Tatjana Nikolić je poreklom iz Čačka, mada već sedam godina živi u Denveru (SAD, Kolorado). Na društvenim mrežama je poznatija kao Papjana, a ideju za taj nadimak je dobila na osnovu greške na računu za internet, prvom prispelom u Americi. Zahvaljujući britkom humoru, postala je Instagram i YouTube senzacija. U svojim videima, Papjana posmatra svet kako iz svoje, tako i iz perspektive svojih roditelja, oslikavajući tako dve generacije. Šale joj se zasnivaju na našem, srpskom mentalitetu. A teme joj sežu od bezazlenih poput rasprava o stihovima folk pesama, do onih krucijalnih vezanih za LGBT+ aktivizam.
Kako je sve ovo počelo, da li se sećaš svog prvog videa?
Iskreno, sve je to počelo nekako usput. Snimala sam videe kako mi je koji padao na pamet jer mi je bilo zabavno da to radim. E, onda se nakupilo nekoliko videa koji su se ljudima dopali, pa sam dobila ideju da napravim poseban profil samo za te svrhe. Iskreno, nisam ni sanjala da ću ikada stići do 25 hiljada pratilaca.
Da li si dobijala negativne komentare na onim videima sa LGBT+ tematikom?
Iznenađujuće, ali ne. Bilo je, naravno, par izuzetaka, ali svi moji videi sa tom tematikom su prolazili mnogo bolje nego što sam ikad očekivala. Srećna sam zbog toga jako jer, na neki svoj mali način, ipak vidim promenu u društvu, generalno.
Koliko smatraš da je sloboda govora zastupljena u Srbiji?
Kao što rekoh, mnogo je bolje nego ranije, ali nije to još uvek ni blizu toga kako bi trebalo da bude i kako je u svim uređenim zemljama. Amerika je prvi primer slobode govora. Mada su ovde i te kako preterali sa tim, po mom mišljenju, ali to je već neka druga tema. Ali korak po korak, mišljenje po mišljenje i mi u Srbiji ćemo stići na cilj za jedno pedesetak i kusur godina. (smeh) Što se konkretno LGBT populacije tiče, meni je mnogo drago što se dosta javnih ličnosti, koje nisu deo te grupe, oglasilo u više navrata, kao na primer Nataša Bekvalac, Jelena Karleuša, Sara Jo, Goca Tržan, Sajsi MC i mnogi drugi. I svim tim ljudima želim da kažem jedno veliko HVALA.
Pričajući o LGBT+ pravima, koliko se situacija u Americi razlikuju u odnosu na Srbiju?
Mnogo se razlikuju zato što ovde, u Americi, ljudi u ogromnoj većini imaju prava da budu to što jesu. U Srbiji, koliko god bilo bolje nego pre, i dalje nije to to. Mogu oni da menjaju zakone i uvode prava za gej populaciju do prekosutra, ali to neće postići mnogo dok se celo društvo kao takvo ne promeni i ne osvesti.
Da snimaš na engleskom, za američku publiku, koliko bi se tematika razlikovala?
Baš bi se dosta razlikovalo. Jednostavno, mentalitet ljudi ovde i tamo su nebo i zemlja, tako da oni ne bi razumeli devedeset devet posto mojih fora čak i kada bi im prevela sve što govorim. Ja volim naš mentalitet, generalno govoreći, i baš zato ne snimam na engleskom, već na srpskom, samo za naše podneblje. Na kraju krajeva, ja sam ‘naša’, gde god živela i uvek će tako biti.
Jedan tvoj video posebno volim. U njemu glumiš dve osobe. Jedna čita vesti drugoj. U vestima su katastrofe i tragedije. Ali sve to osobu koja sluša ne dotiče. Međutim kada se dođe do LGBT teme, odnosno do prava za porodicu, ona tek tada reaguje i sledi haos i osuda.
Čini li ti se da nam kao društvu nedostaje empatije? A da je mržnje previše?
Empatije nam ne fali, tu smo uvek kad je tuga u pitanju. Ali svakako smatram da je mržnje previše, pogotovo prema ljudima koji ne ugrožavaju apsolutno nikoga. Nikada nisam razumela logiku da bilo ko mrzi gej osobu samo zato što je gej. Neko je ili dobar ili ne, a to šta radi u svoja ‘četiri zida’ je samo stvar te osobe i ničija više. Baš kao i kod strejt ljudi ili bilo koga, zapravo. Privatnost je privatnost i svi je zaslužuju. A što se tiče onih ljudi koji su ubeđeni da je homoseksualnost prenosiva, o tome zaista nemam živaca da komentarišem. To su ljudi koji ne vide dalje od svog nosa, ako i toliko, i ljudi sa kojima jednostavno ne vredi raspravljati jer im pamet i logika nisu baš jača strana.
U drugom videu daješ do znanja koliko bi lako bilo deci objasniti šta je to ljubav između istopolnih parova. Istina, kada bi se o toj tematici više govorilo, stvorilo bi se buduće nehomofobično društvo. Koji su adekvatni koraci? Da se u medijima o tome govori, seksualna edukacija u školama?
