Pitanje iz naslova teksta jedno je od najčešće postavljanih među gejevima, danas podjednako kao i nekad, samo se odgovor na njega u potpunosti izmenio. Ako se osvrnemo na godine u kojima su gejevi diskreciju negovali zbog sebe samih jer sopstvene gej sklonosti nije bilo moguće javno iskazati, što i nije bilo tako davno, shvatićemo da oni po istom principu u javnost nisu iznosili ni informacije o istim sklonostima drugih pripadnika njihove manjinske grupe. I ne samo to, svesrdno su osuđivali one koji su to na bilo koji način radili. Diskrecija je dakle bila nešto što se među gejevima veoma cenilo i poštovalo. Štaviše, pravilo diskrecije je možda jedina stvar zbog koje je ova manjinska grupa nailazila na poštovanje čak i onih kojima njihov način života nije ni malo blizak, a pre svega njihova seksualna orijentacija. Paradoksalno ili ne, na ovom principu međusobnog poštovanja privatnosti, gejevima su posebno zavidele žene. Psiholozi to objašnjavaju činjenicom da se one uglavnom žale kako u okviru svoje zajednice najteže uspostavljaju princip uzajamnog poverenja i diskrecije ili najprostije rečeno: princip čuvanja tajne bilo koje vrste, što je nesporno nešto na šta se i one same međusobno najviše žale, teško ga uspostavljajući čak i onda kada se zajednički bore za svoja prava. Tračarenje i podmetanje noge u smislu otkrivanja upravo onih tajni koje bi neka od njih najviše želela da sakrije postalo je nešto što se, pežorativno ili ne, u svakodnevnoj komunikaciji neretko definiše kao „ženski princip“ u međuljudskim odnosima. Zlobnici bi sada rekli kako je on poslednjih godina zahvatio i gej zajednicu, pa je diskrecija postala klimava kategorija i u njihovom timu u kome je nekada većina odnosa, kao što je na početku naglašeno, funkcionisala upravo po postulatu suprotno pomenutom „ženskom principu“. Diskrecija sada ne samo da je među gejevima retkost već se ona često i kritikuje, pa se postavlja pitanje zašto je tako s obzirom na to da se sigurno nećemo složiti sa pomenutim zlobnicima kako je to posledica ženskog „mindseta“ koga je među gejevima bilo i ranije pa nije bio prepreka poštovanju pravila privatnosti pogotovu na polju seksa koji sam po sebi predstavlja čin ljudske intime te ako je razgovor o njemu sveden na svoju najbanalniju varijantu u vidu samo i isključivo informacije o tome ko je koga jebao onda on ne bi ni trebalo da nam bude tema; ako se o seksu priča samo kako bi se tračarilo onda je o njemu bolje ni ne govoriti uopšte.

No, vratimo se na gejeve i njihov novonastali odnos sa diskrecijom. Iako će vas većina njih, posebno ukoliko ih upoznajete online pitati da li ste diskretni, neretko i sami obećavajući njeno poštovanje, retko ko će diskreciju zaista i ispoštovati. Stručnjaci za savremene međuljudske odnose ističu dva uzroka takvog ponašanja. Jedan nije usko vezan za gej populaciju i odnosi se na to da je diskrecija u svetlu savremene potrebe za ogoljavanjem potpuno devalvirana. U prevodu, ljudi danas gotovo da uopšte ni ne znaju šta ona kao moralna kategorija predstavlja. Ovo posebno pije vodu ukoliko živite u Srbiji i koristite najpopularniji internet pretraživač te u njega ukucate reč diskrecija. Ne samo da vam on neće na prvu izbaciti bilo šta što će vam objasniti šta ona u okviru međuljudskih odnosa znači već će vam umesto toga pred oči iskočiti najpopularniji i najpregledaniji postovi a svi oni su vezi sa izvesnom pojavom poznatom kao Maca Diskrecija, koja je pak oličenje svega što je upravo suprotno diskreciji i pravilima kućnog odgoja i lepog ponašanja. Ako pokušate pretraživaču da pojasnite šta vas konkretno zanima te uz reč diskrecija stavite reči odnosi, seks i slično, onda vam osim Mace ništa drugo neće ni biti ponuđeno. Čak i ako uz nju kucate prefiks „gay“, opet ste osuđeni na Macu ili eventualno neki gay forum na kome se neki ljudi bave ovom temom, otkrivajući nam ono što stručnjaci navode kao drugi potencijalni uzrok devalvacije diskrecije među gejevima a to je da oni usled sve veće potrebe da se autuju i da se što više njihovih istomišljenika autuje na diskreciju gledaju kao na autohomofobiju, kukavičluk i „ormarisanje“ kao direktan antipod autovanju, sa čim ona gotovo da uopšte ne mora biti u vezi. To nam onda pokazuje da gejevi, iako po difoltu liberalni i tolerantni (ili se to barem od njih zbog duge istorijske marginalizovanosti očekuje) o poštovanju bilo čijeg prava na privatnost znaju taman koliko i ovde (pre)više puta pomenuta Maca. Istraživanje pokazuje kako većina njih, nebitno da li su sami autovani ili laju sakriveni iza nekog pseudonima ili lažnog imena i prezimena (ali u svojim komentarima uredno diskredituju nekog drugog po punom imenu i prezimenu), na diskreciju gleda kao na konzervatizam, pa čak i patologiju. U prevodu, ako ne želite okolo da idete i pričate koga ste sve jebali, ili još bolje ko sve je vas jebao, a najbolje koga su jebali vaši poznanici, vi ste paranoični i dalje živite u ormanu sopstvenog ili društvenog konzervatizma. Tako diskrecija postaje mana i prebacuje se čak i onima koji su autovani, možda čak i promiskuitetni, ali ipak diskretni jer ne osećaju potrebu da o tome pričaju na sva zvona ne zato što imaju problem da bilo kome otkriju svoje homoseksualne sklonosti već zato što smatraju da o seksu na najbanalniji način, koji smo već definisali, ne bi trebalo razgovarati. Oni su po definiciji onih autovanih i šatro liberalnih, konzervativni čak i ako o svojim seksualnim podvizima ćute samo zato što su možda vaspitani da o tome ne pričaju na sav glas ili su, najkraće rečeno, džentlmeni u onom tradicionalnom doživljaju te reči. Tako sada ne samo da ispada kako ne možete istovremeno biti i gej i džentlmen, već ukoliko ste ovo drugo onda ste maltene izvrgnuti podsmehu jer, „ne idete u korak sa vremenom“ pošto se u eri sveopšteg nemorala, ogoljavanja do nivoa primitivne banalnosti i nepoštovanja i sopstvene, a kamoli tuđe intime, „podrazumeva“ da treba da ogolite sve. U eri u kojoj drugi misle da znaju sve o vama samo zato što vas prate na društvenim mrežama, gde ljudi sebi daju za pravo da komentarišu apsolutno svaki vaš postupak, pljujući vas čak i ukoliko vas uopšte ne poznaju, obraćajući vam se već u prvoj poruci kao da ste zajedno na nekoj poljani krave ganjali sa slobodom da vas komentarišu kao da znaju sve o vama, ruši se i tvrđava zvana diskrecija. S obzirom na to da je sve odjednom postalo javno, ispada da takvo mora biti i ono što nekome kažete u poverenju, čak i ako se tiče vaše intime i usko je vezano za vaše seksualne sklonosti kakve god one bile i upravo na toj prepreci gejevi sve više padaju, ali ne samo oni. Izbeći malograđanski pristup ako nekome pričate o svojim seksualnim iskustvima postalo je gotovo nemoguće „in general“, jer danas je takvo vreme da o vama mora apsolutno sve da se zna. Čak i ako sa nekim imate seks i zamolite ga da to ostane među vama, tj. zamolite ga da bude diskretan, srećnik ste ako dotični to i ispoštuje, a ako mu u poverenju kažete i sa kim ste još imali seks, vi ste u najmanju ruku ludi jer svaki drugi gej će danas, tako pokazuju istraživanja, makar negde i makar nekome ispričati nešto što je od vas čuo u poverenju.

