najbrže rastućim brojem novih slučajeva HIV-a u Evropi. Statistike pokazuju da je u poslednjih pet godina broj zaraženih povećan za gotovo 40%, a stručnjaci upozoravaju da bi ovaj trend mogao imati dalekosežne posledice.
Rusija je 2022. navedena kao peta zemlja sa najvećom stopom novih dijagnoza HIV-a u svetu. Rusko Ministarstvo zdravlja odbacilo je takve ocene kao „provokativnu propagandu“. Visoka prevalencija HIV-a može se pripisati višestrukim faktorima, uključujući visoku stopu intravenske upotrebe droga i nezaštićeni seks među visokorizičnim populacijama.
Jedan od ključnih izazova u borbi protiv HIV-a u Rusiji je duboka stigmatizacija koja okružuje obolele. HIV i AIDS često se povezuju sa društvenim predrasudama, a mnogi ljudi koji su zaraženi ili se sumnja da su zaraženi, suočavaju se sa diskriminacijom i marginalizacijom. Ova stigmatizacija otežava pristup potrebnoj medicinskoj pomoći i savetovanju.
– Problemi sa stigmatizacijom su ozbiljni. Mnogi ljudi se plaše da se testiraju ili potraže pomoć zbog straha od društvenog isključenja. Ovo stvara veliku prepreku za pravovremeno lečenje i sprečavanje širenja virusa – kaže dr Elena Ivanova, epidemiolog sa Instituta za istraživanje HIV-a u Moskvi.
Pored stigmatizacije, nedostatak resursa i neadekvatna edukacija su ključni faktori koji pogoršavaju situaciju. Zdravstveni sistem u Rusiji se suočava sa ozbiljnim finansijskim izazovima, što se odražava na kvalitet usluga dostupnih osobama koje žive sa HIV-om. Prema izveštajima, mnoge regije, posebno one u ruralnim područjima, imaju ograničen pristup osnovnim medicinskim uslugama, uključujući testiranje i lečenje HIV-a.
Procene koje su vršene za 2023. godinu, pokazale su da će se stopa infekcija povećati za 10 do 15 procenata godišnje, što znači da će kod oko 150.000 Rusa biti dijagnostikovan HIV. Stanovništvo Rusije čini preko 140 miliona ljudi. Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama, sa populacijom od preko 330 miliona ljudi, procenjuje se da će oko 36.000 biti zaraženo.
Edukacija o prevenciji HIV-a je takođe nedovoljna. Iako postoji nekoliko vladinih i nevladinih inicijativa, mnoge od njih ne uspevaju da dosegnu ključne demografske grupe ili da pruže adekvatne informacije o preventivnim merama, kao što su korišćenje kondoma i razumevanje rizika.
Pored toga, Rusija ostaje jedno od najopasnijih mesta na svetu za pojedince koji se identifikuju kao LGBT. Zakon o antigej propagandi usvojen je pre nekoliko godina i nema znakova jenjavanja u mržnji iskazanoj prema LGBT zajednici. Pravna i društvena atmosfera i dalje odvraćaju ranjivu populaciju od traženja lečenja, čak i kada je dostupno.
Nedavna demonstracija aktivista u Moskvi ukazala je na potrebu za hitnim reformama. Grupa aktivista i organizacija koje se bave zdravljem pozvala je Vladu da poveća finansiranje za istraživanje i lečenje HIV-a, kao i da poboljša obrazovne programe o prevenciji.
– Potrebne su nam hitne promene. Moramo se suočiti sa ovom krizom otvoreno i pružiti podršku onima kojima je najviše potrebna – rekao je Aleksandr Petrov, lider nevladine organizacije koja se bavi HIV-om.
Koliko je situacija u vezi sa epidemijom HIV-a u Rusiji alarmantna, svedoči i dokumentarni film od pre četiti godine „HIV u Rusiji – epidemija o kojoj niko ne govori“, autora Jurija Dude, koji je stavljen na listu stranih agenata.
Svrha ovog filma, koji je pripreman godinu i po dana, prema rečima autora, bila je da smanji neznanje koje vlada u Rusiji o HIV-u i obrazuje ljude o načinima prenosa infekcije, kao i da ukaže na neka ključna pitanja: kako se može živeti sa HIV-om, da li zaraženi mogu imati zdravo potomstvo, zašto se vlasti neefektivno bore sa ovom bolešću i da li je u ruskim školama potrebno seksualno obrazovanje.
– Epidemija HIV-a počela je onog momenta kada je zabeležen prvi slučaj (1985. godine u SSSR). U Rusiji je sada opšta epidemija, stanje kada je više od 1% stanovništva zaraženo HIV-om. U Rusiji je trenutno više od jednog procenta – kaže Anton Krasovski, direktor „AIDS centra“, akter dokumentarca, koji ne skriva da je i sam zaražen.
