Na Banjalučki Jelen Demo Fest otišli smo i iz jednog dodatnog razloga, nastupao je Guano Apes, i saradnica Optimista Tamara Laketić ne bi dopustila da je išta spreči da konačno razgovara sa front-ženom benda, Sandrom Nasić. Uhvatila ju je posle nastupa i ukrala joj desetak minuta. Pitala je o njenoj karijeri, učešću žena u muzičkoj industriji, ali i o nekim privatnim stvari koje je retko ko pored Tamare znao, ali sada znamo!
Kako ti se čini Jelen Demo Festival i ovogodišnji učesnici?
Sandra: Od bendova sam uspela da čujem samo prethodni bend “Hladno pivo”. Mislim da su bili odlični, atmosfera na bini i u publici je bila neverovatna, slušala sam publiku kako peva i dobro se zabavlja. Sjajna energija!
Šta misliš o muzici danas, da li je to i dalje muški posao ili danas ima više prostora za žene? Koliko se promenilo u odnosu na vreme kada si ti počinjala?
Sandra: Srećom, promenilo se. Ako pogledaš sada muzičku scenu videćeš da ima više žena, poznatih pevačica poput Bijonse, Lejdi Gage, Rijane, Robin iz Švedske. Treba spomenuti i Ejmi Vajnhaus koja nažalost više nije sa nama, ali je veoma bitna. Mislim da je trenutno muzička scena više u ženskim rukama. Drugo je rokenrol svet, koji je i dalje više muška stvar, ali mislim da stvari i u toj sferi idu na bolje. Mislim da cela stvar dosta zavisi od žena samih. Kada naprave rok grupu, neke žene i devojke se plaše da izađu na scenu i da ne budu “samo slatke”; mnoge imaju tu barijeru u glavi, govore sebi stvari poput “Ovo je preteško, plašim se.”
Spomenula si Bijonse i Rijanu; primetila bih da su one samo performativne izvođačice, nisu autorke svojih tekstova i/ili muzike.
Sandra: Ako govorimo o velikoj muzičkoj industriji veoma je važno da imamo poznate zvezde poput Bijonse, Lejdi Gage… Imamo dosta muzičarki koje rade veliki posao same i za to su plaćene i poštovane, kao Robyn iz Švedske. Spomenula sam ih zato što su one poznata imena u velikoj muzičkoj industriji. Pre 10 godina sam se žalila kako nam nedostaju žene u muzici, i to puno, danas sam ponosna na sve ove žene i mogu samo da kažem Uspele smo! Naravno i dalje ima prostora, ako znaš na šta mislim? Mislim da su žene i dalje previše stidljive jer da bi se dobilo poštovanje drugih nije dovoljno samo da budeš dobra u onome što radiš, moraš da imaš mu*a da izađeš na scenu i da pokažeš da si dobra, dobra kao bilo koji drugi muškarac. Na primer ja ne umem da čitam note ali sviram i bavim se muzikom. Osećam da ženama nedostaje više samopouzdanja na sceni. Na primer, Lejdi Gaga zna kako to da izvede, ona ima mu*a i zna šta radi, zato je i poštujem! Mislim da bi trebalo da bude više takvih iskoraka.
Kada si počinjala, da li su neke umetnice uticale na tebe?
Sandra: Nisam imala idole kao tinejdžerka. Naravno, Madona me je impresionirala 1980-ih. Kako god da su je ljudi videli, ja sam je poštovala zato što je uvek bila… over the top, ako me razumeš. Takođe je ponekad bila veoma politična. Bilo joj je zabranjeno da dođe u Rim, zbog spota Like a prayer. Mislim da je ona jedna od najvećih umetnika ikada, nebitno da li vam se sviđa njena muzika ili ne. Čak iako ne komponuje, već samo izvodi, mislim da ima dobru poruku i da je bila veoma bitna za devojke, zato što ima mu*a. Nije mi bila uzor, ali sam joj se divila. Nisam htela da budem kao ona, htela sam da se bavim rok muzikom. Sviđa mi se njen stav jer se ničega ne plaši. To je najbitnije za umetnike, da kažu ono što žele. Kada sam počinjala u muzici na mene je uticalo dosta muških muzičara poput Deftones, Rage Against the Machine… Oni su veoma prirodni, ne moraju da budu seksi, to je nešto što sam i ja usvojila, kada sam počinjala i nikad se nisam trudila da budem seksi. Danas sam prevazišla to, odradila sam svoj posao i danas volim da se poigravam i sa svojom “ženskom” stranom. To je isto snaga. Mnogo umetnica ima takvu snagu i moć. i dalje imam idole poput Tine Tarner, i veoma volim Kejt Buš. Zapravo, postoji mnogo žena koje volim.
