Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni je na javnoj raspravi o Nacrtu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije koja je organizovana početkom aprila ove godine istakao da su nemili događaji kao što su poziv na linč Žena u crnom, liste takozvanih srbomrzaca, pretnje smrću LGBT aktivistima dokaz da diskriminacije u Srbiji ima. On je tada pohvalio način na koji je doneta Strategija i na koji se donosi Akcioni plan, uz uključivanje značajnih aktera, zainteresovanih strana i građana, ukazavši da će za sprovođenje od odlučujućeg značaja biti posvećenost, ali i određivanje finansijskih sredstava za ispunjavanje ciljeva.

Ovom prilikom želeli smo da sa njim porazgovaramo o stanju ljudskih i manjinski prava u Srbiji, pre svega LGBT populacije pred zakazanu još jednu Paradu ponosa za kraj septembra.

Kako vidite stanje u Srbiji po pitanju narušavanja ljudskih prava i diskriminacije?

Kada je reč o ljudskim pravima i diskriminaciji uopšte, u Srbiji je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir. Međutim, još uvek ima izvesnih nedostataka u sprovođenju tog okvira u praksi. Neophodne su vidljivija politička posvećenost i javna osuda diskriminatornih dela, kao i pretnji, fizičkih napada i slučaja podsticanja na nasilje.

Šta mislite o Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcionom planu?

Evropska Komisija je pozitivno ocenila Strategiju kao i Akcioni plan i sada (kraj jula) očekujemo da ga Vlada uskoro usvoji. Iako već primećujemo pozitivniji stav među nekoliko državnih institucija, očekujemo da se konkretniji rezultati i poboljšanja postignu sprovođenjem Akcionog plana.

Nakon tri zabrane Parade ponosa u Beogradu, da li je Delegacija EU u Srbiji pružila dovoljnu podršku težnjama LGBT zajednice da organizuje Prajd šetnju?

U svim svojim kontaktima sa Vladom i nadležnim organima na najvišem nivou Delegacija EU je uvek podržavala konkretno ostvarivanje slobode okupljanja LGBT zajednice u Srbiji. Takođe bih napomenuo da je Prajd vrlo važan element vidljivosti LGBT populacije, ali on ne rešava sve probleme sa kojima se oni svakodnevno suočavaju te mi radimo u širim okvirima da bismo poboljšali situaciju u kojoj se nalazi LGBT zajednica u Srbiji.
Predstavnici Delegacije su nekoliko puta ponovili da su prava LGBT osoba prioritet. Možete li nam reći šta to znači?
Homofobija, diskriminacija i zločini iz mržnje još uvek predstavljaju vrlo rasprostranjen fenomen u zemljama u procesu proširenja. Strategija proširenja EU 2013-2014, koja je objavljena prošlog oktobra, podseća da je EU u junu 2013. usvojila smernice za unapređenje i zaštitu uživanja svih ljudskih prava od strane LGBTI zajednice, kojima se određuje pravac spoljnog delovanja EU u ovoj oblasti. Evropska komisija se sistematski bavi pravima LGBTI zajednice na odgovarajućim forumima sa zemljama u procesu proširenja, kao i u pregovorima o pristupanju. Kasnije tokom ove godine biće organizovana regionalna LGBTI konferencija na visokom nivou sa ciljem da se pažljivo razmotre sadašnje stanje stvari i napredak koji je postignut, razmene pozitivne prakse i donesu operativni zaključci. U vrlo praktičnom smislu, budite sigurni da će prilikom procene napretka Srbije na svom putu ka pristupanju EU EK i zemlje članice nastaviti da poklanjaju posebnu pažnju pravima LGBT populacije, i to ne samo po pitanju Parade ponosa već i u pogledu rezultata koji se postižu u borbi protiv diskriminacije. Pri tom smo, na primer, bili u kontaktu sa nadležnima oko pretnji koje je GSA primila ovog proleća i Ambasador Devenport je posetio sedište GSA u znak solidarnosti protiv pretnji LGBT aktivistima.

LGBT organizacije u Srbiji nikada nisu dobile finansijsku podršku od EU za svoje predloge projekata. Šta mislite, u čemu je problem?

