Oliver Frey „Zack“ je ilustrator i crtač stripova koje je radio tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Rođen je u Švajcarskoj 1948. godine.

Prvi put se zainteresovao za crtanje kada je imao osam godina. Njegova porodica se, mislili su samo privremeno, preselila iz Švajcarske u Englesku, a on je tamo otkrio stripove koje je kupovao i precrtavao. Kada su nastavnici saznali za ovaj njegov hobi ohrabrivali su ga da počne da se tome ozbiljnije posveti.

Osim njegovog pradede koji je bio slikar akvarela švajcarskih planinskih predela porodica nije imala nikakvih umetničkih sklonosti, ali su, u svakom slučaju, davali podršku malom Oliveru da nastavi sa crtanjem.

Na njega su najviše uticali britanski strip autori, kasnije i francuski. Za razliku od većine svojih kolega američki stripovi, osim Princa Valijanta, nisu imali nekog uticaja na njegov rad jer je superherojske stripove smatrao previše ekstravagantnim za svoj ukus.

Prvi samostalni strip je nacrtao kada je imao petnaest godina. U pitanju je bila istorijska avantura. Sa druge strane, tada je počeo da skicira i svoje „ilegalne“ radove u kojima je prikazivao svoje skrivene seksualne gej fantazije.

Nikada nije završio neku regularnu školu crtanja. Kada je imao šesnaest godina upisao je dopisnu kurs crtanja i dizajna. Dobio je tri debele knjige sa šezdeset lekcija koje je trebalo da savlada. Iz tih knjiga naučio je sve što znao o crtanju figura, perspektivama, kompoziciji, tuširanju i slikanju. Učio je u radio tempom koji mu odgovara, a kada bi završio jednu lekciju sve svoje radove je slao u centralu škole, u Amsterdamu, na ocenjivanje. Sve ovo je bilo prilično skupo, ali njegov otac, koji je sve to plaćao, je smatrao da se ovo isplati.

Prvi radovi koje je objavio nisu bili stripovi, nego ilustracije Drugog svetskog rata za vojni magazin. Ovaj posao mu je omogućio da plaća studije filma (hteo je da postane režiser). Dve godine posle završene škole bezuspešno je pokušavao da se bavi filmom. Čak se na dve godine vratio i u rodnu Švajcarsku. Na kraju je uspeo da se zaposli kao ilustrator za omladinske časopise i knjige.

Prvi put je počeo da objavljuje radove sa gej tematikom za časopis HIM. Kada je kupio jedan broj ovog magazina, u njemu je našao na jedan prilično traljavo urađeni strip. Znao je da on može da uradi bolje od toga, tako da je poslao jednu svoju priču koju je uredništvo prihvatilo i objavilo. Za HIM je uradio još nekoliko ilustracija pre nego što je ovaj časopis ugašen.

Nakon ovoga, jedan od bivših urednika HIM-a je osnovao sopstveni gej časopis gde je angažovao Olivera da crta stripove. Oliver je tom prilikom stvorio junaka Rogue-a, markantnog zavodnika i seksualnog predatora koji juri za svakim slatkim dečkićem na kojeg naiđe. Oliver je crtao Rogue-a, a zgodni dečaci u stripu su predstavljali njega samog.

Reakcije na ovaj strip su bile pozitivne, naročito među starijom publikom, koja je, za razliku od mlađih disko ere, i dalje neautovana konačno mogla da „iživi“ neke svoje želje čitajući ovaj strip.
Osamdesetih godina Oliver Frey, sa roditeljima i bratom, radi u porodičnoj kompaniji koja se bavila prodajom video-igrica. Uz igrice su slali i kataloge koje je on ilustrovao. Njegova ideja je bila da pokrenu kompjuterski časopis posvećen video-igrama. On je, naravno, bio glavni ilustrator. Tokom tih godina nacrtao je brdo ilustracija za gejmerske, SF, horor magazine po kojima je i poznat u strejt svetu.

U jednom trenutku je ukapirao da ima dosta svojih gej hardkor radova koje je crtao tokom godina, a nigde ih nije objavljivao. Ponudio ih je uredništvu časopisa Meatmen koje ih je i prihvatilo. Za njih je objavio možda svoja najpoznatija gej dela poput Slaves to Lust, Message to the Emperor ili Bike Boy. Zbog ovih radova je i počeo da se potpisuje kao Zack, nadimkom kojim je i poznat u gej pornografiji, da bi se na neki način distancirao od svojih radova koji nisu bili gej i koje je objavljivao za izdavače koji nisu imali nikakve veze sa pornografijom.
Tokom crtanja, ne koristi žive modele, već samo svoju maštu. Smatra da bi korišćenjem tuđih fotografija ili radova koristio neku tuđu imaginaciju i time ograničavao ogromnu maštu svog libida.

Javno je autovan i u stabilnoj je vezi koja je počela još sedamdesetih godina i traje do danas.

Piše: M. Aranđelović

Related Posts