Na koncu, istražujući ovu temu kao i onu koja vas očekuje u sledećem broju, upoznao sam jednog beogradskog gej eskorta koji mi je uz kafu koja je ukazivala na to da se posle nje više nikada nećemo videti, najotvorenije moguće pokazao većinu likova sa kojima je imao seks i otkrio pregršt najintimnijih detalja vezanih za njihovu pojavnost. Mene je, međutim, u celoj toj priči zanimalo samo jedno: da li su neki od njih tražili od njega da bude diskretan i da ne priča okolo kako je sa njima imao seks. Odgovor da velika većina jeste ipak nije frapantan, frapantnije je to što im je on obećao da će tako zaista i biti, a onda mi potvrdio kako ja nisam jedini kome je ove detalje otkrio. Najfrapantnije je ipak njegovo opravdanje takvog nepoštovanja privatnosti iskazano rečenicom: „Neka se ne jebu okolo, ako ne žele da se to sazna“ i dopunjeno konstatacijom „Uostalom, danas više niko nije diskretan“. Mogao sam, naravno, da ga demantujem pogotovu u vezi sa ovim drugim navodeći mu, kao što bih mogao i vama ovde milion drugačijih primera i razloga zašto nije u pravu, ali mi je bilo jasno da nijedan od njih ne bi dopr’o do njega i da bi na svaki uz osmeh odgovarao u stilu prethodne „svi bi rekli“ – argumentacije, kao što ne bih dopr’o ni do vas ukoliko razmišljate isto kao on. Ipak, kao ilustraciju da postoje ljudi koji razmišljaju dijametralno drugačije navodim jedan drugi primer sa kojim sam se susreo istražujući jednu drugu temu par meseci ranije. Tada sam upoznao mladića približno istih godina kao prethodno pomenuti eskort, a koga je jedan, štaviše poznati beogradski gej glasnogovornik svesno i namerno zarazio HIV virusom, nakon čega su mu mnogi prijatelji i poznanici savetovali da otkrije identitet zlotvora čak ni ne da bi mu se osvetio već da bi druge upozorio, što on ipak nije uradio. Na moje pitanje zašto odgovorio mi je doslovce: „Meni moje vaspitanje i moral, koliko god povređen u ovom trenutku bio i koliko god ispravnim smatrao to što ću druge upozoriti na njega, ne dozvoljavaju da diskreditujem bilo koga i autujem ga u njegovo ime, pa čak ni pomenutog monstruma.“ Ako isključimo potrebu da bilo koji od ova dva postupka osuđujemo i ako im pristupimo krajnje neutralno, verujem da ćemo se složiti da ova dva primera ilustruju dve krajnosti prava na diskreciju u gej odnosima, ali i u odnosima koji uključuju seks, „in general“. Kojoj ćemo se mi sami, nebitno da li smo ili nismo gej, prikloniti isključivo je i samo naša odluka, a njena posledica je isključivo i samo onaj osećaj koji imamo kada ostanemo potpuno „nasamo“ sa njom… U sopstvenoj diskreciji.

Piše: Bogdan Petrović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.