Zapravo, to nije tačno. Evo, da vam dam primer: LABRIS i Gayten LGBT u partnerstvu sa Društvom Studentski kulturni centar – ŠKUC su dobili bespovratna sredstva u iznosu od oko 93.000 evra za projekat “Bezbedni i jednaki: nediskriminacija i upravljanje raznolikošću u zapošljavanju”. Zatim, i druge organizacije civilnog društva koje su aktivne u različitim oblastima, uključujući i prava LGBT osoba, su dobile bespovratna sredstva za projekte vezane za zaštitu i unapređivanje prava LGBT zajednice. Heartefact Fund je dobio bespovratna sredstva za projekat “Intruders” (“Uljezi”) koji doprinosi osnaživanju i socijalnoj inkluziji LGBT zajednice, dok je Centar za napredne pravne studije dobio bespovratna sredstva za projekat “Borba protiv diskriminacije i razvijanje kulture tolerancije kroz dijalog, pravnu reformu i aktivno praćenje diskriminatorne prakse” koji je bio fokusiran na probleme LGBT osoba. Dozvolite mi da vas podsetim da Delegacija EU svake godine objavi 2 poziva za podnošenje projektnih predloga za organizacije civilnog društva – EIDHR i CSF, čiji je prioritet “povećanje inkluzivnosti i pluralizma civilnog društva, na primer, kroz podršku aktivnostima i podizanje kapaciteta novih ili fragilnih organizacija civilnog društva koje su osnovale grupe čiji interesi nisu dovoljno zastupljeni ili koje na drugi način doprinose osnaživanju tih grupa (npr. manjinske grupe, LGBT grupe, osobe sa invaliditetom, deca i mladi, interno raseljena lica, itd.)”. Stoga bih snažno ohrabrio LGBT organizacije da učestvuju i predstave projekte, u skladu sa uslovima objavljenog konkursa.

Mnogi smatraju da sve što se u Srbiji radi u pogledu ljudskih prava i antidiskriminacije, radi se pod pritiskom EU ili SAD, bez ikakve inicijative od Vlade Srbije. Da li se slažete s tim?

Želeo bih da podsetim da EU ne poguruje “nova prava” ili “posebna prava”. Nema ničeg novog ni posebnog u pravu na život i bezbednost pojedinca, pravu na slobodu od diskriminacije i pravu na mirno okupljanje, kada je reč o Paradi ponosa. Ova prava su utemeljena u Ustavu Srbije i moraju se omogućiti državljanima Srbije bez obzira na njihovu seksualnu opredeljenost ili rodni identitet. Naravno, EU traži od zemalja-kandidata, kao što je Srbija, da usaglase zakone i propise sa standardima EU, ali to nije stvar pritiska već način na koji proširenje funkcioniše. Očigledno je da usvajanje zakona i propisa nije dovoljno; njihovo sprovođenje je od suštinske važnosti, kao i njihova “internalizacija” – šira javnost treba da bude obaveštena te su, u tom smislu, kampanje za podizanje svesti ključne; policija, sudije, tužioci i državni službenici moraju da se obuče kako da se odnose prema senzitivnosti i percepcijama LGBT osoba.

Redovno podsećamo nadležne da oni mogu da imaju ključnu ulogu u promeni svesti celokupnog društva i odnosa prema LGBTI osobama, jer je za negovanje odgovarajućeg društvenog konteksta neophodna više proaktivna uloga političara.
Kako LGBT organizacija može da iskoristi proces evropskih integracija u svoju korist?

Organizacije civilnog društva se pozivaju da prate i daju konstruktivne kritike kako bi se osiguralo ispunjenje obećanja i preuzetih obaveza. LGBT organizacije takođe mogu da imaju koristi od razmene iskustava sa nevladinim organizacijama iz zemalja članica koje su imale slične probleme u prošlosti u svojoj borbi za prava LGBT populacije.

Kakve su vaše impresije o životu LGBT osoba i LGBT sceni u Beogradu?

LGBTI osobe su građani Srbije kao i svi drugi: oni brinu o privredi, zdravstvu, obrazovanju, o budućnosti zemlje. Ali, pored toga imaju i drugih briga: da će ih porodica, prijatelji, kolege odbaciti, da će postati žrtve diskriminacije ili fizičkih napada. Nedovoljna vidljivost u javnosti i opstajanje stereotipa u društvu još uvek predstavljaju veliki izazov za ovdašnju LGBT zajednicu. Na LGBT sceni je relativno živo, ali verujem da ima mesta za boljitak jer je potražnja sigurno veća od ponude.

0 Shares