Tvoj prvi solo album “The Signal” izašao je 2007, kada možemo da očekujemo sledeći solo album?
Sandra: Drugi “Signal” (smeh)? Imam dosta spremljenih pesama koje čekaju da budu objavljene i mislim da ću to uraditi u jednom trenutku, samo ne znam još uvek kad. Iza svake muzike stoji nekakva konstrukcija i meni su potrebni novi muzičari, prijatelji koji će svirati i potrebno mi je vreme za to, koje nemam kad radim sa Guano Apesom. Ako nađem vremena možda se novi album desi već sledeće godine, jer već imam spremljene pesme, videćemo.
Pošto si fan fudbala, da li gledaš i ženski fudbal?
Sandra: Gledala sam Svetsko prvenstvo jer je učestvovala reprezentacija Nemačke, a oni su najbolji fudbalski tim. Gledanje fudbala je nešto što mi je ostalo od tate, on je bio fudbalski trener u Nemačkoj i odrasla sam uz fudbal. U slobodno vreme volim da gledam fudbal i to je privatni deo mog života.
Da li sebe smatraš feministkinjom, i šta misliš o tome?
Sandra: Nikada sebe nisam smatrala feministkinjom jer, da tako kažem, lično nisam imala potrebe za feminizmom. Nisam odrasla sa tom razlikom da je žena manje vredna od muškarca. To je možda moja sreća što mi nikada niko nije rekao “To nije za devojčice, to ne treba da radiš, treba da paziš na manire, treba da budeš lepa i tiha i da znaš kako da kuvaš”. Mislim da to dosta zavisi od roditelja.
Šta očekuješ od najnovijeg nastavka Ratova zvezda, pošto znam da ti je to omiljeni film?
Sandra: Da… (smeh) Što se tiče Ratova zvezda totalno sam kao neko dete, mislim da je predivno što je Džordž Lukas pozvao originalnu postavu za nastavak, Harison Forda i Keri Fišer koja je glumila princezu Leju, i iskreno, veoma sam uzbuđena.
Šta misliš o LGBTIQ pravima, da li podržavaš?
Sandra: Ne znam kako je u Srbiji, možeš mi reći nešto?
Pa, stanje nije najsjajnije, trenutna situacija je da je crkveni poglavar okrivio LGBT populaciju i Končitu Vurst za poplave koje su zahvatile Srbiju; uzgred hvala ti na podršci i apele koji si uputila putem fejsbuka.
Sandra: Pričala sam o tome već na nemačkoj televiziji sa jednim nemačkim pevačem, o religiji i crkvi; mislim volim ono što dolazi iz religije, ljubav i poštovanje, dobrobit, ali mislim da crkva i dalje ima problem sa imidžom. U Nemačkoj smo imali taj skandalozni slučaj sa pedofilom sveštenikom i to je zaista užasno, i čula sam da je papa zvao žrtve i izvinjavao se, mislim da je to odličan korak. Mislim da je crkva konačno shvatila da više ne može da kontroliše ljude kao nekada, pa ni LGBT populaciju, tako da mislim daje vreme da crkva shvati da ne može više to da radi jer će izgubiti ljude. Mislim da ljudima treba dati vremena, za nekih 20 godina stvari će sigurno biti drugačije. Ne mogu da verujem da bi hrišćanin to rekao!
Razgovarala: Tamara Laketić
