„Moji roditelji su suviše dosadni da bi se razveli“
Bret Iston Elis je američki pisac, rođen 1964. godine u imućnoj porodici iz Los Anđelesa. Budući da je i sam pripadnik više srednje klase on, poput insajdera, u svojim romanima i pričama daje satiričan prikaz tog društva.
„Ti si lep dečko i ovde je samo to važno“
Njegova seksualnost je pod znakom pitanja. U intervjuima se različito izjašnjava, „zavisi od raspoloženja u kome sam u tom trenutku“, kako sam kaže.
Za sebe priča da ne voli da se određuje kao gej, strejt ili biseks i da je, tokom godina, uživao da pred različitim ljudima igra jednu od te tri uloge.
Jednom je svoje odbijanje da se deklariše objasnio umetničkim razlozima jer, kako kaže, ljudi bi njegove romane čitali, a njegove junake doživljavali, na jedan način ako bi se deklarisao kao gej, a na drugi način, ako bi se odredio kao strejt pisac.
Najčešće govori da je „neodređene seksualnosti“, mada, priznaje da prođe i šest godina između njegova dva seksualna odnosa sa ženama.
„Kao da je moj um važniji od mojih trbušnjaka“
Knjige su mu prevođene na 27 jezika, a karakterističan je po tome što ih povezuje istim likovima, koji su u jednom romanu nosioci radnje, dok u drugom igraju neku sporednu ulogu.
„Ovde možeš da nestaneš, a da i ne znaš da si nestao“
“Manje od nule” je prvi Ellisov roman koji je objavio 1985. godine, dok je još bio na koledžu. Glavni junak Klej, da bi se video sa porodicom i prijateljima, dolazi sa koledža Kamenden na božićne ferije u svoj rodni Los Anđeles.
On veoma brzo upada u kolotečinu neprestanih žurki i gluvarenja po gradu, šmrkanja kokaina i neobaveznog seksa. Kleja juri njegova bivša devojka Bler, koja misli da još uvek gaji neka ljubavna osećanja prema njemu, dok Klej pokušava da pronađe svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja Džulijana jer misli da on još uvek gaji neka prijateljska osećanja prema njemu.
„Kuda idemo? – Ne znam! – Ali ovaj put ne vodi nikud. – To uopšte nije važno. – Šta jeste? – Da smo mi na njemu, burazeru!“
Kada je objavljen ovaj roman je doživeo veliku popularnost. Ubrzo je po njemu snimljen i film. Današnjim čitaoci ove knjige mogu da budu suočeni sa kulturnim šokom tokom čitanja. Počevši od toga što junaci slušaju neke prastare stvari, tipa, Blondie, Princea, Duran Duran, The Clash, sve do činjenice da glavni junak kupuje novine u papirnoj formi, a na kraju čak i porno-časopise na trafici. Seks bez kondoma, fiksanje zajedničkom iglom u ovom svetu bez HIV-a je normalno. Mobilni telefoni ne postoje, a bogati klinci su otkrili nešto što se zove solarijum.
Još jedna knjiga, o još jednoj izgubljenoj generaciji. Ova knjiga je pokazatelj da je trebalo da prođe pedeset godina da bi Ficdžerald ponovo postao popularan. Možemo da je označimo kao Veliki Getsbi generacije X.
„Ovde nema ničega. – Ti si očekivao da ćeš naći nešto? – Ne znam, već sam predugo ovde. – Šta te čini srećnim? – Ništa me ne čini srećnim, meni se ništa ne sviđa!“
„Pravila privlačnosti“, je nastavak romana „Manje od nule“, koji može da se čita sam za sebe. Mesto dešavanja je koledž Kamenden u kome se prikazuje život studenata više srednje klase. Žurke koje se smenjuju jedna za drugom, litre piva i (kilo)grami kokaina, teslačenja bez obaveze čine suštinu i svrhu života mladih bogatih ljudi iz Reganove ere.
Roman ima više naratora, koji opisujući iste događaje, pokazuju da imao onoliko istina koliko i posmatrača. Svaka verzija događaja je različita i autentična, ali ipak pričana istim ili sličnim jezikom, svedenom formom, pokazuje da su svi junaci u stvari jako slični u svojoj ograničenosti. Ali, iako su njihovi problemi lažni, bol koju zbog njih osećaju je prava.
„Da li ćeš uvek da ostaneš suštinska pederčina? Da li ćeš večno da uzdišeš za svetlokosim, preplanulim šupljoglavcima? I da li ćeš uvek da ignorišeš pametne, brižne, osećajne tipove, koji su možda visoki samo metar i žilet i imaju bubuljice na leđima, ali su u suštini bistri kao pčele?“
U ovoj knjizi je interesantno ne samo upućivanje na ostale Elisove romane kroz likove koji se u njima spominju, kao što je prvo pojavljivanje Patrika Betmana, glavnog junaka „Američkog psiha“, već i na upućivanje na romane drugih autora. Jedan od junaka se osvrće na grupu studenata koji su glavni junaci knjige„Tajna istorija“ Done Tart, inače Elisove poznanice sa koledža. I po ovoj knjizi je snimljen film.
„U ovom svetu ima zla i ima dobra, a moj utisak je da ti ne razlikuješ to dvoje.“
„Glamurama“, je roman na koji je publika dugo čekala. Toliko dugo da je Elis zbog kašnjenja u pisanju bio prinuđen da u međuvremenu objavi zbirku svojih ranih priča „The Informers“ (kasnije je snimljen i film), koje prvobitno nisu ni bile planirane za objavljivanje.
U „Glamurami“ Elis opisuje blaziranu njujoršku scenu. U ovoj knjizi njegov cinizam je najoštriji, satira je vrhunska, humor odličan, verovatno zbog toga što je materija koju obraduje zahvalna za takav pristup. Glavni junak romana je diplomirani kreten i profesionalni maneken prelepi Vikor Vord, koji ima „dobre gene i prirodne vene“, naoružan svojom glupošću do zuba biva uvučen u bizarnu terorističku grupu.
Jedini slabiji deo ovog romana je kraj, koji je razočaravajuće banalan. I koji po svojoj slabosti podseća na „Tajnu istoriju“. Likovi iz ovog romana poslužili su za film „Glitterati“ iz 2004. godine.
Piše: M. Aranđelović

Related Posts