Smatram da bi deca u svim školama trebalo da uče o tome i da bi sve to pod hitno trebalo da se normalizuje, ali svi znamo da još mnogo treba da se vozimo dok ne stignemo do te stanice. Kada bi deca od malih nogu učila da su neki ljudi ovakvi, a drugi onakvi i da tu nije u pitanju izbor već priroda, ne bi ni izrasli u ljude koji mrze bilo koga zato što voli Petra, a ne Milicu. Adekvatni koraci su da jednostavno svi iskazuju svoje mišljenje koliko god je to moguće. Naravno, govorim o svestranim ljudima koji podržavaju ljude da budu to što jesu. To kroz šta mladi gej ljudi u Srbiji prolaze je strava i užas i niko, ama baš niko, ko sam nije kroz to prošao, ne može ni da sanja koliko je teško. Zaljubljenost je najlepše moguće iskustvo u skoro svačijem životu i svi zaslužuju da to iskuse. Ali, na žalost, postoji mnogo strejt ljudi koji se slažu da je zaljubljenost najlepše iskustvo, ali ipak smatraju da samo određeni ljudi imaju prava na to. E, kada ti ljudi stave prst na čelo i prisete se kako su se oni osećali na početku neke svoje velike ljubavi, kako su bili neuništivi, kako su leteli po nebu i kako je to nešto što svi zaslužuju, onda će doći do pravih primena. To je koren celog ovog problema. U tome je cela suština.
Možeš li da ispričaš o raspravi koju si imala sa ženom koja je tvrdila da je LGBT bolest? Ta priča je izazvala veliku pažnju.
U pitanju je profil ‘Mama Vaspitačica’. Neko mi je poslao te njene storije u kojima tvrdi da je sve to bolest i gde se razbacuje nekim ‘činjenicama’ koje veze s mozgom nemaju. A pošto je, kako i sam naziv njenog profila kaže, jedna MAMA i jedna VASPITAČICA u pitanju, nisam mogla da dopustim da sve to prođe neprimećeno jer je ta žena, na žalost, uzor mnogim mladim ljudima, kao i svojoj deci. Ispričala sam u nekoliko storija šta se dešava i reagovalo je više ljudi nego što sam ikada mogla i da zamislim. Slali su joj poruke i prijavljivali njen profil. Neki su čak pravili i lažne profile samo da bi je nekoliko puta prijavili, ali nismo uspeli u gašenju njenog profila jer je ona u međuvremenu sklonila te gluposti koje je pisala, pa Instagram nije mogao da pronađe ništa loše na njenom profilu. Doduše, meni nije ni bila glavna namera da joj se ugasi profil, već da joj se stane na put da više ne izjavljuje takve gluposti jer utiče na mnoge mlade ljude i to je zaista veliki problem. Ko zna koliko dece koju ona vaspitava će ostati osakaćeno do kraja života mrzeći sebe ili druge, zato što ih je jedna od prvih osoba, koja ih je oblikovala kao male, tako naučila i vaspitala. To su mnogo ozbiljne stvari. Najgore od svega je to što se ta osoba krije iza tog profila. Da je to neko ko smatra da priča ispravne i tačne stvari, pokazala bi svoje lice i ne bi je bilo sramota toga što priča. Čista logika. Ali dobro, bar me je slatko nasmejala jer je, između ostalog, napisala i da su joj sve kritike dobro došle, misleći da ih neće biti, a onda blokirala sve do jedne osobe koje su joj pisale i protivile. A to ‘izvinjenje’ koje je na kraju uputila može da obesi mačku o rep, pošto se i te kako videlo da to radi na silu zato što ju je napalo nekoliko stotina ljudi. Ali dobro, dokle god smo je sprečili da pominje tu temu ubuduće i piše svoje ‘činjenice’, ja sam zadovoljna.
Vratimo se na tvoje videe. Kako oni uopšte nastaju? U nekim od njih se sve čini tako spontano, kao da govoriš ono o čemu razmišljaš u datom momentu, pogotovo u onima u kojima na primer raspravljaš o tekstovima popularnih pesama. Postoji li scenario ili jednostavno pričaš šta ti je na umu?
Ne postoji nikakav scenario. Ponekad se desi da zapišem redosled rečenica da bih lakše snimila neki video, ali to je samo u ‘cik-cak’ videima gde glumim više ljudi, pa mi planiranje unapred mnogo olakšava stvar. A inače, u devedeset posto slučajeva, samo krenem da snimam, pa šta bude.
Koji savet bi dala mlađoj sebi?
Postoji samo jedan savet koji bih dala mlađoj sebi: ‘Ne čekaj do ponedeljka da kreneš sa dijetom i preskoči to treće parče torte, aman zaman’.
Ko su tvoji uzori ili heroji?
Moji uzori i heroji su svi oni ljudi koji se zalažu za ono u šta veruju, ma koliko bili osuđivani, i svi oni ljudi koji brane slabije, šta god da je situacija. To su jedini heroji koji su nam potrebni i koji me zanimaju. I Meril Strip.
Razgovarala: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 59 – april 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
