Martin Šerman
Izopačeni
Režija: Andrej Nosov
Igraju: Radomir Vujović, Boris Ler, Branko Cvejić, Alban Ukaj, Miloš Isailović, Strahinja Lacković, Draško Adžić
Postoje predstave koje, gledano u kontekstu u kojem su nastale ili se igraju, samim svojim događanjem predstavljaju društveni događaj prvog reda. Pozorište se uvek interesovalo za socijalne autsajdere bilo kog tipa, ali su gej ljudi, ako ne računamo karikirano feminizirane likove u vodviljima i pučkim komedijama, relativno kasno ušli u mainstream interesovanja pozorišnih autora. Ipak, za nekih četrdesetak poslednjih godina gej drama je prešla veliki put od „Kaveza za ludake“ preko „Momaka iz benda“ sve do drama Toni Kušnera čiji „Anđeli u Americi“ predstavljaju jednu od najvažnijih drama prošlog veka . Važna stepenica u tom razvoju svakako je i drama Martina Šermana u kojoj se po prvi put progovorilo o stradanju gej ljudi pod nacizmom. Naravno, Šermanova drama govori o mnogo čemu drugom, od mehanike ljubavne veze pa do jednog sirovog, ali otrežnjujućeg pogleda na ljudsku seksualnost i njenu socijalnu ulogu. Sve u svemu, postavljanje Šermanovog teksta na srpske scene, sa svim kontekstima i „čitanjima“ koje to može da donese, predstavlja važan datum posebno stoga što je reč o dobroj, pažljivo izbalansiranoj i precizno postavljenoj predstavi. Ono što je veliko dostignuće i uspeh predstave je činjenica da je verovatno po prvi put homoseksualcima na domaćim scenama dato pravo na seksualnost. Junaci ove drame, koje Nosov pažljivo i diskretno asocijativno povezuje sa Srbijom danas, su ljudi od krvi i mesa, nisu stereotipi, čak ni pozitivni, ali se ne pravdaju zbog onog što jesu. Dramaturški postavljena kao niz segmenata, od kojih svaki ima jedan dominanti akcenat, predstava zaseca u veliki korpus različitih tema od kojih se najveći broj zapravo bavi ljudskom prirodom, gde je seksualnost tek deo veće priče. Scene prisilnog rada u logoru upravo najbolje ilustruju svu kompleksnost ovog teksta, istovremeno je to politički statemant, ali i rafinirana analiza ljudske psihe koja hrabro zalazi i u one tamnije strane ljudske prirode. Ono što je posebna vrednost predstave je velika posvećenost sjajnog glumačkog ansambla, gde se posebno izdvajaju zaista izvanredni Radomir Vujović, Boris Ler i Alban Ukaj. Važna i dobra predstava koju ne bi trebalo propustiti.
Piše: Boban Jevtić
Martin Šerman
Rođen 1938. godine u Filadelfiji (S.A.D.). Diplomirao dramsku umetnost na Boston University Colege of Fine Arts. Jedno vreme se bavio glumom u okviru čuvenog dramskog studija Actors Studio. Dramski pisac i scenarista. Proslavio se 1979. godine dramom ‘’Izopačeni’’ (‘’Bent’’) koja je izvedena u više od trideset zemalja sveta i na osnovu koje je 1997. godine snimljen film u režiji Šona Matijasa i uz učešće Klajva Ovena i Mika Džegera. Premijera komada je održana na Vest Endu u Njujorku, da bi produkcija kasnije bila premeštena na Brodvej. Autor je više od 20 dramskih tekstova koji su izvedeni u preko pedeset zemalja. U svojim delima se bavi ljudima sa margine i istražuje različite oblike diskriminacije. Od 1980. godine živi i radi u Londonu. Njegove drame su više puta nominovane za Pulicerovu nagradu i nagradu Toni.
Andrej Nosov
Rođen 1983. godine u Prokuplju. Student je treće godine pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pre dramskih studija bavio se ljudskim pravima. Vodio realizaciju velikih projekata namenjenih mladima, regionalnoj saradnji i suočavanju sa prošlošću. Neki od najznačajnijih projekata su Dani Sarajeva u Beogradu, regionalna mreža Inicijative mladih, programi obrazovanja o prošlosti, kao i brojni drugi. Radio je kao novinar za dnevnik Danas i radio Slobodna Evropa. Osnovao je i sedam godina bio na čelu Inicijative mladih za ljudska prava. Osnovao je i vodi Hartefakt fond od 2009. godine. U toku studija režije asistirao Dejanu Mijaču na predstavi ’’Višnjik’’ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Jovanu Ćirilovu na predstavi ’’Izleti u Rusiju’’ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