Krasovski je ukazao da je zainteresovanost ljudi u Rusiji za svoje zdravlje veoma niska, jer se bore za golu egzistenciju. U Ministarstvu zdravlja, kaže on, odlično znaju o tome, ali ne mogu ništa da preduzmu, jer se odlučuje na drugim mestima. Svi razumeju koliko se nenaučno pristupa problemu, pa se čak ide i dotle da se negira da HIV uopšte i postoji. Aktivisti se proglašavaju stranim špijunima i služiteljima zapadnih agentura.
Seksualno obrazovanje u ruskim školama ne postoji, uprkos podacima da se upravo u adolescentskom uzrastu počinje eksperimentisati sa seksualnošću i opojnim supstancama. Krasovski kaže da su adolescenti danas najosetljivija društvena grupa i da je potrebno vršiti redovna testiranja i edukaciju, jer pored HIV-a, problem je i hepatitis C, sifilis i druge prateće bolesti koje se prenose seksualnim putem.
– Pokušajte da u nekoj školi kažete „kondom“, smesta ćete dobiti krivičnu prijavu – izjavio je Krasovski.
Za razliku od zemlja zapadne Evrope i Amerike, homoseksualni odnosi nisu glavni uzročnik zaraze HIV-om u Rusiji – svega 2,5%. To su u prvom redu upotreba narkotika – 33,6% i heteroseksualni odnosi – 62,7, kažu podaci dobijeni u 2019. godini.
U dokumentarcu se pojavljuje i direktor Federalnog centra za prevenciju i borbu protiv AIDS-a, Vadim Pokrovski. On kaže da se uprkos zakonu koji je donesen još 1995. godine, da lečenje HIV zaraženih plaća država, ne obezbeđuje dovoljno lekova za sve, za svih tih više od milion zvanično registrovanih.
– Samo polovina njih prima terapiju, u prvom redu oni kod kojih već postoji ozbiljno narušen imunitet. Druga polovina čeka sa strane. Manji broj njih lekove kupuju od svojih para, ali to zavisi od prihoda. Čak i bogati ponekad kažu da je bolje da im plaća država – izjavio je Pokrovski.
Problem predstavlja veliki strah kod Rusa, u čijoj osnovi leži neznanje, ali i društvena atmosfera koja stigmatizuje HIV osobe. Tako Katja Gavrilova, jedna od akterki, priča kako je njena prijateljica, takođe HIV pozitivna, obišla nekoliko stomatoloških klinika, ali je samo jedan zubar pristao da izvrši intervenciju.
– Dođete kod doktora, on navuče troje rukavica, stavi dve maske i pregleda vas izdaleka. Svim zaraženim je potrebna podrška, moralna podrška. HIV nazivaju i nervnom bolešću, jer što se više stresiraš, brže pada imuni sistem. Ako se čovek normalno oseća u društvu biće mu lakše. Mi nismo gubavci, u osnovi smo isti kao i ostali – kaže ona.
Trenutno, kao glavno sredstvo borbe protiv HIV-a, savremeni zakonski akti u Rusiji predviđaju „učvršćenje instituta porodice i obnovu i očuvanje duhovno-prirodnih vrednosti“. HIV pozitivne strance ruska država deportuje iz zemlje. Problemom HIV-a se, nažalost, ne bave lekari i nadležne službe, već mediji koji su u rukama onih koji izmišljaju ili prave sopstvene konstrukcije zasnovane na zaverama, religijskim predrasudama i konzervativnim tradicijama.
Šira ruska javnost, kroz ispovesti aktera filma, tek tada je mogla dobiti informacije koje su odavno poznate u svetu: da se HIV ne može dobiti ili preneti poljupcem, grljenjem, ljubljenjem, upotrebom pribora za jelo…; da se uz redovnu upotrebu terapije čak i bez zaštite tokom seksa ne može preneti virus; da HIV pozitivne osobe mogu imati zdravo potomstvo, uz uzimanje lekova; da se može voditi sasvim normalan i običan život kao i pre; da se životni vek ne smanjuje u odnosu na druge ljude; da jedino odsustvo tretmana može dovesti do stadijuma AIDS-a…
Da se Fredi Merkjuri danas razboleo on bi nesmetano nastavio da živi i puni stadion Vembli, saznali su Rusi.
I dok se borba protiv HIV-a nastavlja, stručnjaci ističu da je neophodno prepoznati značaj sveobuhvatnih strategija koje uključuju obrazovanje, prevenciju, i pristup lečenju. Samo kroz koordinisane napore i promene u društvenom pristupu HIV-u, Rusija može da se izbori sa ovom epidemijom i obezbedi bolju budućnost za svoje građane.
Epidemija HIV-a u Rusiji ostaje ozbiljan problem, ali uz adekvatne napore i promene, postoji nada da će zemlja moći da preokrene trenutni trend i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija. Dok se čekaju konkretne mere i politike, važno je da se zajednica i vlada ujedine u borbi protiv ove tihe krize.
Piše: Igor Maksimović
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
