Čest (ali i zdravorazumski mudar i provereno efektan) savet mladim piscima (i drugim umetnicama, naravno) je da pišu, da stvaraju ponajpre o onome što dobro poznaju ili, još bolje, što dobro poznaju i osećaju, ali i prepoznaju kao značajno za preneti, saopštiti, predočiti drugima, onima sa suprotne strane tog stvaralačko-konzumerističkog dogovornog „ortakluka“. To, dakle, jeste savet sasvim na mestu, koji čak u samom svom idejnom zametku zvuči potpuno smisleno, možda čak i aksiomski opravdano. Ali šta se zbiva kada je…...